Земунски гласник

У*8емупу, 10. Децембра 1867.

Зеиуиски Гдиеник изллзи Нед^љом у јутру. Цена му је годншњ« 5 фо - Цредплату на Зеиунгки Гласник прима из Аустрије Гопроиова печатња ринги у бг.нкиотачн зједно «: поштарином или доставл>ањем у кућу, За У Земуиу, из Београдн и унутрашњ«' Србије г. Велииир Валожић у Беопредбројннке у Србији стане лист овај дукит цссарскн с поштнрином. Број 6. граду. ПредАројници из Босие. Херцеговиие и Старе Србије мредброје 3(1 Босиу. Хрцеговину и Стиру Србију 60 гроша туреких. 1 ан т)ргке се у плаКеним пиемиша код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без иошгирине, коју нредбројници еами имају нлак^ти. новаца ннкакве ое не уважавају наручбине.

ДРУГО пиомо. У ирвом моме 11ИСМЈ рекох, како је овде штедионица установљена. За неколико дана започиље овај завод 4'воју ра-дњу, и уверен сам, да ће н.езиио деловање иовољак успех имати, јер тврду наду гајИм да ће изабрами иретседпик и уиравитељ с нридодатим им чиновницима у свакој ирилици рсвиосно и точно се ва панредак штедионице заузимати. Радљу њезину прат.тКемо отвореним оком. ноичланови главиога одбора треба дужпост своју точио да врше; ;је ) и они "могу напретку мпог'0 допринети. Јмски 1)е мислити, да сам овом ириликом о штедионици више речи прословио, већ што је то н[)и разматрању економије и економичкога друштва од иотребе. Ко пуним правом могу им иа то одговорити: Да напредак штедионице с напретком наших суграфана у најтвснијем однонгају стоји. У нрвом Иисму онширио је задаћа овог завода разло»кена, и судим, да Ке свак припознати, даје процветање штедионице иајбо.ви знак нашег свеопштег материалног напретка. Дао Бог, да ее Јкел>е установите.иа игеедионице V пуној мери испуне. Враћам се сада иредмету мога писма. Говорио сам у првоме иисму, како задаћа економном друштву мора бити, да се материални наиредак иаших суграђана постигне и утемељи. Оно требанама путове да покажс, којима ићи морамо, да ту цељ постигнсмо. Исто тако вал>а му установе ожитворити, које се могу нашим

еилама иоставити; а оне, које нагае силе превазилазе, има власти препоручите, да их ова створи. Рекосмо још, да трГовина и нромет по положају наше вароши и као што сама њезина историја казује, прво место заузима. Трговини дакле и иромету треба економично друштво иајвећу позорност да обрати. Али ако хоћемо, да ово друштво у онште корисно ради, треба да сво грађанство њему даје умне услове за усцешан рад. У нашем нараштају лежи будућност наша, од њега зависи , да ли ће нам будућност пово.впа бити или* пе. Ко од нас неби Желео, да нам народ што бо.ву будућност иостигне. Та пак жел.а уиућује нас, да у нараштају положимо оио семе, из когаће једиоћ животна и крепка снага израстити и бујним плодом уродити. Да су пре педесет годииа о томе размишљавали, ми бп сада много боље стајали, и неби нуждно било иитати и умствовати, зашто нага народ иропада, јер би дугаевно и материјално креиак и спажан био. Незнамо, гата ће нам сутрашњи дан донети. Промене се но свету чине, па лако може бити, да нам благонаклоњено срце цара и краља дово.ваи устав подели, да нас војеног устава ослободи. За такву нромену морамо ириправни бити. Док војени устав нама влада, док војене вапредне терете носимо, оеигурани смо да ће се мало странаца овде населити. Али како се околности нромену, насели ће се знатни број Л ј УДИ из онаквих земаља, где многобројно љутство иовољног онстанка нема. Онда ће код нас кон-

куренција настати, уз коју ће се само опај одржати моћи , у кога се довољна материална и дугаевна снага налази. У онаквом стању у каквом сз ако и не сасвим с наше кривице налазимо, нећемо се лако моћи у раденој борби одржати. Зато негујмо снагу наше омладине, како . би бар она приправна била , да с улогом свију својих дугаевиих и материјалних сила у ту борбу ступи. Образованост нагае младежи, као што сваки припознати мора, није ловољна , па ни у- самој трмша-чдшј струци , којој се већи број ње посвећује. 0 малим изузетком већина 1бих једва су прво знање у писању и читању површно научили; не можемо се дакле ни чудити', знто тако слабо напредују у радњи њиховој. Истина, наши су стари у многој борби победу одржали, и завичај свој од насеобине туђинаца сачували. Али то бијаше у оно доба , кад ее је само јуначком Мишицом борило. Но то је време мИнуло, па ако се и не треба јуначкога духа са свИхМ лишити, то се већином сада бој бије умним оружјем на иољу рада. 8а такову борбу да смо приправни, ако не ћемо , да над нама туђинци победу одрже. О сретствима говорићу други пут. М. Ивић.