Земунски гласник

/,з

пуцљавом прангија, у спроводу са двадесет и двоји коли најотличнијих грађана до Ирига, за пут у Нови Сад испратише. Поводом да је осветлење приређено без да је искато дозводење од великог судца, буде паш први грађански заступник г. »Буба Е. Панајотовик са свог званија сметнут. Цеда обштина протестовала је против тог поступка,с којим успехом јавику вам у своје време. — Ирижани избираше г. Полита за свога заступника на хрватском сабору. У вече изборног дана беше осветлење вароши и бакљаде. — Из Београда јављају нам под 19. о. м. за овај мистериозни случај. Ономадне дошао је у Београд г. Димитрије Братијано, румунски државник, као што се говори, у особеној мисији. По доласку његовом имао је иодужи разговор с румунским конзулатским секретаром Прохаском. Садржина тог разговора није позната, но то је известно, да се је г. Прохаска скоро за тим отровао и после два сахата по иодне умро. У обичпо добро извештеним кругонима поговара се, да је Прохаска био помешан у неким силеткама против румужског кнеза, с којима се доноси у свезу и име Кузино. — Ових дана, јавља „В. Д." из Т>еоград :Г. решавалаГсе на овдашњем суду једна грозна криминална парница, у којој је јуче у присуству многобројнога света изречена пресуда. Летос на име вода Дунав избацила је неког човека, кога је пре неколико дана нестало било. У каквом се стању нашло мртво тело, одмах се увидело да је ту убијство учињено. Пастојавањем власти на скоро су пронађени преступници. Њих је читава дружина — иМа их петоро, међу којимадве су женске; испитом доказало се да су ишли да убијенога поробе, јер су мислили да ће у њега наћи новаца и драгоцених ствари , као што су доиста нешто мало и нашли. Између ових дакде злочинаца по оглашеној јуче пресуди један мушки и једна женска, као најкривљи , ! осуђени су на смрт; трећи, с овима такође у једној категорији, као аустријски ноданик, предат је с испитима аустријском конзулату да га његова власт осуди; трећи — женска, помешана истина у злочинетво, али не у толикој Мери као ови први — осуђена је на 12 година робије; четврти иак — мушкарац, око кога су се стекле околности што зањ ствар ублажују и случајно је у злочинство увучен био — на хпебт година робије. /Тгенеке

обе родом су из прека, — она, што је на робију осуђена, удата је за онога на смрт осуђеног, који се механџилуком занимао; а друга, осуђена на смрт, одбегла је од свог мужа, па овде живела као бегуница и била је праља убијеноме. Онај предати конзулату занимао се препродавањем пића. Последњи је био слуга. Пресуде су им оправљене вишем суду на размотрење. — У Понедељник беше прва седница граничарске комисије у Бечу. Решено је , као што се говори , да остаје свугде досадашње устројство границе. Ове су особе чланови те комисије: ђенерали Вајман, Заставниковић и Фром, пуковници Кениг и Моравић, подпуковници Трнски и Шестак, мајори Бах и Ловак, и неколико граничарских капетана. — Местпи лист новосадски јавља, да је и у Н. Саду један овлашћени скупљач за хонвитски фонд дошао, но како му посао пролази о томе ништа не вели. Исти лист још и то донесе, како је неки Фрања Вицтум, који је пре покрета био ландверски капетан у Варадину, и 1849. поставши капетаном Домигуелаца, ових дана добио легитимацију као негдашњи хонвид. — М. Ковачевић, родом из Далмације а сад трговац у Русији, поклонно је Матици далматинокој 500 Форити. — Од нове године излазиће званичнс-црквени лист православне епархије буковинске. Трошкови намирују се из клирикалног Фонда те епархије. Из Карловаца за таково подузеће не јавља се. — Угарско министарство грађевине издало је Ћорђу Клапки дозволење да може припреме чинити за грађење железнице од Арада преко Темишвара до Оршаве. — Маџарски саборник од левице Цернатони нронађен за крива у парници против Сомшића због повређене части. Очекује се, да ће с тога положити мандат као депутирац, и да ће бити искључен из задруге левице. — Барон Бајст добио је од грчког краља Ђорђа велики крст ордена Спаситеља. — Познато је читаоцима, да је неки телеграФиста у Ческој наследио неколико милиотг Форинти од свог неког сродника у Америци. Ево што се јавља о њему из Прага: ТелеграФиста Церер сам се убио, по што је своју жену , двоје деце умртвио. Сина свога од осам година, као и гоетибничку служапку смртно

је рапио. Од неколико дана сеђанте у некој гостионици у Прагу, и приповеданте, како је два милиона наследио, и да хоће да купи коње, једну касу и пр., и да се спрема на пут у Париз. Сва готовина његова, коју нађоше, беше два Форинта. Несретник ваља да је сишао с памети. — У Швајцарској беше избор државног претседника. За главурепублике изабран је г. Дубе. — Значајно је, што је Папа кардинала Андреју, арцибискуиа неаполског, лишио кардиналског достојанства, позвавши га у Рим на одговор. Овај црквени поглавар држи се народне талијанске странке. — Руски лист „Москва" обустављен је на четири месеца. — У Дондону завладаше општи страх због многа пожара, који се збивају сваки дан. Ирски не задовољци подметну ватру. Становници јако су узрујани и оргочени на Ирландесце. Пре неколико дана изгорео је велики оперски театер. Штете беше 900.000 Фунт. штердипга. Ономад, јавља телеграФ, хтедоше велику апсану лагумом разорити, али су зидови веома јаки, те су само околне куће оштећене. Власт позвала је грађанство, да чини полицајну службу заједно с полицијом, како би се томе злу на пут стало. Многи су Ирландесци стављени под затвор. Дакле се извршује претња њихова, да ће се осветити, ако њихове другове погубе, које је суд због бунтовничких покушаја на вешање осудио. — Грозан је ово сдучај што се догодио бдизу Лондона. Беше у једноме месту човек од својих 43 год., и депо је живео са својом женом и петоро деце своје. На једанпут паде у највећу невољу. Дуже времена живио је са породицом својом о самом сухом хдебу. На једаннут паде отац о тде и дежаше тако двадесет и четири сахата. Тако га затече сусед његов, ади он беше већ хдадан мртав, а око њега породица на издисању, јер не имадоше шта јести, и обнемогоше, и не моћни не беху у стању подићи оца, који издисаше у пустој, хдадној соби. Најстарије дете беше од 13 год. а најмдађе је још сисало. Сусед га тако затече, и види још нешто на сред собе, пође ближе, а најмање дете викне: „то је мати!" Она већ не знађаше ништа за себе. У комину не беше жива угљена, а у целој кући ни мрве хлеба. Суседу ваља захвалити, што је брзо прискочио те мајку од смрти спасао. Најмање женско дете измучено глађу још по кадкад је само