Звезда

11

Граја и галама као у свакој маси. Узнемирени и људи и жене, а и деца, што их мајке носе на леђима, у љуљкама, ударила у цику; узнемирила се некако чак и стока. Стоке мало и имају, али тек ту је ио нека кравица, по неко мршаво, чуиаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога су натоварили вазда неких поњава, торба, или по две вреће преко самара, па се сирото поводи под третом, а опет се држи у сили па зарже по кашто; неки опет натоварили магаре ; дечурлија вуку псе о ланцима. Ту је дакле разговор, вика, псовка, кукњава, илач, лавеж, рзање, па чак је и један магарац два три пут њакнуо, али вођа ни речи да нроговори, као да га се цела та маса и врева ништа не тиче. Прави мудрац! Он једнако седи оборене главе. ћути и мисли и ако тек пљуцне по кат-кад, то му је све. Али је баш због таког држања популарност његова нарасла тако, да је сваки био у стању скочити, што кажу, за њим и у ватру и у воду. Међу многима могао се чути од прилике овакав разговор: — Море срећни смо те наиђосмо на овака човека, а да смо без њега пошли, не дао Бог, зло и наопако, пропали бисмо. То је памет. мој брате ! Само ћути, речи још није ироговорио! — рећи ће један, па погледа са страхопоштовањем и поносом у вођу. —- Шта има да говори? Ко говори нема кад да мисли. Мудар човек, разуме се, па само ћути и нешто мисли, додаде други иа и он са страхоноштовањем погледа вођу. — Па оно није ни лако водити оволики свет! II мора да мисли, кад је примио на себе толику дужност, опет ће први. Дође време поласку. Чекали су мало не би ли сејош ко присетио да пође с њима, али, како никог не беше.није се могло дал>е оклевати.