Земунски гласник

52

као и непрекидним усклицима непрегледне светине дођоше до саборне цркве, где их митрополит са члапопима светога синода дочска и благослови. То беше народна свечанос-т у правом смислу речи. Грци с-е надају, да ће им се ватреие жеље и тежње њихове том женитбом краљевом остварити. Но у сред те славе и радости обузе наједан пут народ свечана озбиљност. Дође Тлас да је у Еандији опет букнуо рат, да је потекла крв хришћанска. Уетаници се сјединише близу Канеје. Њихова пос-ледња очајна борба јамчи нам и за нова велика јуначна дела њихова. — Цимбракаки у Кандији издао је заповест Грцима из внше места, да све одбију, што им год Али-паша понуди, да породнце своје отправљају, а они да се иридружују устаницима. Хаџи-Михајило , Бријата и Окалида отишди су одмах сами тамо, да ту заповест изврше. Немач1;е новине назиру ту миг са стране. Грчка вели не крије ни мадо, да ће Ерићанима ггомоћи. Краљсе одхчах по повратку своме разговарао дуго са првим члановима Ерићанскога одбора. И први иут се сада говори званично о томе. — Госп. Јован Вацдик секретар црногорскога кнеза оставља са свим црну гору и подази у Русију , да тамо ступи у државну службу. Енез му је дао у то име леие ирепоруке. Још пре тога однеће оне дарове ческим патриотама са кнежевим писмом на њих. — Оно што се говоридо о душевном стању цара Наполеона, као да неће бити са свим неистинито. И у „Ендепадансу": беше реч о томе. Иа и у једном немачком листу, који обичпо недоноси таке узбуђујуће гдасове пишу из Нариза : Цар Наподеон није болестан, ал му душа пати. Еоји су њега видели у оно време, кад му је све сретно за руком ишло, говораху о његовој благости и ведрини. Оада је са свим друкчије. Осујећени иосдови јако га огорчигае, да ни најмање пребацивање неможе да подноси. Оа окодином својом нај рђавиј е поступа. Једини је маршад Нил, кога још до данас штеди. Министар Руе најиигае пати. 0 томе причају невероватне ствари. Царица опет долази у седнице министарскога Савета. А то је доста , па опет да скупи око себе котерију, о којој се већ толико писало. Испочетка је и хтеда и није, а сада јавно изриче, да хоће да има уплива у управи политичких ствари. Оирота Француска.

— Порта је начинида пре неколико месеци уговор с неким бедгијским друштвом, да се 30.000 инФантеријских пушака преобрате у оне, што ее са страг пуне. Друштву је, веде, многа удаКШица чињена, али про1)е пет месеци, а то је био рок, а оно беше тек неколико стотина готових. Норта се на то јако наљутила, и кажу да ће поништити уговор. — Глас, да се Теодор краљ Абисијнски покорио ,' није истинит. Многи су коњи пропали. Вдададац Тигрански иде са 6000 Енглеза напред ради расматрања. По званичним вестима иде све лепо. Поглавице пријатељују с експедициом. Устаници препречише краљу Теодору пут у Магдалу.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Б еч, 16. децембер. (Телеграм.) Банатска шеница (у Бечу) 89 Фунт. 7.50, баиатска шеница (Ђуру) 85 8 7 Фунт. 6.80, моришка (у г Буру)89 Фун. 7.30, санатска (у Ђуру) 89 фун. 7.20. Раж словачка (у Бечу) 80 фун. 5.10 , аустријска (у Бечу) 80 Фунт. 5 Фор. Јечам (у Бечу) сдовачки 71 фун. 3.50—58, шопронски 72 Фунт. 3.55. Зоб маџарска (транзито) 4449—50 Фунт. 2.08—-35. Промета беше 20.000 мерова.

П Земун, 16. дец. Не можемо пропустити, а да не пропратимо позив г. Еасапиновића и др. у „Застави," којим ее позивају капитадисти ради склапања друштва за грађење реморкера. Са овим паробродима реморкираће се дађе раетоваче по Дунаву, Сави и Тиси. Подузимачи ставише себи доиста ведики задатак, као што ће им и заслуга велика бити ио српско-хрватску трговину, ако ускоре, да се то друштво што пре скдоии и радити почне. Да наша трговина и поради недовољних подвозних сретства на слабим ногама стоји, нема сумње. Предстојећа кбнкуренција , које ће бити зацедо, надаже нам, да се овом подузећу листом одзивамо. Еодико вреди, расподагати моћи са сопственим подвизним сретствима, могди смо се овог летаијесени научити, кад је највећа част дафи паробродског друштва на горњем Дунаву радила, а на нас долноземце нико не узимаше ни обзир. Познато н с <м је , да наши богаташи

у ТаКвиМ придикама обичНо се Дрлсе из])аза „за себе имам- досга," иа сдабо се одзивају опште корисним подузећима. То ће по евој придици и сада бити , особито кад виде , да је акција оД 1000 Фор. Зато судимо, да би од користи било , кад би ее акције од 500 Фор., па још и полуакције по 250 Фор. издале. Мали капитад био би онда знатни учестник у том подузећу, и не сумњамо , да би се тим путем пре до резудтата дошло. Земун, 16. дец. Ове целе недеље сасвим беше слаба радња , из узрока великог снега и римских празника. Зато је од ране мало довежено, и цене остадоше иоте од прошде недеље. Само кукурузу беше боља цена; пдаћали га по 6 Фор. 25 н. 100 ока. — И дућанске радње бијаху сдабе, премдаје бакадска због римских празника кроз некодико дана била мадо живља. Оскудица у шећеру престала је на нашој пијаци. Два су пароброда донеди приличне партије од тог еснапа, с којим је зимска наша потреба намирена. П. Ј. — По извештају, што га ономадне саопштише „Србске Новине," код управе је Фондова концем рачунеке годипс било на рук-евању различитих капитада у суми 31,501.383 гр. и 29 п. п. , и то: од гдавнога школског Фонда 6,202.709 гр. и 28 п. , од удовичког Фонда 4,388.976 гр. и 29 п. , од пупиларних новаца из судова 13,214.580 гр. и 6 п., од депозитних новаца из судова 1,019.344 гр. и 2 п. , од болничких новаца 1,391.840 гр. н 26 п., од разних Фондова 1,318.955 гр. и 9 и., од ОФицирских кауција 148.227 гр. и 23 п., од приватних дица 1,357.145 гр. и 30 п. , од црквених новаца 2,171.092 гр. и 32 п. , и од манастирских новаца 288.511 гр. и 4 п. Према прошдогодишњем извештају капитади су се код унраве Фондова увећали с 4,240.654 гр. и 38 п. п. — Предрачун државног буџета тадијанског за идућу годину овај је: Доходак је 799,126.100, арасход је 1,002.156.174, дакле деФицит је 203,030.072 тадијанске дире.

Житарице на Сави. Лађа „Деак Ференц" г. И. ЛеоподДа, товарена у Сегедину са 8500 мерова шенице. •Лађа „Перцел Мориц" г. Чисера Јаноша, товарена са 6150 центи соли.