Звезда

стр. 160

3 В Е 3 Д А

Гудачки квартет, како се назива, саставл»ен из гг. Вагнера (У1оНпо I). Бајаловића (УшНпо I). Михела (Ук>1а) в Рендлер (Се11о), имао је прву и последњу тачку. Појава овог волонтерског квартета обележава доста значајан прогрес у музичким лествицама, по којима тетура старомлади Београд, као ла је изгубио сав свој капитал у Оранжу. И то не рачји и спор, већ прави људски напредак. ^иаЛеи А-с1иг од Бетовена ор. 15, №о 5. а нарочито МеппеИо и Апс1ап1е сап1аМе беху лепо и прецизно изведени. Последња тачка беше Шубертов фиапеи С-шоН ор. розШ. Трећа, а и последња новина ових недеља јесте I. уметнички концерат београдског војног оркестра под управом г. Биничког. Најлепша тачка овог концерта беше Григов Реег Суп1, свит I (свитап>е Осима смрт, Анитрина игра, у дчорани горског краља). Кобно рођење, вечито лутање и умирање народа, ометеног у своме путу, персонификовано је у Петру Гинту, представнику норвешког племена, који је занесен и уљуљан бајкама и златним сновима преспавао две трећине свога живота, будећи се и у тим интервалима остварујући практички своје идеје, напослетку подлегао и сустао увидевши, да права срећа почива у људској обичности. Две епохе гради његов живот: од сањалице и Фантасте постаје пуки реалиста и себичњак, па га борба ломи и обара. Гинта су више пута изводили на позорницу, пошто његовом оцу Ибзену то није било ни на крај памети, но увек безуспешно. Тек кад је Едвард Г риг начинио аа њ музику, прилагодио јој се кол. ; ко толико, јер музнка кроти и дивље звериње. П првој буИе најлепша је Осина смрт, смрт Гинтове матере. Веома дирљив догађај из његова мрачна живота. У дворани горског краља је са пуно ефекта изведена сцена, где чисто осећање, буку мрачних елемената, потмулост, која прелази у праву вреву, изазива вам слику врзина кола и намамљена човека, где воде борбу очајну. Први део концерта отпочет је једним од срећнијих оркестралних покушаја г. Јенка, увертиром Александар, Н "стављен барнаролом{?) од Фреда у Р-сћлгу, бр. 132, закључен је Григом. Све три тачке одсвиране су тачно и леп >, ма да је обоје — један лепи гост мислио је, да је те чеки господин ! — подбацио у каденцама. Романса у Е-то11-у ор. 11. од Голтермана, чији радови припадају махом литератури чела, а који се одликују нежним и чистим лиризмом, беше најпријатнији зачин другоме делу, и ако је Вагнеров Улаз^ « гостију у Вартсбург уз свој познати „тромпетенштос" велику хвалу добио од масе. У опште, све тачке овога концерта беху са пуно пажње изведене, да се без претеривања сме рећи, како је ово први оркестар, који то име с правом заслужује. Можемо што скорије очекивати од г. Биничког какво Бетовеново, Х&јдноово, Григово итд. вече, истина он овде

не може рачунати на многобројнију публику, али на захвалнију зацело. СоттепШог.

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Карта Француске. Царска резбарница драгог камења у Екатаринбургу, послаће на светску изложбу у Париз, јединствену у своме роду, како по изради тако и по материјалу, ствар — карту Француске •— израђену од разних врста јасписа и скупоцсних каменова, нађених на. Уралу. . Овако скупоцену колекцију минерала^ не може датмг ни једна покрајина у свету, и једва се може замислити ефектнија илустрација богаства руског Урала. Карта је око 1'/ 2 аршина у квадрату уоквирена богатим оквиром од Николајевског јасписа — графитске боје. Свих 87 департамента Француске израђени су од разнобојног јасписа. Море од светло-сивог мрамора. Департамент Сене, израђен је од комада јасписа ванредно ориђиналне боје и слике. Овај је комад чудесан шареном смесом свију боја спектра. Главни 106 градова израђени су од уралских скупоцених каменова природне боје, опточених у злато. Париз — из сибирита дивне јасне боје (4 8 / 6 карата). Хавр — изумруда, Руан — сафира (1 9 / тв . карата), Лиљ — фенокита, Ремс — хризолита, Лијон турмалина, Нант — барила, Бордо — аквамарина, Марсељ — изумруда (3 5 / 8 карата), Ница — хијацинта, Шербург — александрита (дању зелен а ноћу црвенкастоплав), Тулон — хризоберила (2'Д карата), 21 град израђен је од аметиста, 35 — од турмалина и 38 из горских кристала. Натписи вароши од злата, а реке од платине. Треба видити ову карту па да се оцени њено богатство, лепота и диван рад. Заиста прекрасна карта достојна „прекрасне Француске." хххххмхжхкхххххххххххх НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР

Субота 18. марта : Незвана гошба, драма у једном чину, од Мориса Метерлинка, цревео Урош Петровић. (Први пут). Другарица , драма у једном чину, од Артура Шнвцлера, превео Св. М. Јакшић(Први пут). — Варница, комедија у једном чину, од Едуарда Паљерона, превео Н. Н. (Први пут). Недеља, 19. марта : Дневна престава Крив у драма у три чина од Рихарда Фоса, с немачког превела Милка Марковић. — Вечерша престава . Пгаи■ чар, оперета у три чина од М. Веста и Л Хелда. Музика од Карла Целера.

— Реиертоар.

Садржај : Не љуби те (пеема) — Из ерп. историје — Историја једаог односа ■— Октобарска нгћ — Хрони*а — Занимљиве свтнице

■.' >

ВлАСНИК Ст. М. ВЕСЕЛИН0ВИ&. ШтАМПАРИЈД /;0. ХоРОВИЦА. — УРЕДНИК ЈаНКО М. ВЕСЕЛИНОВић . г-\ ~штт}