Земунски гласник

50

ДОМАИЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. 8 е м ун. Данас после подне би];.е редовни годишњи скуп чданова овдашњег читалишта. Ио штатуту имају се бирати нови одборници, решавати, које ће се новине држате и друге подобне ствари. Али данашњој Ке скупштини поглавити предмет веаања бити, да се прона')е сретство за обезбедити опстанак тога по себи корисног завода. Иоследњих година веки је расход од прихода. ДеФицит подмирише течевином првих година, док је још саучешће од стране грађанства било живље, и док су се жестоко борили за његов постанак. У течају пеколко година охдадншш су суграђани нашн зиатно према овоме заводу ; од сто четрдесет и пет чланова прве године, којих су икена са златним словима као осковатељж записани, једва естадоше од њих половина, а ни за ове се не зна извесно, хоћеју ли сви остатн или ве, јер вису ни они сви овогодишњи прилог илатили. Па да бар ови посећују читалиште, ипак би оно колко толко одговарало задаки својој. Али осим петшест особа, хгоје еу редовни посетитељи, ретко ксји други тамо одлази. Кад се је пре неколико година о томе е -ећало, шта да се ради, да се више чланова упншу, неки предложише, да ее спусти годишњи прилог од 6 на четири Форинте. Тај предлог беше усвојен, но при свем том чланова је сваке године мање. Сад ће се опет морати прилог повисити на пређашњу квоту , ако се хоће , да у Земуну постоји читалиште. Но ако и буде довољних новчаних сретстава, којим би се обезбедио опетанак читалишта, тимејош није све учињено. Ваља га и посекавати. Љутска природа изискује активност духа, узајмљивост у идејама. Људи чине друштва, и у еастанку више њих, у разговору с образованим људма налазимо праву душевну забаву , а да је имамо ваља нам се састати, ваља читалиште поееКавати, и ако смо ради, да тај завод својој задаћи одговара. Но по досадашњем искуству слабо се томе можемо надати. — Надзорништво певачке школе уз суделовање српске цркв. певачке задруге наше приређује беседу на дан српскога просветитеља ев. Саве, а биће у дворани код „златнога аН1}ела." С беседом ке бити скопчана I: лутрија, од које је чист приход камењен библиотеци српских учи-

теља и сиромашним ђацима српским. Цел је племеиита, јер- је така библиотека веома потребна. А да би се цељ постигла надзорништво певачке школе умољава наше родољубиве српкиње да пошљу на ту цел што од својих рукотворина или Другу какву ствар, што ће се изигравати. Поклони се примају с великом захвалпошћу, а. прима их до реченога дана г. Стев. П. Марковић. Задруга певачка штампала је особита писма, у којима умољава свестне Српкиње ради прилога. Ако случајно недоспеше та писма до, свакога, нех-га се овим то надокнади. Ми с поуздањем очекујемо од наших српских сестара, да ће радосно и свесрдно похитати, да и оне овом прилкком од своје стране допринееу што општој ствари, народном развитку и напретку, за које сви треба да живимо. — Пре четири дана је опет почео снег вејатк, и скоро сваки дан је падао, па свет ее почео служити саоницом. Дунав је пун леда; два дана није могао местни пароброд међу Земуном, Београдом и Панчевом радити од леда, па су наместили скелу на Сави код Еурме. Од ономадне опет пдови местни брод између Београда и Земуна, али у Панчево неиде. Два су реморкера дошла из Пеште, „Леополд" и „НовиСад." Требало им је шест дана до Земуна, борећи се с ледом. Прва је лађа донела трговачку робу, а реморкер „Нови Сад" вукао је два тплепа товарена с 5000 центи олова за српску владу, која је гарантовала за сваку штету, која би се лађи или товару на том путу догодила. Пре месец дапа исто је толико олова, и 1127 сандука пушака иглењача у Београд паробродом донешено. Лед на Дунаву и што вода јако долази , чини приличну штету. Грађе, чамаца и једну дереглију донела је вода ово дана, избацивши их на нашу обалу. * — Други дан римског божића јавише се овдашњој полицајној власти три лупежа, које је београдска полиција протерала, пребацивши их на нашу савеку обалу, одкуд су сами, без писмена извешћа, овамо дошли. Неимајући чим ранити се и дрхћећи од зиме ставе их под полицајни затвор, док се дозна који и какви еу људи. Чудимо се краткој процедури београдске полиције, која без многа Формалитета шиље нам овакве голе госте да их ранимо и од зиме сачувамо, а за које се не зна ни шта су, нити с чега их окривљују.

— Овдашње немачко певачко друштво даје у идући Уторак у дворани код „Анђела" свој други овогодишњи редовни концерт. Подпомагајућим члановима улазак је безплатежан, другима стоји на 80 новчића од особе. — Ове недеље опет оетадосмо четири дана без бечке попгге , нештанска је само један пут изостала. — Из Голубинаца јављају нам, да су граничарске старепгане из свију места почињених реченој кумпанији позвати били на састанак, на коме их питаше за њихове жеље и потребе. Они рекоше да су подпуно задовољни, ако им се као досад да со по досадашњој цени, и ако им влада допусти, да могу три дана преко недеље сећи дрва у шуми за кућевну потребу своју. - - С друге етраие чујемо, да је из сваког села варадинске регименте по један повереник у Митровицу на већање позват, где ће им се двадесет и два питања нредложити. — Као најновије добисмо синоћ доцкан глас од нашега дописника из Београда, да је до даље наредбе узапћен омладински календар од месне полиције. Неколико стотина комада беше всћ растурено. (Јада тражу и купе на све стране те књиге. Ми незнамо, вели дописник, шта ће то значити, да се после месец дана пошто је књига изашла, у њој што противно налази. Мало веселије, него тај глас је то , како су многи у једној књижари на врат на нос куновали тај календар, док је полиција развијала „дјелателност" своју у другој. — За позориште вам давно ништа не јавих. Ево сада, али не најпријатније. Публика је охладнила, истина не према вештини њиховој , него из неких других узрока (?). После неколико претстава одлази позориштно друштво у Панчево. — Као што чујемо, влада је наша известила гроФа Зичију, који се налази сада у Цариграду, да пристаје на услове ради грађења београдско-солунске железнице. По томе ће бити Смедерево излазна тачка, * а у Београд градиће се крило. — Неки дан емо јавили, вели „В. Д." како је татарин, што спроводи аустријску пошту у Цариград, 22. пр. м. убијен на путу између Болеча и Гроцке, и то, као што се дознавало, од двојице људи, који су у европске хаљине обучени били и имали уза се дуге пушке. Полиција