Звезда

12

— Хоћемо ли се кренути? — питају вођу. Он устаде без речи. 3 з вођа се одмах грунисаше најодважнији људи да му се нађу у случају и да га чувају да му се не би десила каква опасност. Вођа својски намрштен, оборене главе. коракну неколико пута. машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута : „Живео!" Вођа коракну још неколико корака и удари у плот од општинске зграде. Ту, наравно. стаде он. стаде маса. Вођ се измаче мало и лупи два три пут штапом по плоту. — ПХта ћемо? питају Он ћути. Ј — Шта : шта ћемо ? Обаљуј плот: то ћемо ! Видиш да човек даје штапом знак шта треба радити. викнуше они што су уз вођу. — Ено врата, ено врата! вичу деца и показују врата која су остала на противној страни. — Пссст, мир децо! — Будите Бог с нама. шта се чини! крсте се неке жене, — Ни речи. он зна шта треба. Обаљујмо плот! За тили часак пуче плот као да га није ни било. Прођоше. Нису макли ни сто корака, а вођа западе у неки велики трњак и застаде. С муком се ишчупа натраг и узе штапом ударати то лево, то десно. Стоје сви. — Па шта је сад опет? вичу они позади. — Да се пробија трњак, викнуше опет они уз вођа. — Ево пута иза трњака! Ево пута иза трњака! вичу деца, па и многи људи из позадине — Ето пута. ето пута ! — ругају се гневно они уз во ђ а — а ко зна куд он води, слепци једни? Не могу сви за.поведати. Он зна куд је боље и прече. Проваљујмо трњак.