Звезда

стр' 122

3 В Е

3 Д А

бр 16

дина стицала се са свих страна у Рим, не на испаштање грехова, него на карнавал. У Млецима месојеђе су дуже трајале, а по раскошу и расауш гености, иревазилазиле су римске. Чаробни град лагуна бивао је сваке ноћи осиетљеи милијунима жижака ; гондоле пуие маскара и музи чара клизаху но каналима; ватромети су на све стране прскали; из богатих дворова ориле су се свирке ; са бродова, из таверна, из мрачвих знкутака тајанственога града, допирале су иееме и свађе. Пошто у Млецима, уз карнавал, осем свега осгалог беху допуштене и хазардне игре у новац, то се ту стицаху не само каваљери, него и коцкари из целога света. Разуме се по себв, да су и остали градови тадијански сјајно проводили месојеђе. а изгледа, да се питома Флоренција највише одликпвала елегантним стилом евојих забава. Шпањолци и Португалци нису ни у томе изо стајали од своје браће јјчтинског порекла. Напомињући само оно што је оригиналгшје у њиховим кирнавалским обичајама, јер, мање више, све остало је слично. У Мадриду и данас на иокладе носе ио улицама женску лутку, која ориказује грдну бабу са седам ногу. и коју зову 1 а г е 1 п а е и а г е 8 т а, тј. краљица четрдесетница Та краљина има у једној руци трску, у другој неколико шарених застдвица, а на глави венац луков. Ову носе носледње ноћи покладне, нратећи је зубљама и воштаницама, певајући јој опело. Најпоеле је унесу у њену кућу, и ту јој светина нрилази клањајући јој се и поздрављајући је. Свршетком прве недеље поста, одсеку јој једну ногу, у тако редом сваке недеље, па на велику суботу у вече изнесу јој остатак тела, одсеку јој главу, уз громко одобравање гомиле ! Али све те настраности, сва та карнавалска махнитања, све су то ситнице према ономе гато су радили весели Французи у средњем веку за време месојеђа. Њихови нретци, стари Гали, имађаху један велики зимњи нразник који се звао „брање имеле" (ћ<а сиеШеМе с1и $ш). Тим обредом Гали су почињали прославу нове године, а после тога, отишли би да се преруше и нагрде, навлачећи животињске коже, натичући рогове на главу, и тако нагрђени, водаху бела бика по улицама. Пошто Римљани освојише Галије, унесоше своје обичаје, који се наврнуше на народне; а ношто се још у Галију уселише Фрузи, и пошто та смеса доцније прими хришћанску веру, онда тек настадоше јединствени, невероватни карнавалски обичаји. Још у деветом столећу светковале су се по Француској две чудне светковине, на име : магарећа и лудачка (Ге4е с1е 1'апе е1: Шез с1е *оиз). Првој је био рок четврти дан по Божићу. Тада би се свештеник маскирао као магарац и силној гомили која би га пратила и постављала му разна питања, одговарао досеткама, пратећи речи њакањем. Друга

светковина вршила се на Богојављење, у самој цркви у коју би се увео окнКен магарац. г Бак један сав нагарављен, обукао би се у владичанско одјејаније и седео на владичанском нрестолу. Г1ред келиким о.хтарем почела ба народија летургији, јер свештеници, такође смешно нрерушени. пијаху и играху на светом месту, а место ироиисаних јектеиија и иризива, њакали су као магарци, на шго су сви присутни такође и свом певанијом одговарали; а онај н 1карађени владика неирестано благосиљаше, разуме се, друкчијом геетикулацијом него што је прописана. Пред црквом чекаху кола, у којииа се обично ђубре износи, те би правоверни, после тобожне „службе", натоварили свештенике на та кола и возали их ни јане но улицама!... Еао каракгеристику шта је ]01н све бивало уз месојеђе нап(»менућу само, да је једном, у такој прилици краљ Анри ПЗ. (1574 - 1589 год.) трчао по улицама нариским, прерушен као мл«тачки панталон, и тукао промзлике палицом, чему се нико није чудио. (Настнвиће се) ИЗ СРПСКЕ ИСТ0РИ1Е ХАЏИ РУВИМ Архимандрит манастира Боговађе. — Милеико М. ВукчЛевиЛ (наставак) \'Ј. И тако Хаџи Рувим остаде у Београдском Пашалуку, у свом манастиру. Ваља напоменути да се тада јако намножише хајдуци. Особито после доласка јаничара и дахија. У Јасеници смедеревској и крагујевачкој најчувенији је био Ста ноје Главаш са својом дружином. У Авали и Ко смају Васа ЧараииИ и Јанко Кат/иЛ. У ваљевској су хајдуковали НедиИи браћа у Церу, Видојевици ит.д. ЂорЈје Ћурчија. У Посавини и Подринњу хајдук Станко АлексиЛ са Зеком ит.д. Међу овим хајдуцима налазилв се првих људи и домаћина, који су од насиља своју кућу оставили, а видело се већ да је скоро час ту, када ће сви бити хајдуци — т.ј. револуционари у турском царству, када ће отпочети борбу против силе турске за ослобођење српскога народа. У зиму 1803. год. ови силни хајдуци беху се разишли на зимовнике до пролећа 1804. године. Старац Хаџи-Рувим повукао се у манастирске ћелије да реже крстове и иконе или да пише књиге и да се у манастиру тихо моли Богу, те да бедни народ српски, потиштен и ограбљен, мимоиђу невидовне беде и невоље. Повучен тако Хаџи-Рувим у посту и молитви, дочекао је Рождество Христиво 1803 год. и одслужио са братијом тако велики и важан празник хришћански,