Звезда

414

3 В Е 3 Д А

духу ваљала бити иста дужина. Доцнији оиити Саразена и ДелаРива утврдише да је дужина таласа у ваздуху 6 ш. и нашло се је да је узрок неједнакости дужина таласких код Херда била велиЧ1?ћа огледала, којим се вршила рефлексија. У последњем је опиту димензија била 8 према 16 метара. Употребом маљих ексцитатора за добијање електричних пертурбација нађене су мање дужине таласке до 60 с. м. а већих и дужих таласа до 30 метара. Теориски предвиђени таласи електрични изазвати струјама померија у пољу електромагнетском су и опитом потврђени. Закони су ових осцилација доста сложени али семогу ресимирати на овај лачин. Ако се екцитатор узме за центар пертурбација и замисли свера описана великим полупречником из тога центра у свакој ћемо тачци те свере имати силу електромоторну, која изазива осцилиције и варира као оне- Два пута се своди на нулу њена јачинаи два пута смисао меља. Иста таква постоји сила електромагнетска у свакој тачци споменуте сверне површине. Ако се на горњој свери повуку меридијани и упосредници и полови се њени сматрају као пресек осовине ексцетатора, електрична ће сила бити у правцу меридијана а магнетска у правцу упоредника. Ова два правца су вибрације нормалне један на другоме али оба леже у тангентној равнини сверној, која је управна на пре•чниицима свере, којн нам представљају правац простирања електромагнетских пертурбација, што одговара у светлости зрацима. Овако се треперење назива трансверзалним и исто је као и у светлости. Јачине осциловања зависе од амплитуда и оне опадају што се даље иде од ексцитатора и то обрнуто са квадратом одстојања. Кад се вибриције електричне у диелектрикуму сравне са вибрицијама светлосним онда се види да су исте са поларисаном а не са обичном светлости које вибрирање мења сваког тренутка свој правац у нормалним равнинама на правац простирања. Код светлости се узима да је поларизациона раван управна на правац електричних вибрација (Френел) или на правац магнетских (Најман) али се прва усваја. Разлика је између електричних и светлосних вибриција што интензитет није исти у свима правцима ; највећи је на екватору а најмањи (нула) на половима. Из овога довде јасно је да се могу добијати ексцитаторима и таласи електрични мањих дужина само истим ексцитатором добијају се исте дужине V спроводницама и диелектрикуму. Риги (Кј§1п) је добио дужине од 4 см. или 3.000,000.000 впбрација уједној секунди: