Звезда

3 В Е 3 Д А

Русије решила на споразум са Србијом закључујући с њом један уговор о политичком савезу (у јесен 1867.) и једну ратну погодбу (у пролеће 1868.)- Заједничка радња против Турске била је утврђена за септембар 1868 год., а мерило за деобу покрајина мешовитих са .етнографског гледишта, требало је да буде одређено плебисцитом. Кнез Михаило умре, а влада атинска огласи овај уговор за неважећи. У то доба Румунија је имала већ на своме престолу садашњег владаоца Н>. В. краља Карола. Ова земља има својих тежњи више ка Угарској где обитавају неколико милиона њених сународника. Са тога је се кнез Михаило задовољио тражењем уговора о пријатељству и савезу са својим суседом, и тај уговор, изложен у четири члана, потврђен је био у Букурешту 20 јануара 1868 год. Текст његов објављен је већ у изредној књизи Аиз пет 1/еђеп Кбпгдв Каг1 шт Иитатеп, Лгфпсћпипдеп егпез Аидепгегдеп св. I- ('Штутгарт 1894) страна 242. Већ 8 29 Фебруара 1867 год. овај је кнез споменуо у Цариграду пронесени глас по коме су Румунија, Србија, Грчка и ЦрнаГора закључиле уговор о савезу у намери да истерају Турке из Европе. У њој је још забележено, дагаје 1 13 априла исте године кнез Михаило. по повратку из Цариграда, приволео, да сложно са њиме ради на курталисавању турског сизеренства. Под утицајем и световањем српског кнеза послао је кнез Никола свога рођака Станка Радонића уБукурешт (2:14 јуна 1867.) да однесе кнезу Каролу знаке Даниловог ордена са једним својеручним нисмом у коме га моли, да буде добар те да прими одличје као „залогу слоге, која мора постојати између источних кнежева, да" би постигли циљ, који им је опредељен." И Хрвати су радили у заједници. Учешће, које су они узимали у овоме покрету моћи ће бити обзнањено тек после смрти једног патриоте архиепископа, што и ми желимо на сваки начин одложити. Овај је догађај за исти-