Земунски гласник

БЕЧКА ПИСМА. I. 6. Јавуара. Ваш ми „Гласник" касно дође. Поздрављам га радосно као мили глас из домовине наше. Желим му да нађе одзива у народу српском. Дозволите ми, да вам будем дописник из престолнице ове. П1та ми за руком пође, кадкад по наш свет важно и занимљиво одовуд, јављаћу. Почињем с предметом једним, који се за важан сматрати мора. Сврши се векање позваних из границе ОФицира о поболшању стања граничара. Они отидоше већ својим кућама. Познато је, да је најзнатнији закључак комесије тај био, по коме се сад могу Јевреји у областима војене крајине настанити. Сви знамо, коју живост у радинској струци ова до сад бивша пасторчад друШтвеног и државног живота свуд развија; да су ови с њиховом трговачком еиержијом знаменити привредни чиНитељи. А и у нравствености уопште примерни су. Познавајући многа племенита дела од појединих лица њихових учињена појединим христијанима, шта више и гдекојој страдавшој нашој цркви (н. пр. у Борчи кад она беше похарана). Узимајући у обзир њино доиста грађански примерно понашање баш у Земуну нашем, немогу ино, но речени закључак граничарске комиеије као дело напредХЈса и равноправности поздравпти. ^Бог је отац целог човечанства ^аздике, и благоеиља и подпомаже ' м радин, ђаше три до друго

КОји Јв вредан, частан и поштен. Имаеда своја пол^а једно

т трошца беше сваки друге вере. ЈеМ Ј ги Јевпе|ин, тхамеду! И тто ■> М1е " М - У " , „ „ , . 4 чи|е ли поље показаше већи божк * гт„- . •' благослов.-' 1И]е ли жито статаше леи „ > ■' . : ' че и зрно му беше теже и бројније? 0 д њих троје, који беше боље и и це _ ћим трудом земљу узорао, који средства и знања и вештнне употрех ои, да м.у усев не трпи оскудицу у нези. Код једнаког труда и једнаке вештине биће свагда и једнаки благослов, Зверади је својствено, да јача едабију ждере , или му залогај охима. 1овек је пак обдарен духом и душом, тим иламеном божије силе, и надази доста простора на свету, да сваки поједини трудом кору леба наћи може. Између других промена хуманог значаја гто границу веде да је зак.вучено. Да ое батинање „до неке мере" укине, дакде Ке престати онај грозни начиц кажнеља над по поДоби-

ју божијем створеним" човеком, који ми у тој мери и у том безумију ни над нашим скотом не практикујемо. Усудисе, пак туци овде у Бечу тако коња иди пса твога јавно на улици, таки ћеш бит уапшен и пдатићеш глобу „\уе^еп Тћјег^ча1егеј." А није ли дивно чудо, да у исто доба, кад блага царева влада бечка налази да је по духу времена, да се грешницима у тавници скину окови и дају им новине читати и дуван пуишти, у исто време, велим, као да је сатира на овдашњу човечност, на другом месту царевине женскиња се јавно шиба. — Ако се дакле обистини она, вест о укидању иди ограничењу телесних казни, онда је сунчани зрак и на границу пао. Ми се сећамо доба а то не давнашњег, где је пијаница осуђен био трипута да трчи шибу кро.з 300 момака „што није пијанчења се оканио." (Пре неколико година тражио се неки Голубинчанин за Земунца. Уз друга писмена, која је своме прошењу додао, налазио се и извод из кумпанијскаг протокола кажнења, по коме се видело, да је прос.иоц за свој век до осам стотина батина навукао, иремда ни једног безчасног дела учинио није. У.) Данас се и они чуде, који онда гласаше за ту казн. Овај час предаје се мајци земљи тело хероја посдедње , људска чувства иотресавајуће трагедије : цара Максимилијаца. Лепе бејаху му мисли и намере, да избави и усрећи бедни, век од давно грађанеком борбом сам себе утамањујући се народ. Али околности бејаху, силније. Он се је својеки борио и жртвом виших идеја постао. Цео образовани свет сажадује горку судбу цара Макса а још љућу церенице м.У Шарлоте. Читам у вашем „Гласнику" о намери шајкаша и других граничара, своје ритове насипима од потопа чувати, и тихме у пдодну земљу обратити. У кодико нашем народу и у том погдеду сваки успех жедим , у тодико држим за своју дужност пре'о])учи г ги му, строго да иази, коме човерити ту ствар, и који ће га застухити у Иешти и V Бечу. Нека • \ V ' 1 V своЈв п^ер^ц^ С амо поштеним, чес-. ним и чуЦрним људима, а не ветрењастима и јпеиикућама покдони. Брзе се овде у ^ечу таково једно чељаде, које се хаали да ради у том посду. Иада се од вдаде у напред новчацу подиору добити, и по сцој придици и на ушур за еебе. Д еамо дело макар да је још у не ограциче* ној перспективи. Овом приликом препоручујем нашем евету, да пажњу своју обрати

на кудтивисање пдодова, који нису код нас уобичајени, а лепу корист доносе. Оеобито му препоручујемо, да свуд крај путова и но баштама, где и онако само штир расти, сунцокрет ееју и од његовог семена олај да праве. Овај је олај за јело неизказан, лековит и много бољи него олај кудељног семена. За време постова красна храна. У Русији има предела, где ништа друго и не сеју, већ сунцокрет, и на милион и по рубаља добију извозом овога одаја. Стабло од сунцокрета изсечено добру храну даје коњма, а храном од колача из олајнице краве много и добра млека дају.

0 ПОСТАНКУ ШКОЛСКОГ ФУНДУСА У ЗЕМУНУ. Земунци се дичити могу. што су они први били , који успоставише култ просветитеља српског св. Саве као патрона школског. До конца прошлога века овај је дан био проведен само као обичпи црквени празник, а сад се он сдави по целоме српству значајно по просвету , свечано га проведе црква и школа у славу покровитеља школске младежи. Вредно је споменути како је кудт св. Саве као школског патрона у Земуну постао, у чему сдедоваше доцније и друге срп'ке опшгине. Другом нриликом гонорено је, да оу се при ■концу осамнаестог столећа мпоги Грци настаниди у Земуну. Ме1) њима бејаху тада имућних људи, а многи од њих били су образовани. Познато је , да је Грцима, кад се они настањују у туђинству, нрна брига, нодићи школу на свом језику, ма да их је и мало на броју. За ту цељ они еу готови ццјвеће Јкртце прцнети. У црквеном и општинском животу Грци могу бити саучестници с другим народностима, ади не у шкоди , за коју Грци теже, да јој сачувају илински тип и онда, кад би се течајем времена емањивао број њихових становника. На св. Николу године 1794. ишдо је некодико њих Грка Земупаца своме суграђанину Николи Руси да му чеетитају имендац. Његова је била тада кућа, у којој се сада цаша штедионица надази, На том саетанку иоведе се реч о школама и сретстнцма за издржавање истих. Домаћин рече, да ваља фонд шкодски основати. Ту идеју прихватише одмах и остади , и иа меету уписиваше они пј )идоге, еваки ио могућпостм својој, а домаћин предњачио је у томе са знатном квотом од своје етрапе.