Звезда

КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОБИЋ 31 падала у очп целом свету, тешко је било поетићи сагласност јер земљиште није било ниуколико приправљено за овај ред идеја. Између Србије и саме Црне Горе, двеју земаља једног истог народа, сагласност је могла бити постигнута тек 1866 год. кад су ове две државе одлучиле, да нипгта не предузимају једна без друге у рату Пруске и Италије против Аустрије. У јесен исте године између двеју влада истога народа закључен је био уговор, који је најважнији догађај за српску расу у другој половини нашега века. Србија и Црна Гора удружиле су се овим уговором, даслозсно раде на ослобођењу своје угњетаване браће, постављајући чврсту основу јединству сриске државе. По овом уговору кнез Никола обећао је да ће се одрећи престола црногорског у корист кнеза Михаила, те је на тај начин двојство начинило места јединству престола. Од своје стране кнез Михаило се обвезао да ће прогласити кнеза Николу за свога наследника сриског престола у случају да не имадне потомака у правој линији. Заједнички рат против Турске год. 1876 вођен је по уговору закљученом у пролеће исте године између кнеза Николе и наследника кнеза Михаила на српском престолу. тадањег кнеза Милана. Преговори са ГрчкоМ у циљу заједничког рада дуго су трајали и показали су велике тешкоће. Границе грчких тежњи често су се простирале и по покрајинама насељеним чисто с-ловенским становништвом, те је, покрај свега богатства у пристаништима и лукама, желела себи ујемчити Солун, који је био толико потребан словенском елементу. Грчка је рачунала на потиору западних сила и на њихово неповерење према Русији и словенском живљу; навикнути на лаке успехе Грци се нису могли драговољно решити на заједнички рад са другим народима балканским. Тек после разочарења у својим очекивањима од западне Европе у критском питању, Грчка се по савету