Звезда

406

3 В Е 3 Д А

— 3- е, уе! зачу се први глас новорођеног и нестаде га у недогледној даљини брда и стена. Појавио се на свет Божји новиствор, да живи и користи животом. Киша је престала одавно. На небу се еветле хиљадама звезда. Осећа се студен освитка. Оштар ветар шиба мало тело новорођенчета,. оно дршће и грчи се. Треба му иеленице, треба му загрејати озеблотело, чиме ? Где да се то нађе ? Ми смо сви готово голи, сви смо нокривени неким дроњцима и мрзнемо се од хладноће. Јадна жена тек што је успела да новорођенче завије у некакве крпе, кад изблиза зачуше се гласови наших непријатеља,. још неколико тренутака и они ће нас стићи. Сви бејасмо у највећем страх} г , сваки се бринуо о своме спасу и једва смо успели да болесницу понесемо на рукама. Били смо готово на врху. Уе, уе ! зачу се доле, и тада тек приметисмо да нико нпје понео дете. У општем страху оно је заборављено. Сигурноје, сваки од нас мислио, да ће дете узети други;. али нико не понесе малог бедннка. Само, без заштите, напуштено од свију остало је оно у трави;. на прсима големог брда позивајући жалосним вриском у помоћ,. али се нико не маче с места. Ко би се решио да поново сиђе ? . . . Ми продужисмо пут, а дете не престајаше тужно пиштати;. Ко ће га сачувати, загрејати... Овде је крај, ми смо на врху. Спасени смо. Време је, да се одморимо. Породиљу^ спустише на земљу. она мало по мало почедолазити к себи. „Уе, уе !" опет се пронесе одоздо већ умирући глас детењи, и колико је била бона мајка, опет је она чула писак. Сирота погледа око себе и разумеде своју несрећу. Она покуша да устане,, али обрвана слабошћу опет паде. — Ето какав је удес твој, дете моје, — прошапута мајка, и две крупне сузе кануше низ њене изнурене, бледе образе. Прошло је неколико часова. На истоку се указа црвена светлОст. Први зраци сунца који падаху на удаљена орда, осветлише њихове замагљене врхове. Ипак њих двојица сиђоше доле, онамо где је било остављено дете. Остали су с нестрпљењем очекивали повратак. 3 скоро се врате они што беху отишли, носећи собом укрућени леш детињихладан, ноћни ветар однео је к небесима последњи уздах несрећнога—