Звезда

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И СВЕТЛОСНЕ ОСДИЛАЦИЈЕ

413.

ној светлости само су опажаља била негативних резултата, што се прпписује њиховој апсорпцији од сунчане атмосвере. Ексцититором се Херцовим производе индукционе струје у околном пољу око њега и кад се у том пољу налази дугачак л^етални спроводник (жица) горње струје изазивају у деловима спроводника, блискнм екцититору, алтернативне струје, т. ј. електромагнетске пертурбације, које се спроводником шире. Измефу Херцових пертурбација и стр} т ја галванских постоје разлике. Последње се струје простиру целим спроводником а Херцове само по површини њиховој, то је случај и са алтернативним струјама употребљених у индустрији електричној. Ово је разумљиво и по Максвелу, по коме алтернативне струје из спроводника, морају изазвати индукционе силе у околном ваздуху тих спроводника, које стварају струје помераја. Континуирне струје (галванске) дају струје спроводника у целом спроводник}' а ништа у околном ваздуху (диелектрикуму); напротив алтернативне струје високе фреквенције дају струје спроводника по површини спроводника и струје помераја у околном ваздуху. III. Ако се не усвоје струје помераја Максвелове у диелектрикуму онда је простирање индуктивних појава једновремено у два спроводника, кад се у једном етруја јави мора се у исто време и у другом јавити, јер између њих не постоји струја помераја, да би извесно време протекло док пертурбације пређу кроз етарски простор диеликтрикума. По Максвелу се индукција мора кроз ваздух простирати истом брзином, којом кроз спроводник а то је брзина светлости, којаје коначна а не бесконачна. Да би се за прву или другу теорију одлучили ваља приступити одредби таласке дужине у спроводнику и ваздуху и ако те дужине буду исте онда су и брзине простирања исте и Максвелова је теорија одржала превагу надстаријом. Херцовим је мерењем нађено да је дужина таласа 6 метара у спроводнику. Проматрањем стационарних таласа у ваздуху (диелектрикуму), добивених интерференциони директних таласа кроз ваздух и одбијених од огледала равног металног, нашао је Херц да им је дужина 9 метара. Овај је експерименат оборио очекивање старе електродинамичке теорије, по којој би дужина требала бити бесконачна, али нпје игало у прилог ни Максвелу по коме би у ваз-