Земунски гласник

ЦРНОГОРОКА КУЛА. (Свршстак.) Гргур је бесомучно ј} г рио к развалини. Беше блед, очи му севаху, а руком је држао ханџар. Кад је дошао до развадине, не нађе никога. Паде од гњева због тога на стену, и мишљаше тако , како ће да се освети. На један пут опази стопе човелије на путу. Скочи и тим трагом ишао је дуго, дуго. Није осећао ни умор ни глад. Данило ме1)у тим није седео бадава. Он се склонио у развалину док је само она опасност била. 8а тим је одмах скочио и отишао преко границе дружини својој, која у највекем гњеву беше, што им пљачкање неиспаде за руком. Данило је умео ради својих намера страсти њихове још јаче разпалити. Рече им, како је дознао, да су се Црногорци дали сада весељу, што су их побили, па да би за то најзгоднија била ова идућа ноћ, да опет пођу и стада им отерају. Он ће их, обећа им, водити не познатим путовима, ако му се они повере. Сви присташе на то. Скупише се садјошвише него први пут, наоружаше се добро и дигоше се око десет сахата ноћу. Црни се облаци навукоше, а киша падаше као из кабла. Сви ћутаху. Данило их је предводио, а срце му све јаче куцаше, што је ближе мети био. Најпосле стадоше. Данило им покаже стаје Гргине, где му стока стајаше, а он сајбш два друга пође управо у кућу, и лупаше, да отворе. Турци опљачкаше и одвукоше, где год што нађоше, а Смиљка чувши лупу, помисли да је Грга, отвори и задрхће кад спази — Данила. И пре него што га је могла отурити, он јој прискочи, и притисне је ватрено на груди своје. Страшна је слутња обузе, с тога употреби сву снагу, и одгурне безобразника, који је обасипаше пољупцима. Но међу тим она је викала, али Грга бехпе далеко, а слепи старац штаје могао чинити. Данило се упути са својим пљеном управо кући својој, а остали јурнуше у кућу Гргину, да разграбе оружје, новце и наките. Немоћног слепца, који се на ту ларму подигао, ударише га један пут и оборише га, а све што нађоше однесоше. Смиљка се међу тим борила не престано са својим мучитељем, који јој је уста марамом запушио. Али бадава се напрезаше да до иаса подигне руку, где јој нож стајаше. Данило оиази то и извади нож из корица.

— Хоћеш да се убијеш ? Не, СмиЛ:,ано! Ти си моја, ти треба да живиш, да — за мене живиш! Ја сам те задобио, и ја ћу те срећном учинити, ја, коме си се некада заклела да ћеш верна бити. — Никада нећу ! промуца сирота женица и подиже главу к небу. — Ако не ћент лепо ти ћеш силом. Ти си у мојој власти и нико ти не може номоћи. Толико година већ патим се ја без тебе; браћа моја отераше ме и презреше ме, и ја сам се још само надао, да ћу те добити, и ето сада те нађох — у туђем наручју. Не могу казати , шта сам у тај мах осећао. Али срце ми је знало, и ја сам се заклео, или да те добијем или да умрем. С ноносом и презрењем погледа потурица на онесвешћену жену, али задрхта и отступи од ње; тако га је погледом норазила , јер она стајаше пред њим као оличена мржња. Дођоше и другови Данилови , и нагонише је да иде с њима, и вишеје носише него што је она сама ишла. Више од једнога сахата иђаху они, и не беше још ни пуни хиљаду корака до границе. Гроза обузе душу њезину. И ноге и руке беху јој крваве. И у сред густе шуме, допустише јој, да се мало одмори, и скидоше јој мараму с уста, коју јој везаше, да не би викала. — Вуди паметна Омиљка, проговори Данило и привуче јој се. Код мене ти неће ништа Фалити. Ја имам више, него што ти мислиш. Реци, да си моја, и ја ћу те на рукама носити, јер те силно љубим. — Не, никада нећу с тобом оно делити што ти иокрадеш и ноотимаш. - Ја не мам ништа од краденога, Све што имам заслужио сам са знојем лица мога. Само сам тебе украо, тебе и љубав твоју. — Љубав моју , коју нећеш никада имати, никада, као што сам ја жива Данило ! — Нека, нека! Иде време, носи бреме! — Све што си могао од мене добити, добио си — презрење! Као год што сам те у детињству еилно љубила, тако и још јаче сада те мрзим, презирем, ироклињем. Тебе, издајицо, од кога ср гнупЈа душа моја. — Не ћеш ме застрашити, не, јер код жена има од мржње до љубави толико , да врабац мо>ке прескочити. Мани се разговора. Ти ри моја и остајеш моја. — Данило , нроговори Смиљка узбуђено, и беше сва бледа. Данило, дај да се мирно разговоримо. Пусти ме да се вратим кући мојој , а

заклињем ти се гробом родитеља мојих, да ником нећу казати, које разорио и начинио несрећу у мирној колеби нашој. Носите све што сте упљачкали , само ме пусти, јер је срце моје Гргино. Нусти ме па се не бој ни иреговора ни гоњења, а не мој тврдоглавошћу својом да разјариш и подигнеш Црногорца на освету , јер ти знаш ко су они , на онда тешко вама, када дођу, да крвљу освете ваше крваве зулуме. — Мани се празна разговора. Не бојимо се ми твога Грге, па ни свију Црногороца, а ти мораш моја бити; то ти се заклињем — — Немој се заклињати! прекине на један пут Смиљка; за тим ућута, и после са свим мирно настави: „Па добро , нека буде како ти хоћеш. Хајдемо даље." Данило се зачуди тој напрасној промени и мирноћи, иогледи је и радосно по1)у даље веома стрмим и узацким путем. То беше велика стрмен, а крај ње одмах Скадар. Вила је месечина , и тако се могаше већ граиица видети. Пред њима се море застакли, а у њему се опет огледаху облаци. Данило је ишао напред, она за њим, а после остали Турци са пљеном. И кад дођоше на највиши врх, зачу се тих врисак. Смиљка скочила у море. Сви се ужаснуше. Она не имађаше другога иачииа аа спасење своје. Таласи је покрише, а поражени Турци нређоше границу. Данило беше изван себе. После неколико дана остаде му кућа пуста. Нико у околини није знао куда је отишао. — Гргур је међу тим тражио не престано Данила, али све за ман. Најпосле уморен већ пред саму зору пође кући. Како се уирепастио кад виде отворене стаје у кући. Црна му слутња нролети кроз срце. Потрчи у кућу и види све разбацано и отворено, а нигде никога ненађе само оцесвендћену девојку једну на земљи. Једва му је казала цешто од несретна догађаја. Х л ргур је дознао из тога , да је то Данило био , а и девојка му је иознала глас. Гргур стајаше нем, укочен од тешке муке. После седе на клупу и покри лице рукама. Сада је видео да цема више за њега мира ни среће, кад му ©миљке нема, И тврдо се одважи , ма га главе стало , да је свуда тражи. Данило је злочинац. То је знао, Рођаку своју остави у кући, а он оде. Ишао је дуго, и ио цајтежим стазама, и кад беше крај оне стрмени на мору спази у шипрагу доле женске хаљине , потрчи тамо и угледа — мртву, још везану