Земунски гласник

могло уздиеати: .. Хлеба! ах ни мрве хлеба! иди: то је ноеаедњи ШЛогај!" Срце је човеку морало иуцати елушајући је. Оиротиња ће лако поњати тај грозни моменат , али они, што су у непрекидном и неопиеаном луксузу, а што им поглед иедопире до еиромашке колебице, они нека претставе тај ноложај. — Европски поеланици предадоше Порти поту, којом зактенају, да стране лађе могу и иоћу пролазити кроз дарданелеки мореуз. — Мексиканеки иретеедник Јуарец објавио је рат американској републици Гуатемало.

ТРГОВИНА И ОБРТНООТ. Б е ч , 9. Децембер. (Телеграм,) Банатека шеница (у Бечу) 88—89 ф. 7.25, моришка (у Ђуру) 89 Фун. 7.40, потиека (у Будиму) 8*7—89 Фунташка 6.75. Раж словачка (у Бечу) 80 фун. 5.10. Јечам (у Вечу) 71 фун. 3.50. Воб маџарека (транзито) 4450 Фунт. 2.10—35. Промет беше 10.000 мерова. (Овај извеШтај добисмо тек, кад бијаху вађени више утисика.) 3 е м у н. Преговор о железиици, који имађаше ерпека влада с белгвјским иодузимачила и грофом Зичи нрекинут је, и као што чујеМО, хоће Орбија сама и с другим срететвиматај посао да еврши. Јависмо, да срискћ влада није хтела пристати па линију, коју белгијанци п]>едложише. Орбија има у виду светску трговипу, хо:ће железницу којом ће се значајност кнежевине узвисити, њезин геограФични ноложај уважав ::тИ', а ти предузимачи траже момептану корист. Кад је пре дееетак годииа гроФ Вичи концесију на грађење Франц-Јозеф иеточне железнице од Земуна нреко Осека до ПЈопрона добио , он је таДа ону исту линију градити хтео , коју сад српска влада препоручује. Ми ћемо

други нут опширније о томе говорити, засад навестићемо, како „Видов дан" о истоме предмету говори, „Ових дана била суовдекоднас нека лица , која спадају међу више Финанцијеке и индустријске кругове у Белгији и Аустрији, и нредузела су била да е нашом владом закључе уговор за грађење гвОздеиог пута, који би идући кроз Орбију саставио се с гвоздении путем у Турској. Наш трговачки свет, оцењујући као што треба важност овога иредузећа за економни развитак Орбије, изгледао је с нестрпљењем шта ће се -у том емОа^ењу решити. Али преговори нису испали повољно , јер предузимачи променише многе уелове, о којима се влада била већ коначно споразумела е њиховим иуномоћником, који се од дуже времена овде бавио Преговори су на тај начин , не ћемо рећи ирекинути , али обустављени. Радујемо се пак што можемо изрећи, да наша влада, ако се никако не узможе споразумети сноменутом господом, тврдо' је наумила да гвоздени пут у земљи нашој другим средствима сагради и побрине се о начину, којим ће га на границама нашим свезати с иругом солунском. Ова линија солунско-београдска, која скоро са свим ираво иде кроз згодне. пределе, кад би се у Земуну скончала сажелезницом аустријеком, била би велика. жила ие само за трговину истока и Миеира еа западом, него и за велики део трговине индијеке путем еуеског канала, а о коначном успеху овога већ скоро никакве сумње не може бити. То исполинско предузеће преокренуће сву светску трговину, отворајући нова стоваришта, међу којима ће цветати и Солун и Београд. Залив солунски, који је простран и поуздан, на коптинентује пристанипгте најбдиже Александрији , јер од ове вароши одстоји само 670 морских миља, а напротив Трст је удаљен 1200 а Марсељ 1380 миља. Два

пароброда једнаке брзине, ношавп :И из Александрије у један исти час, и иловећи 10 миља на сахат, један к Оолуну а Други к Марсељу, први би иа своје опредељење дошао за 71 сахат раније него онај други; а за тих 71 сахат путник би из Оолуна па иреко Београда стигао у Каде а можда и у Лондон, док би други пароброд тек улазио у марсељско пристаниште. Једину конкуренцију у погдеду брзине могда би иравнти пруга италијанска, која иде до Бриндиза; ади та конкуренција ограничавада би се само на трговину Италије и Швајцарске. Код оваке будућности, која чека нашу престолницу, може свак тврдо бити уверен, да влада кнеза Михаила не ће пишта пропустити што јој је год могућно да је што пре ускори." Земун, 9. Децембра. О радњи последњих дана нема се шта говорити, а најмање о радњи с продуктима и овде и у Београду. Хрђави иутови сметаше додаску људи из окодиних меета, као и довозу. 0 тога скочише мало цене раие. За хпеш цу плаћадо се при не знатном промету 6 ф ., за наподвцу 4.90 - 5 ф., за јечам 2.60—80, за зоб 2.10—15, меров. 100 о. ку куруз а 5.50. — Оле недеље дотераше из Сроије 660 свиња, од којих 440 иду за Шопрон, остаде ће се овде раиити.

Идуће годиие установиће се у Лнгпргкој 80 нових иоштанских штација ио ризниш вај >ме1)има. II Сјгем од иотребе су више иошта, не Чује се, да ли је ов;»ј продод узет у обзир. Занитл јскн Задруга новосадс ка закллчила је, подиети зомаљгкој влади молбеиицу рр^поручујући предлог Бечнеречана. који трнж^ , да < е гради имајућа Кмкиндгко-папмевачка железница особитим крилом свезе са алФоллском жеЛезницом у Бачкој. Ово би крило узело иравац иреко Титела и Новог Сада иа Сомбор, — угарска вла.та дозволила је, да ге у БегаСеиг-ђурђ у тороиталској, и у великом Зарленцу у Лугошкој вирмеђи у Биниту могу вашири Д |»жити. V оном месту 3. Априла и 13. Сентембра, а у овом 12. АириЛа, 12 Јулија и 12. Иовембра гвике годпне.

Ж и т а р и ц е н а 0 а в

и.

Ове недеље кренуше се ове приватне дађе Оавом за Сисак: .Лађа „Лондон" г. Копача, товарена у Канижи од г. Бреслауера са 7000 мерова шенице. .Ла])а „Ђуда" г. Коиача, товарена у Сентешу од г. Хајдука 6102 мерова шенице. Лађа „Исидор" г. Леоподда, товарена у Сегедину од г. Тајча са 3800 мерова шенице. .Лађа „Ержебет" г. Леоиодда, товарена у Сенти од г. Леополда са 3800 мерова шенице.

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

в.

ш.

!>.

Д е п е м 6 р а

Дукат цосарски

5 76

5 75

5 76

5 76*/, 0

5 76

Каполеоидор

— —

С ребро

119 25

119 —

119 25

119 50

119 25

119 50

5° 0 металици

55 30

55 85

55 70

55 85

55 70

55 85

Оип е нам. иај — новем

57 40

51 60

57 75

58 70 •

58 40

58 20

5°, 0 народнп зајам

64 80

65 —

61 10

65 10

65 —

64 110

Акције народне банке

673 —

677 —

679 —

678 —

677 —

р крбд. зинодв

1*>4 30

184 80

183 70

184 20

184 30

184 20

Лозови 1860. године

81 1о

82 —

81 70

82 30

!?2 10

82 30