Звезда

Б В Л В Ш К ЈЕ

467

се има на уму оно одлично ме- 1 сто, које заузима француски народ у колу културних нација, његова улога и утицај на развитак човечанства и цивилизације у опште". — 'Гитај уки предговор, човек мозке аплодирати само оној л.убави г. Петровића за своју нацију, и, допуштам себи додати још, ширини његових погледа и аспирација. Срби и Хрвати су за њега један народ, и он је предузео да што бол>е упозна цео свет оним неоспорним услугама, које су Срби учинили целом западном хришћанству, када грудима својих синова образоваху брану противу мусломанске најезде; — Србија је тада прибавила Европи то задовољство да на тенане култивира уметности и науке и да пише своју историју у прози и у стиховима, док је српски народ писао своју крвљу својом. Број списа, који је овде забеленсен, достиже 1819, и све што је искуство до данас показало да би се што боље и корисније I одговорило библиографској сврси, писац је корисно употребио, са оданошћу, коју је инспирисала племенита намера". — 0 истој књизи изразио се похвално и г. Аи^пз^е Меи1етапз, директор Ее^ие сИрГотаИ^ие (1901., бр. 16, стр. 8), а било је још говора и у неколиким политичким швајцарским и француским ли-

стовима, међу којима спомињемо приказ г. Сћаг1ез ВсеКж-а, професора историје на женевском университету, у 1^а Вгтзе од 1. јануара тек. год. — Овде још бележимо, ради потпуности, да је о напред поменутој књизи донео оцену и калуђер Л. Пти ( Гј РеШ;), у ово годипгњој фебруарској свесци Есћоз (V ОтепГ (Види ту оцену, у изводу, у Летоаису Матице Сриске књ. 207, 1901, св. III, стр. 130131), који је учинио састављачу и неколико нетачних примедаба. ТБихову неумесност и нетачност, показаће француско издање, које сада припрема писац. Црногорска химна у Фран цускоме нреводу. — Познату песму Кнеза Николе „Онамо 'намо", која се сматра као црно горска народна химна, превела је недавно на Француски М.-ше Аи^изГе Меи1егааи8, жена бив. француског консула на Цетињу. Тај је превод угледао света у врло лепом издању, које је приредио познати париски издавач музикалија ЛУПИаш 8а1аГ>ег1;, који је још изврсно успео да удеси музику према познатој, српској мелодији те песме. Овај француски превод посвећен је Кнезу-Песнику, који је одликовао и преводиоца и издавача. М" ше Меикшапз превела је још неколико наших народних жен30 *