Земунски гласник

Лаврови венци пебедиоцу, а смрт побеђеноме. Сад ућута. Громовити глас његов још се орио, а ватрени поглед баци на прозоре Максимилијанове. Ужасна мрзост падајетим иогледом на царски дворац. Као два демона иђаху сада обојица погледајући с неизказаном,* с непомирљивом мрзошћу на двор.

3. Мексикакска круна. Дође и трећи дан, 14. Априла, од како је Максимилијан примио Мехиканску круну. Дође дан поласка. Ретка је то свечаност била; све окићено и светло, а обалу морску прекрилио иебројен народ из свију сталежа и оближњих места. Максимилијан изађе са царицомШарлотом са пратњом својом и посланицима мехиканским и оде на ла|у „Новара." Одушевљеним усклицима из народа небеше краја. Шарлоти ее низаше сузе низ лепо лице , а Максимилијан прекрстио руке и тако нескидаху очију са мила становишта њихова, пуно лепих успомена, које им све редом излажаху пред очи. То беше тренутак и радости и жалости, и бола и весеља. . . Отачбина им изчезну изпред очију. . . Громовити иоздрав стотину топова саГибралтара беше му последње „с богом!" старога континента. Последњих дана Маја месеца ]урио је свет као узрујано море сокацима к пристаништу морске варбши Бера круса. Регименте оранцуске посаде прискочише оружју, а бубњеви се орише, с којима се грмљавина топова спајаше. Ни пун сахат не ирође, а глас оде сокацима као олујина: „Ево цара!" Спе оживе наједанпут. Широким сокацима непрестано је ишао иарбД, куће и радиониЦе осташе пусте, а варош се прели у саме заставе и цвеће. Топови загрмише када цар стаде ногом на земљу. Народ га поздрави. Одушевлење не оиисано. Он седе с царицом на кола и оде у двор, праћен усклицима народа и Француским оФицирима. Шарлота беше сретна гледајући Максимилијана сретна и задовољна, јер види цео народ где га љуби. Кад је сишао с кола, поклони се светини, која га поздрави са „живео цар!" где се и француских војника, „\|ус Гетрегепг!" чуло. Он оде у двор а с њиме и пратња његова и послаиици и министри његови,

које одмах отпусти, надоживши им да захвале у име његово народу на дочеку, У исти мах одоше и гласници по целој земљи да јаве, да је цар дошао. Одмах за тим читала се и прокламација Максимилијанова по свима ћошковима вароши и иа свима јавним местима. Хиљадама Мехиканаца стајаху около прокламација, и говораху између себе: Таке не беху оне републиканеке и слободњачке, крвљу иоирскане! После безграничних невоља грађанскога рата, поеле бура партајског беснила, које. синове њихове убијаше, усеве нотираше а од колеба сељачких „ужасне бакљаде" евојим победама, правише, после свију невоља, што превазилазише сваку меру, сину један пут зрачак сунца кроз тамне облаке. — Он им донесе мир, опроштење и заборавност! Народ је врвио до поноћи око рвегова двора. Име његово чуло се из еваких уста. Милиони га поздрављаху, и он у средини њиховој нрви пут отпочину. Прва радња те велике светковине измирења свршила се. А Максимилијана обузе нова снага у великом царству, у новој домовини њоговој. Оневајући о слави и величини својој шиљаше далекој отач-

Око по сахата после поноћи изађе неки човек у огртачу умотан из царског двора, и упути се оштрим кораком к пристаништу Веракруском, к некој лепој двокатници, где зазвони. Покућар му одмах отвори, и отпрати га са свећом до собних врата. Соба беше богато намештена. Он ходаше мало горе доле. Дуго не потраја, а врата се побочна отворише, и унутра ступи човек у народпом мехиканском оделу и поздрави странца. — Здраво Лопецу! у добар час дођосте у Мехику натраг. Седите. Шта вас је донело к мени? — Чудно питање, Добладо, одговори мирно Лонец домаћину, ко из Европе дође треба да је љубопитљивији, него ви. Како република? Шта ради Јуарец, Корона, Дијац, ваш стриц ? — Много питања наједанпут. Али најважније је, да сједињене државе неће да нризнају мехиканску даревину, ни Максимилијана за цара. — То смо се могли надати. Сигурност републике иште пропает монархије.

