Земунски гласник

Зекуиски Гласиик излази Иедељом у јутру. Цена му је годншп.« 5 фо - Предплату иа Земунски Гдасник прнма из Лугтрије Гопронова печатњп риити у банкиотама заједно с поштарином или доетавд.ањем у ку1 (у. За у Земуиу. из Веограда и лнутранпћк Србије г. Велимир ВаложиК у Веопредбројнике у Србији станс лист овај дукат цесарсни с пшнтврином. 1)ПО] 8« г |' ад У- Иредбројници из Восне, Хсрцеговине и Старе Србије предброје За Босиу, Хрцеговину и Стару Србију 00 гроша турских, пан турс ке се у плаћеним писмима код унраве нилајстске псишће у Сарајеву. Вез поштарине, коју предбројници сами имају илаћати. новаца иикаиве се ие увашавнју наручбине.

ХРИОТОС СЕ РОДИ ! Г)Олжћ! то је узвишена сиетковина, енеткоштУа рођеп.а епаеител.а свију .Буди, којј хрићани ијиим е|)цем оеећаља пј)осла1;л»ају, а које је цј)кном оевећено и миром душа најиих испухБеио. Па како дивно ироелавља ерпски народ тај дан! Како је краено дух народа српскога знао томе прастари лик свој дати, да би му зпачајност што јача корена ухватила у грудима његовим. Какво осећање буди у ч '|Ч1ск (/ј" -кући-тгпздршг: „Хригстос се роди!" ГГа какви сулени опи обичаји, што су скоичани с тим даном, и што једнако народно религиозно осећање чувају од богате куће до сиролашне колебице. Узвигпеним чуветвом душе и срца чеетита хришћанин хришћанину божић. И мн на тај свечани данжелимо нашим читаоцима сваку срећу и иоздрав.вамо их од свега срца са „Христос се родн!"; У р е д н и ш т в о „Земунског Гласника."

О ПООТАПКУ КОМУНИТЕТА. (ПжпдгЈак.) Нашим земунским носланицима не беше тако лако у Бечу, као у Карлбвцима и у Осеку. Два проста човска са крајње границе царства, где се несретан рат не давно с вечним непријатељем водио, увек су морали изазвати немиле успомене о тим крајевима, То им је наравно отештавало посао. И та околност, што у оно време уплив језуитских начела беше и^родаван на високе и нај-

више особе, стајаше На путу жељама п.иховим. По овим начелима није се могло очекивати, да прошња једне нароши симпатич1ш буде примПгсна, које су етановпици већином друге верс. Али са ј>с-тком изд ])Ж.оИвошКу" заузимаху еС та оба човека. Поглавито настојаваше да могу нред царицу изаћи, јер од њене мудрости и љубави к народима с поуздањем су се надали успеху. И нису се нреварили. Она им обећа, да ће Земуну дати нривилегију вароши, прогласећи је за слободни комунитет. Јопх је она заповедила, да се посланкцима даде пксмо, да се могу без страха вратити у своГ зави ч'ај7 Повратак Марка Николића и ВолФа Земун, и глас кога им они донесоше, проузроковаше велику радост међ Земунцима, коју они јавно изражаваху на велики јед Иви капетану. Земунци беху увек живи људи, али онда беху још сложни, а томе и имају захвалити , пгго су се опростили кумпанијске јурисдикције. Године 1753. обнародованаје дотична наредба и дано право Земуну, по којем комунитет постаје. Плаћајући годишњи паушал од хиљаде дуката, добије он онакова права , каква су имале слободне крањевске вароши угарско-хрватске, с том само разликом. што је потпао под ђенерал-команду, а не под таверника. И тако добије Земун свој магистрат са варошким судцем на врху. Чиновпици су, као и по другим слободним варошима, периодично бирани. Први варошки судац био је Марко Николић, кога изабраше ради заслуга његових. То је дело, којим показаше Земунци изабраноме иоштоват&е, као што беше оведочанство њиховога правољуб.ва. Не мање признање указаше они и другом послапику своме , ВолФу. Он б "јаше за |аенатора изабран, а

када је Марку ис/гекло време , б\ де он варошки судац, а Марко опет па твегово место сенатор. И тако замењиваху они једап другога у тим чиновима све до дубоке старости своје у осмој десетини прошлога столећа, када је комунитетска регулатива нову управну оргаиизацију донела. Не зна се , које вмтпе иа.ва уважити, или пи јетету Земунаца ирема негдашњим посланицима својима, или народну паритету, коју они у томе у пражњаваху. Првих година, када добисмо автомна права беше наше варошко газдовање врло скромно. Варошка старешина примао је годишње само Ог ко 100 Форинти илате. Седнице еу држали у његовој кући, где обично кад се сврши седница, његова газдарица намести етбл за ручак. У нодруму била је тавница, а соба при земљи вау)Ошка стража. Кућа Марка Николића била је на истом меету, где је његов унук са истим именом садашњу кућу подигао, у којој он сада леиу староет ужива. Али онда је к томе и доцније Мартиновићева кућа припадала. Тек иосле 10 год. узеше варош Батудову кућ\у сокаку три голуба нод кирију, и магистрат се иресели тамо. Много година прође, док је варош толико уштедила, да је могла од приватног лица ону кућу купити , које се старо магистратско здање зове. Земун добио је већу значајност од времена последњег турског рата. Утој вароши беше главни стан Лаудонов , кад је •Београд обсадио. Т'у се тада и ца.р Јосиф бавио, који се отуда болестан у Веч вратио и више није ни оздравио. После другог уступања Београда Гурцима опет се многи Беографани овамо селише, што чинише тада и многи имућни Грци из унутрашности Турске, склонивши се од турскога зулума. (Свршиће ее;)