Земунски гласник

ДОЖАЋЕ И СТРАНЈЈ ВЕСТИ. 3 е м у н. Старате .БИ цркве евето николајевске имадоше особиту бригу водиги, ако су били ради, да се ове године храм цркве са обичном свечаношћу проведе. Последњим пожаром изгорео је и тороЈБ те цркве и звона се истопише. Требало је дакле нова звона салити и донети и сместити их до опредељеиа дана. Звоноливац одржи реч, те у Уторак бијаху последња два звона донешена са бродарске станице у варош уз живосно саучешће школске младежи. На телеграФску молбеницу Њ. С. патријарх опуномоћио је овдашњег г. проту Аврама Живановића, да може осветити звона, што је још исти дан свечано и чинио. Најтежи посао беше, сместити звона на звонару. Г. парох Никола Савић и гг. црквени тутори обратише се ради тога на овдашњи иншпекторат паробродског друштва, који љубазно присташе, општини ту услугу чинити, наредивши да се с места, више бродарских радина иод управомједног лађарског капетана с потребним справама и алатима тога посла лате. У очи светог Николе била су већ два звона смештена на звонари , и већ други дан позваше милим својим звуцима побожне хришћане на јутрење. На литургију нису звонили, јер би сметало справама, које наместише у звонари да друга два звона нодигну. Велико звоно важи 17 центи и 10 фунти, а оно, које се истопило од ватре, имало је само тежину од 12 центи. Иа литургији чинодејствовао је господин протопресвитер и парох храмакоји је говорио слово. Црквена певачка задруга овдашња певала је у цркви, у којој беше многи свет. Овом приликом вал>а нам поменути особити један случај. Пре неколико година заклучила је овдашња иравославна црквена општина, да се црква и остале онштинске зграде обезбеде од ватре и то на неколико година. Ствар беше наложена г. А. Д. Јовановићу, који је осигуравао нову и стару цркву, школска здања и пр. код тријестанске Ациепде на више година под уСловом, да се односне иремије сваке године имају плаћати , но кад се за известно време после термина квоте не би платиле, престаје свака обвезаност друштва. Кад оно пролетос г. А. Д. Јовановић од нови тутора односне нризнанице наплатити хтеде, ови одбише — не знамо из ког узрока исллату, и на томе је ствар остала.

Месеца Августа изгоре тороњ етаре цркве, сва црква и школско здање беше у највећој опасности. — Сад дотрчаше г. Јовановићу и питаше га, да ли је црква осигурана. Овај им рече , да по услову престаје обвезаност друштва, ако се премија не плаћа на време. Али је црква илак била обезбеђена од ватре. Г. Јовановић је платио своту из својих новаца, кад је видео, да нови тутори у опредељено време то не чинише. Тим ваљаним поступком г. Јовановића црква беше сачувана од штете, ј е Р ј е добила од поменутог друштва 2800 Форинти. Хвала му! — Пловидба пароброда престала је због леда на свима линијама, само местна лађа међу Земуном, БеОградом и Панчевом још ради, но и ова бепте, кад се је у Уторак први пут из Београда вратила, проваљена од леда. Од два-три дана попустила је зима са свим и права југовина је настала. Дунав је чист од леда, тако да је у Петак пропелер „Рени" могао поћи уз Дунав. Пештанска агенција питаше телеграФом, да ли је и код нас Дунав чист од леда, као штоје чист свуда до Пеште, јер су ради заоставшу у Пешти робу једним реморкером опремити низ воду. Јуче опет имадосмо вејавицу. — Ове недеље остадосмо два дана без бечких нисама и новина. Велики снегови између Беча и Пеште бијаху томе узрок. Из свију крајева царства јављају за велики снег, особито из Ердеља, где је сваки саобраћај прекинут. Тамо се туже и због млогих крађа, које се појављују одкад је строга зима настала. И зверови чине тамо штету стоци. У нашем пределу, хвала Богу, немамо се на таково што жалити. Курјаци се кадкад појављају, али нечујемо за штету да су учинили. Ово дана, кад оно беше велика вејавица, један се вук покаже у сред села Добановаца, који побегне од вике људи, од којих ни један не имадоше пушку при руци, да га убију. Сретнији беше други неки Добановчанин, који је батином до 15 зецова поубијао у снегу. — Господин мајор Стипановић од варадинаца, који је дуже време као кордонски командант у Земуну становао, наименован је за надзиратеља оружија у овом генералату. Ово је ново звање установљено ради нове Форме оружија, која се уводи у војсци. И војнички мундур мењаће се скорим у Фарби и кроју. !

Њ. В. цар већ је одобрио односну УР е дбу. — Прошлог Понедељника сарани смо овдашњег магистратског саветника Шибелку. Покојник, човек тек од 45 година, био је благ и поштен, радшта беше поштован од сваког, који га је познавао. Оставио је иза себе удовицу и троје деце. .Лака му била земљица! — У исти дан убио се из пушке један војник од овдашњег стрељачког батаљона. Ие знамо за повод том самоубијству. Видесмо како је при Пратњи католички свештеНик у свагдашњој хаЉини ишао за сандуком , а не по обича,ју у одежди пред мртвацем, ваљда што је саранио самоубицу. Војинство не чинише такову разлику; ОФицири и војници компаније, од које је покојник био, пратише под свирањем војничке банде. Р у м а , 2. Децембра. (0. Д.) Већ зором данас могао си приметити, да се у нашој вароши збива неки по народ врло знаменити акт, јер оевануше све куће украшене народним заставама, мало и велико ходаше у свечаном руву по улицама, радње све затворене, премда ]е био баш дан недељног трга. Сваки путник морао би стати и запитати, какваје та данашња народиа светктгина ? и на одговор добио би., „да је данас избор нашег народног иосланика за сабор." Истина, ми и досад имадосмо више прилика такових избора, но оваквог одушевлења никад не беше. Бирачи скупише се у општинском дому, где бијаху господин велики судац Бранко Јовановић, почастни судац госп. Коић, наш врстни први грађански заступник г. Лзуба Е. Панајотовић, и сво остало заступничство, и тако се нриступи к избору. Кандидати народне либералне странке били су: за варош Руму г. Др. Јован Суботић, а за румски срез г. С. Филиповић , овдашњи адвокат, а од унионистичне партије, г. Живковић , овдашњи грађанин г. Јанчо и овдашњи властелински чиновник г. Киш. Победа беше либералне странке, и оба наведена кандидата буду избрана. Сад настане весеље по вароши, заставе се вијаше по сокацима, кроз које весео свет хођаше, без разлике стања и узраста. Два етара грађана гг. Критовац и Марипковић носише заставе. Увече би варош осветљена, и величанствена бакљада буде приређена, песме и „живио" орише се пред гостионицом „црног орла," где је становао г. Суботић, кога сутра дан зором са звонима и