Земунски гласник

Максимилијан ттољуби љубу своју,и рече: „Лакше ћу од сад сносити терет мој!" — Зар ти ниси сретан? — Јесам. Али Кад бих могао Ј звездама читати, бојим се, Кајао бих се, што у будућност завиривах. Круна ниједног кнеза неусрети. — Па ти можеш бирати. — Јест кажу могу бирати и опе-т, морам узети. Увек грађанин слободнију вОљу има НегО владалац. Свет ме један зове из отачбине моје. Народи ми шаљу најплеменитије људе, кнежеви најбоље слуге своје, и ишту да. народ усрећим. Је ли то сан ! — До тебе стоји да небуде. — Идем међ народ без науке и закона, да их подигиом; као спасите.в носићу јеванђеље „Човечиости" и „благороднијих обичаја" — етранап, страном народу. Они ће ми веровати, обожаваће ме или ће ми распети. ■— Страшно мислиш, Максимилијане! Не као што сам се надала. Одушевљена мишљах, е ћеш полетети узвишепому послу, о којем си толико говорио, кад спрозора нашега дворца на колебице народа гледасмо. -— Није то дужност владалачка, која ме страши. Као Хабсбуржанин никада се невећи, него кад озбиљио оиасг, >еао наме јурну. Тежио еам : '.удем владалац, ал се бојим тиран ћу 2»1орати бити, да владаоц останем. Људи онога народа, који су још непријатељи престолу моме, незнају за помирење, за мир и милост. — Ти ћеш их снажним 0]>ужјем укротити. Јер и јогунство побуњеника умире, кад се великодушјем и опроштењем владаочевим суерета. Рат и насиље беше досада једини пут њихових господара. 0 крвавим мачем нисаху они закон победилачки иемилосно по редовима пропалихјадника. Сузе и ужас сејаху они, па јес.у ли могли нацово задобити љубав гра1)аиа својих. А ти идеш са уветком мира, на твојој тробојници стоји натпис човечности: „Опроштај почињенима". Као дан овај што свиће и гоии и продире у дубљину тамне ноћи, тако ћеш ти мрак заблуде опет у светлост мира обрнути. Она се мало насмети и ухвати кнеза за руку. Сунце је искочило у румену своме изнад брегова источних и шиљаше зраке новој домовини њезиној. Сутра дан у дворани за дочек искупише се царски министри, гроФ Рехберг и Шмерлинг; а с њима беше

још и председник државног савета барон ЛихтенФелс и подпредседник Мајзенбург. Дођоше да уреде акта, у којима се Максимилијан одриче наследства аустријског престола. Хартије беху сећ све уређене, кад двороуправитељ дође и позва министре к цару. Они одоше. Максимилијан сеђаше са својим братом царом Фрањом Јосифом. Министри уђу и државни министар поднесе царевићу ие миле документе. Тихо и са свим мирно читаше он тачку ио тачку царској браћи из писма, у којем се Максимилијан одриче престола. Они ћутаху и то даваше томе часу велику важност. Министар ућута. Максимилијан се пе мицаше, а лице му постаде много озбиљније но у почетку. Час је приспео , од кога се толико нлашио. Цезарова мирноћа огледаше се на његовим цртама, када нредседникминистар иоче поједина места разјасњавати. Он ее1)аше Ј својој наслоњачи и гледаше укоченим погледом у живописане слике , *које му четрдесет и пет предака џредстављаше. Какве ли мисли не прођоше у тај мах п}>еко п.огоиог мраморног. чела. Мипиетри већ давно подписашо , па н ЈЈоћ 10 оетпиио пепо на страну , ; које ће једним потезом збрисати свако ираво на царску круну, надвојвода гледаше још у слике аустријских владалаца. Максимилијан стајаше на раскршћу живота рвога. — Ваше царско височанство, изволите милостиво потиисати, рече му министар и иружи му иеро. Оп узе перо, и стајаше немо, и ие мицаше се неколико тренутака у наелоњачи својој покривши левицом лице своје. Веома зпачајан беше то час. Туга је обузела срце његово и — две круиие сузе скотрљаше се низ лице његово. — То је прво искушење, које ти круна доноси. Победи га! прошапута му жена. — /Кртва је велика, настави она, али ни награда није мала. Сети се твога народа, који ти за изгубљену домовипу — љубав и благодарност своју обећава. Трипут се нагињаше целом снагом над хартијом, и увек мораде клонути под снагом бола свога. Сад одважно приступи столу, и — потпише. Али сад не могаше уздржати више навалу осећања своји.

Он остави перо и онда паде јецајући цару, своме брату, у наручје. Сви , ко ји се ту налажаху , делише губитак и тугу ца]>евићеву, и изказаше је у немом ћутању. (Каставнће се.)

КЊИЖЕВ1К )СТ. * Г. Стојан Новнкоиић, соиретар орпскога учсног друштиа познва па нргт лату н» „0 р пс к с н а [) о д н е п е с. м е ин Босне и Херцеговине." Скунио их је г. Теофил Иеграновић у Сарајену. Овај знамгнптн и шмики приплодак к скупљеним песмаиа српскии нздаје српско учено друштво. Иесама има веома ваЉннх н са свнм новнх. Једна је <>д шх „пропает царствн српскога." у којој има 1607 сгихова. Го је дакле највећа позната песмн народна нједина, која тако нространо пева бој косовски. Кк.ига је 44 штамнана табака у вел. осмнни на врло лепој хартији Иргма свему томе цена је само 1 Ф^р. 50 новч. Оваку књигу ваљало би свака српска к\ћа да набави. Новци се шиљу или г. секретару, или књнжари, г. В. Валожића у Београд. Наруџ ине се без новаца не примају. * Не можемо пропуститн, да у овој првој бележин не обрагпмо пажњу наших чнталаца на веома корисну и важну кЊигу : „Историја образовања у Срба" од г. Ал. Васиљевнћа. Још није доцне, да је сваки набавн , а за преноруку доста је име пишчево и важност такога предмета. Цена је 60 новч. * Госпођа Ана, удова Вука СгеФ. Караџића продужује рбк претплати на књнгу „Жииог и обичаји народа српскога," које је скупио н за штампу прнготовио сам Вук. Уписивати се може још до 20 Нов , а свршетком о. м. биће и књига готова. Ако је икојој књиги потребни препорука, овој иије. И ми јављамо само с тога , што је рок продужев, па ко још није з - зео, и рад би био, да се може пријавити. Цена је 1 Фор. аустр. вр. * Изашла је књнга: „Поучеље како се чува н негује здравЉе женскиња и мале деце. За народ написао Др. Лкубомир Радивојевић, члан оиштества Руских врачева у Москвп. У Новом Саду, Нлатонова књигопечатња, 1867. год." На 16-ни, стр. VIII, н 98. Цена је ове корисне књиге 40 новч. или 4 гр. чар. * Изашли су „Работници на мору." Роман Викт. Хига. С Француског превео ђ. Ноповић. У Новом Саду 1867 год. печатња Фуксова. На вел осмнни 205 стр. Цена је 1 Фор. или 10 гр. ово је прештамнапо из „Данице" о. г, * К. Ј. Колар у Нрагу цнампа српскЈ? граматику за Чехе. * Изашао је „Приручник православног свештеника," превод с грчког од Георгија Јовановића, секретара митрополита саријевског. Печатња И. К. Сопронова у Земуну 1867, На осмнни стр. X. 111. Посвећена архиепископу и митрополнту босанскому г. Игњатији.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.