Звезда

НОВОРОЂЕНЧЕ

407

ЂутеКки смо посматрали тело детиње, положено на зеленој травици. Ма да је била велика наша невсља, ма да смо се навикли на смрт нама драгих створова, опет из наших усамљених очију кануло је неколико капи суза и на овај мајушни труп . . ; Својим батинама смо ископали малп гробик невиноме створу, који се родио на падини брда само за то, да би био сахрањен на врху његовом. Пошто засусмо гробић и нацртасмо на њему крст крајем палице, прошаптасмо : „Ти си много срећнији од нас" . . .

Н. К-