— Јуарец је заузео север, еад може слободније радити, а -30.000 републиканаца сада су за њим против царске војске. — Максимилијан ће му опростити, ако се покори. Учиниће га својим министром, ако се одрече председништва у репубдиЦи. — Ха! еа 30.000 бајонета он ће му одговорити. Јели тај Хабсбуржанин сишао с ума ? Он хоће да иомилује онога, кога још ни нобедио, ни видео није. То је дудост, какву му могаху само некодико нреживедих бирократа његова двора улити. (На тлпнће < е.)

КЊПЖЕВНОСГГ. * Оиих лана инишао је: „Словенеки Л1узеум." Миели о иотреби иаучнога ередиш.та за енаколика еловепска нлемела, Цапиеао Др В. Богншић, члаи више учених друштмва. (Орештлмпано из -^Сри.еко-Г Летопиеа" за 1866. г) У Новом Сад\. Платоновакљигопечатња 1867 Иа 8-ни, 1 л. етр 70. * Изишао је: „.Чали извод из иетОрије ерпеке књижевноети," за вишу женеку школу. Према евоме про<;транијем делу еаетавио Стојан Новаковићо 15регледала и одобрила школека комиоија. 1867. Штам.пала и издали државна штампарија. На 16-ни 3 л. и 124 етр. У додатк има : таблица , разлика ме!ју етарим еловенеким, ерпеко - еловенекиа и руеко - еловенеким језиком, И. примери из етарога еловенеког језика, Ш. пр 1-мери из сјшоко-слоиенског језик«. Дсна је 4 Г|). чи|>. а може ее добити преко "ктижаре В.~&ггдожићп, у Београд)'. * Изишао је : „Правоелавнии пронов-ћдннкг митронолитп ерпскога Михаила , у кориетк Фонда свештеначвогг," Књнгн 111. у Београду у Д|икав. нечагн >и. 1867. На 8-ни, 4 л. стр. 308. 0 Од калеидара за 18Ц8 изптао је доеад: 1 Звездар са 4 илустриције и нешто »тало ситница за читање. 2. Срвско-народни дКмаћи календар. 3 1'ужица 40 -та год. 4. Самоказт., за иреступну 1868. г (Својинз .). Филипонићл). на 16-ни. 16 л. Ово је неки особитп начин календара удешавап еа заацииа за просте л.уде. 5. Востокт, ерпско-народни календпр за пр. г. 1868. Уредио Венцеслав Њемсц. Год. I. У Београду. Издала књиж. Добровојевнћа. На 8-ни 100 слр. е.а еликом словен<жих гоетпју у Моекви. Цена 6 гр. Балендар је најраснространија кн»нга. Њиле се могу најлакше унети лепе и здраве и корисве шими у на род Па опет су наи календари рђави. и њи е се сако епекулација тера. С тога ее више радујемо оиладипеком календару , еамо бн ваљалб да се воЖЈре оки, на којима је поеао * Милићевић, секретар у винис.тарству просвете позива на претплату иа другу књигу „Мбнтескијевих персијских нисама." Цена је 8 гр. , а на десет скупљених даје једну на дар. * Из „Зас.таве" прештампана је књчжица „Основне школе у Северној Америци." Вредна књижица, која нам и сувише може показатп колики грлни назадак трпимо са рћавих основиих школа, кад погледило на ону негу, бригу и пожргвоваље геверинх Амернканаца око школа својих.

Издаје и уре!)ује: И. К. Сопрон.

Соиронова иечатња у Земуну.