Земунски гласник

њега. Он стоји као и ти под мојом власти. Што год ти он каже или даде, донећеш мени иди другом, кога ћу ти после казати. Доћи ће време, када ћеш и у стан републикански морати ићи. Ту ваља да будеш мудар и одважан. Једна реч твоја, која би нас могла издати, смрт ће нам задати. Радићеш само што ти се каже. Ако дакле пристајеш, за сваки пут кад што извршиш добићеш 100 дуката. Ако нам испадне посао за руком, добићеш после какво велико добро, што остане без газде у грађанском рату. Промисли се до сутра. Ево ти карта, с њоме ћеш моћи управо у двор у моју собу доћи. Лопец оде. Домаћин остаде сам у соби и поче чисто немачки сам собом говорити: Чудно! Судбина се игра с човеком као с лоптом. Гони га с једнога месга на друго , с једнога посла на други. Ко би миелио пре двадесет година да ће бечки ђак мексикански шпиун бити. Али то не ће дочекачи за ово мало хлеба и јадна крова. Док је живе успомене на народ и отачбину, не ће бегунац од 1848. год. издати свога цара . ..

4. Домовина и туђина. Максимилијан сеђаше у својој писарници, и премишљаше о прошлости и о домовини својој, ал најживље о будућности Мехике. С тога дозове к себи Алоана, шеоа кабинетска, да му саопшти, шта је све наумио сада започети , да у сваком погледу подигне Мехику. Израдио је цео план, још само да га поднесе министарском савету. Максимилијан позове шеФа да слободно и искрено каже своје мишлење. — Лепе мисли, одговори шеФ, које могу усрећити сваку земљу , и које диче и узносе владаоца таког, али — није за ову земљу. Ја имам други начин, који је и у Енропи врло често употребљаван, па се и сада још уиотребљава, и то од гори владаоца и џладиочића над такпм и још бол?ил( цародом, а то је — насиље! Максимилијан се упрецасти и отпусти шеФа, Беше пола један еахат по поноћи. Писарница беше слабо осветљена. На зиду вели^а мапа Мехике и неке слике, а на столу сијарет кљига, мапа, рукописа и отнореиих и занечаћених писама све једно преко другог. Наједанпут стаде у зиду пуцкати, раствори се мало , и кроз ту рупу уђе мрачна сенка са свим тихо. На

њој беше црн дугачак огртач и само је десну руку пружила из огртача. Стаде пред велику слику Максимијанову на зиду и дуго је гледаше. За тим приступи столу, стаде нагло преврћати оне артије, док једну не нађе. Кад ју угледа гн.ев му се проли по лицу, стиште и исцепа артију. — Несретник! говораше, лажно се куне и заверава верност цару, да га првом приликом изда. Цар му да је најбољу војеку своју, и шиље га тамо, где Највише може шкодиги. Па шта да радим. Да издам издајицу ? Камо ми доказа! . . . Цара ћу подсећати . . . Тако рече и узе онај прецепљени акт, и написа на њему неколико речи чисто немачки, и потписа „Аустријанац." После устане , погледа још једанпуг лик царев, и онда истим иутем изађе. Кад је подигао Фењер свој да угаси, паде светлост на њега , на његово мрачно лице. То беше Јосиф , револуционар прогнани, коме је Допец шпијунску улогу намепуо. Сутра дан тек што је зора зарудила изађе цар с царицом у дивну башту, пуну слатка хлада и мириса! Цар држаше Меке артије и ноправљаше нештб на њима бловком. Царица , оставшНни Књигу , што јечитала, запита' Ш како је спавао? — РЗ)аво. Али не мој се чудити. Наш шеФ отврио ми је синоћ истину, која ме јб веома сневеселила, а и сам видим да сам се преварио у нади. Сама знаш колико еам се напрезао, шта нисам чинио за народ и земљу, а успеха никаква. Милиопи који ме онако бдушевљено дочекаше, сада су ућутали. Ох тепжо је владаоцу кад га народ неразуме. Већ нема ништа, што нисам иредузимао, да се измиримо са противницима, па све бадава. Они Јкедне за крвљу само. Па најиосле добро, Не ћеју ли мира, нека иотече крв! „Борба на живот или смрт." Царица га гледаше не вес*ело. За тим устадоше обоје, и одоше у двор. ДвороуПравитељ преда му лист, на којем бехјг имена оних, који се нријавише да изиђу иред цара. Ца првом меету беше Лопец, за тим ђенерал Урага, архиепископ Лабастида и ђенерал Каетан.и, а после још много из свију сталежа. — Је ли Базен овде? запита цар. — У своме је оделењу В. В. — Јавићеш му да дође после ових аудијенција, Ме1)у тим уђе Лопец. Он је до-

шао да се јави, да одлази на споје онределење. Цар му препоручи д& се добро држи и мудро влада , јер му је снага мала, а непријатељ велик. Лопец одушевљено залаже живот свој за цара и земљу , а то је цару веома мило било. — Него још нешто пре одласкл, ђенерале, нроговори цар. Базен ме је молио да иосредујем. Он љуби вашу нећаку. Хоће те ли му је дати? Лопец плану и стиште рукоммач свој. Цар се зачуди. — Недам је страпцу никада. — Но оетавићемо то за сада, одговори му цар чисто збуњено. Сад е богом! Нека вам је сретно предузеће. Цар вас неће заборавиви. Лопец оде. Лопец се подмукло насмеши када изађе од цара. А тек што јеизишао сусрете се с архиепископом мексиканским Лабастидом. То бс ше висок човек, лице благо , бледо, интелигентно, а еветло, високо чело казиваше велики дух, мудрост и динломатску вештину. Он се насмеши, пође Лопецу на сусрет и рукује се с њимеОбојица одоше настрану к једноме прозору. — Шта је? Запита Ллпеца нагло и љубопитљиво. — Данас сам примио управу над другом дивизиом. — Врло добро, ускликне Лабастида радосно. Ви имате упутства? — Имам. Одговори Лоиец. — Тако. Кажите претседнику, да ми неустуиамо, ма морали преко брегова од самих лешина газити, ма реводуција целу Мехику у прах и пепо претворила. Ова безконачна борба мора престати , да нам нетлачи више земљу нашу. Јавите то председнику. Међу тим видећемо се данас још у Саграрији. (Ј1астнвиће ге.)

СМЕСИЦЕ. (Други Цоликратов нрстен.) Ко није ч.уо за оног сретног краља крцгског, 10Ји покушаниш срсћу свој "ирстсн у море биди , а други дан н»1)у га у трбуху рмбе Ове л« ие јслииске скаске <'етисјш се кад <!Н0 летое иладпл јидноч пашсш тртовцу вснчани прсгсн у Дунав ннде. Ко Ис отк ати стрн* и жалосг иладе жснипс. кнд јс од му;ка аа његои гу • битак чула Црне слутње рбузсше цу ; иеерећа грози , слутише , млађаној љубаии њезиној. Да избави жену из те душсвне невоЈће, врати се трговац купатилу код „Радецког," скине ее и ретком одважношћу загњури ца дно Дунава. тражећи драги символ брачне свезе. Неколико пута оетадоше понушаји безуспешни. Још једном покуша срећу. И гле ' ме1) песском у руаи, који је заватио на дну Дунава, налазише ее и венчапи прстен. Ако је био губитак прстена узрок злим сл тњама, то предсказује ваљда што је нађен трајућу срсђу у браку.

ЈЈздаје и уређује: И. К, Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну