Звезда
436
3 В Е 3 Д А
Вели, да у пределу око Ћустендила није било, до ослобођења,. никаквих школа и да су Бугари још ирве године подпгли многе, а у Ћустендилу и реалку (стр. 475.). Да наречја у језику, народна ношња, обичаји, стара предања и т. д. ишчезавају, услед разнпх узрока и навала, признаје и сам Јиречек (стр. 55.). А о наречјила вели : да још нису испитана, а у новије доба све што се урадило урађено је у политичкој намери (стр. 63 и примедба). Тиме признаје и сам, да све оно, што су радили нови бугарски књижевници, не вреди много за науку, па се ипак позива на њих ! А овим признаје и да ови нови бугарски књижевници раде на побугаривању народа који говоре западним дијалектом. Ето само неколико цртица да се види да ли су ови крајеви од р. Искре па ка Србији и на југу од политичке, данашње, границе Краљевине Србије насељени Бугарима. Па није нам чудо што Бугари нису засићени овим нашим крајевима, који су им сада у власти, већ траже и друге, но нам је чудо за г. Др. Е. Јиречека. Човек од толиког научног гласа па да буде пристрасан у оцени историских Факата и да пределе ненасељене Бугарима убраја у бугарске, а народ, Србе, у Бугаре, доиста чудновато ! Пристрасност је та у толико чудноватија што и сам признаје да право о овим пределима (разуме пределе изван дан. Бугарске) неће решити ни историјски ни књижевни рат, ве& јека пушака и топова (стр. 478.). Са овим да доведемо у везу и оно што вели Др. К. Јиречек у Архиву за словенску Филологију, књ. 21. св. 3 и 4. за 1900 год. стр. 609. Овде Јпречек, стављајући примедбе на стз^дију г. Златарскога о владарима бугарским првога доба, велп : да је Крум (хан, господар Бугара), Бугаре-племиће, чврсту и организовану дружину (друштво), потчинио под своју власт помоћу словенских племенских кнежева (З^атШгз^еп) и племића (бгоззеп) — од којих се један и по имену помиње: Драгомир. — Даље вели : да су ови „словенски" кнежеви први примилн хришћанство и да су се и у доба владара после Крума делили ови „еловенски" кнежеви са народом од Бугара племића, чврсте и организоване класе. Пз свега овога излази, бар се мени тако чини, ово : 1). Да су се Бугари, чврста уређена дружина, настанили и утврдили прво у дан. источној Бугарској до р. Искре и да су доцније утврдили своју власт над „Словенима" од р. Искре до р. Тимока, као и јужно од Балкана ; и