Звезда

БРОЈ 20.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 16. МАРТА 1900

ГОД. IV

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Претилату иримају све иошге у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ПРЕТПЛАТУ ТРЕВА СЛАТИ : Уредништву „Звезде" Коларчева улица бр. 10. НЕИЛАЋЕНА ПИОМА НК ПРИМАЈУ СЕ. Рукопиои не вра^ају се.

УРЕДНИШТВО СЕ НАЈ1А8И : коларчева улица бр. 10.

БРОЈ 10 ПР. дин.

уредник : ЈАНН0 М. ВЕСЕЛИН0ВИЋ.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

НЕ Л>УБИ ТЕ „Не љуби те!" тутњи оркан, силно бесви, Из дна море кад покреће ; „Не љуби те !" душе зеФир тихо благи, Милујући росно цвеће ; „Не љуби те!" ричу звери ражљућене Усред ноћи глухе, црне ; „Не љуби те!" поју птице раздрагане Зора таму кад одгрне; „Не љуби те!" збори сунце жарко, светло, Позлаћујућ' наше море; „Не љуби те !" шапћу звезде хладне, бледе, Треперећи одозгоре... Све што но је у природи, небом, земљом, Што животом живим дише, Чини ми се изговара страшне речи : „Не љуби те она више!" Ј.

ЕЊИГА и ВИЛА*) Госио^е и господо ! Ви треба да кривите само један по све пакостан случај што баш мене видите на овом завидном по*) Доносимо ово предавање што га је наш сарадник г. Павле Маринковић 11 ов. м. држао на "забави „Грађанске Касине". Ма да су овом селу прављене невероватне неприлике, противне свима досадањим привилегијама о*е установе — забава је при свему том исдаЈцц врло добро. Расположење је било као неки прот^|.ЦЈ>0_-• тив таквог поступањ према овој најстаријој у престоници. Тога вечера је Г-ђица Добрила Т). први пут певала композицију г. Владе Прот ^ђај техничара Шантићеву песму „Некуни ме". И певач^зд и композитори су имали врло много успеха. :

ложају, а ево шта је све тај случај, који је век ето почео у свашта да се меша учинио, да ме на ову висину попне. Управни Одбор Грађанске Касине, коме ј еразноврсност забава касинских чланова иредмет његовог неирекидног старања, да се послужим стилом Високе Порте — после подуже, чисто начелне дебате нашао је да свака касинска забава ваља да има свој иочетак и да је за тај почетак најзгодније једно тако је већ уобичајено називаи га — предавање. Као, дакле што се без мало сваки говор ночиње уводом, свака књига предговором и свака опера увертиром, тако се и свако касинскг село — изгледало нам је — мора почети једник предавањем. То је у овој устаеови прешло већ и у традицију, те сад, добро сваћеним интересима једног села, сљедује , ако зн овај израз неће замерити једном ресервном поручику — и једно предавање. Али сем тог чистог иринцииијелног разлога, Одбор је био још нарочито руковођен и упућен не предавање блиставим успехом, што га је пријатељ овога дома Г. С. Матавуљ пожњео прошлога пута на овом истом месту читајући свој састав „Уз месојеђе ц То је доиринело да се донесе решење о томе да и овој забави претходи једно предавање. Стављено је у дужност двојици од нас да нађемо једног предавача. И пошто је г. Матавуљ држао предавање — као што је било време — „ Уз месојеђе и ми смо тражили неког који би наставио то г. Матавуљево причнње и „Уз иост." Свакако та велика част, да се вама, тако одличном скупу, са овог места говори имала је припасти другому, бољему, достојнијему. Али, било због краткоће времена, или што је тема сувише иосна изгледала, тек бољи и виши, као што би Кањош у варијанти рекао. пођоше послима бољима и лукративнијима а ова голема част спаде на мене. Ниско је пала. Али кад се пада место се I#« бира. У осталом сваки има свој начин да се жртвтае. И као што сам се ја жртвовао за вас, ова члс*п се жртвовала за мене, те је пала да би мене цодигла. И тако сам се ја нашао на овој узвишеној тачди.