Звезда

МЛДДИ ПАСТИР И ЦДРЕВА ИЕРКА

А сад опет мора да се кршем пење. Наблизу је понор, ту му пропаст прети, И умор га етиже, ал' он ипак лети. Тај дах њезин слатки из усташца лепи : Заноси га чудно и поји и крепи, И моћи му даје.- А злаћене косе Тасплели јој ветри па их зраком носе, И по који прамен и њега се такне, Промази га, стресе и умор му лакне. Хај, ал' пуста тора к'о да нема краја: Крш до крша стоји. И то дуго траја, Иа литица наста. И мрачан и свео Он погледа горе тамо где би хтео, Ал' је дотле дуго, уз то сметње многе, .А већ под њим дрхте малаксале ноге. Ну сад опет она ко у санку праву Сва на њега клону и обори главу. ДирнЈшге се мало ти образи врелп. И уморног момка тиха румен прели. Још милији би му овај терет мио, И он опет јурну и срећан и чио. Да те усне рујне дотакну се њега Та га жеља жива опет прожма свега, И он јури, лети... Већ му неета даха, Ал' он за то нема ни бриге, ни страха, Мора стићи мети._. Ал' одједном саде Он посрну, клону и суетао етаде. А ту близу мета... Камо снаге, камо '? Три корака само па би стиг'о тамо. ЈНасмеја се мома : „Узалуд ти труди.