Звезда

4

3 В Е 3 Д А

„Не достиже, момче, за чим срце жуди \ и Ш он онда скупи и последњу снагу И истрча с њоме на ту мету драгу, Где је срећу снево... Ал' кад терет сними, И поднесе уста да награду прими. Мрак му очи покри к ; о у ноћној тмуши, И несрећни момчић на стене се сруши ■ Цела дуга жудња к'о сан лаки оде, И он само јекну и прошапта : „Воде !" И царева кћи се ражали над њиме. И јаукну брижно поплашена тиме. И ко тица лака кад се лати зрака, Тако јурну доле низ урвине голе, Ту се доле поток по равници вије Брзо, момо, брзо, док још доцкан није ! И потоку стиже у тренутку тилом, И ципелу малу с бисером и свилом Она скиде брзо. Н>оме воде лати, Па се за тим одмах опет натраг врати. Опет трчи., лети, нити за то брине Што је умор стег'о и од њега гине. Ал' кад стиже тамо, где толико жели г Већ је мртав био онај момчић смели. И девица врисну са удеса злога, Ал' и сама клону од умора многа, Ципелицу с водом иепусти на стене, И увену јадна к'о што цветак вене. % То је давно било, ко зна доба које г Иа том месту сада до два грма стоје,