Земунски гласник

ко поузданих навода: Уредник Хорас Гридеј има од свога листа годишње 94.250 талира, уредник Франк Лезлије има годишње 98.550 талира, а Гордон Бенет, који је уједно и издавалац имагодишње дохотка 294.500 тадира! — Китајскицар поедаће скорим посданика европским дворовима. Неком Американцу, који пре некодико година беше американски посданик у Хини, поверена је та мисија, и овај ће са собом имати ведику пратњу Хинезаца.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. У Бечу, 27. Јануара. (Телегр.) Тиска шеница (у Ђуру) 87— 88 Фун. за готово 7.40 , маџарска (у Бечу) 89 Фунт. за готово 7.75. Рал« маџарска (у Бечу) 80 Фунт. 5.05. Јечам шопронски (у Бечу) 72 Фун. 3.60. Зоб маџарска (транз.) 46 фун. 2.08 , 50 Фун. 2.30. Промета беше у шеници 15.000 мерова. ТТ1 3 е м у н, 27. Јануара. Радња с раном и у течају ове недеље беше лшва, а и довози са свим довољни, с тога, што су сад путови добри. На пијаци била јецена шеници 5.80—6. — 6.10, по квадитету; јечму 3.—; зоби 2.40 меров; кукурузу 7.50 100 ока. Неки су спекуданти закључиди 1800 мерова наподице по 2.10 — 15 разом, 1000 ваг. кукуруза по 3.— у дађу постављен, 1000 мерова јечма по 3.— у магазу преодати. Житарска трговина тек од две-три године почеда се у Земуну развијати, и товаре се дађе, а пре тога једва је било промета кодико је изискивала местна потреба. Из Панчева јављају, да ће се идуће недеље реморкер „Полукс,, кренути за у Сисак са три дађе и два шдепа товарена са разном робом. И пропедер „Архимедес" данас прошао је овуда у Нанчево , где 6000 вагана шенице товари за Пешту. Чујемо из Бечкерека, да се и тамо склопио друштво за реморкирање. Акције гласе на 200 Форинти, и већ је скоро сва потребна сума уписата у самоме Бечкереку. Свуд у Банату ове године има новаца у изобиљу. Темишварска штедионица морада је удоге ограничити, а скоро установљена бечкеречка послада је 60.000 Форинти горе , што нико не тражи зајма. Д. Б е о г р а д, 25. Јануара. о. г. Трговци хваде извештаје о трговини у вашем „Гласнику" из разних места кнежевине, који су добри и до-

статочни. Допустите и мени, да вам и ја по кадкад што пишем о привредним стварима. Од десетак година Србија све више напредује у бдагостању. Опште познато је, како беше чемерно материјадно стање земље под пређашњом владом, и да је Финансијана пропаст грозила великом деду народа, особито многим сељацима. Но позната су и енергична сретства старога кнеза, којима је уклонио невољу од простака. Како све другчије стоји сада. Сељак је богат, а земаљска продукција утростручила се од некодико година. Производе се боље робе, које се траже на страни и боље се плаћају. Жито што се по неким крајевима Србије сеје , почело је конкуровати са банатском шеницом, а наше шљиве скоро су те вредности , као и босанске. Виноделству се такође поклања велика пажња. Само један агенг, г. Викеда у Неготину , око 50.000 акова неготинска вина јесенас је издао. У култивисању вина сам светли кнез иредњачи. Виноградска и подрумска радња на кнежевом добру у Смедереву и Београду служи на углед другим винским продуцентима. Сад ће се у кнежевим виноградима смедеревеким некодико стотина хиљада пдеменитих лоза, са стране донешених, посадити. У Београду копаше лагум у стену , коме се диви свак. Четрдесет и четири Фата дугачак, и 8 Фата широк је овај дагум, који је на Форму П. ГроФ Зичи , кад је ту скоро у Београду био , гледо је тај лагум у стени , и дивио се огромном делу. Ономадне одоше у смедеревску и пожаревачку нахију иш,шне[)и оног енглеског друштва, што гради жељезницу у Анадолији, да прегледају земљиште, где ћб се пруга провући. Доиста је крајња потреба, да се бринемо за друга транспортна сретства. 50 — 60 гроша стане товар од Адексинца до Смедерева нодвоза. Један овдашњи трговац, г. Ж. К., погађа две лађе , с којима хоће да извезе Моравом из унутрашњости силну рану, што се свуда крај моравске обале налази. Он сам туда има преко милион ока, а г. Дилић из Неготине два мидиона. Дај боже, да г. Ж. К. овај његов покушај сретно иснадне за руком. И радња са стоком оживеда је посдедње време. Од двадесет година оваквог доброг пазара не беше са стоком свуда по српским панађурима, као што га беше прошде године. Ово се тиче и свињарске радње, која је бида скоро застада. Ових дана је г. Деспинић извозио 1500 ком. |

В е о г р а д , 27. Јануара. (о. д.) Ове недеље не беше издашних до-( воза. Мањи продуценти уопште изпродаваше већ, што су аа продају имали, а богатији сељаци чекају боље цене. Ипак је било промета у рани око 2—300.000 ока. Жито се пдаћало по 122—125'^ гр. 100 ока. У осталим врстима ране ове недеље није било промета. О продуктима стара песма. Има их доста на пнјаци, ади сдабо се за њих пита. Продазе само козије когке саланске. За српске се пдаћа 30 — 32 гр., турским, од којих има можда ^0—80.000 на пијаци, цена је 28 — 29 гр. Овчије кол«е саданске нуде по 24—25, еељачке по 20—22 гр., јагнеће, бечки герберски есгтап, по 13—14, ћурчијски по 18—19 гр. Тешке јареће коже, ПОфунти, премда их мадо имаде , пдаћају 20 гр. Кавдацима је цена 13 — 14 гр. — Зверке: кунама 110 гр. је цена, макар вгго јављају из Лајпцига, да ће се моћи тамо само но 120 гр. продати. Творови до 63 гр. , зечије коже по 7 гр. са радошом од 10°/„. Јазавци по 20 гр. тако и дивље мачке. — Маст се још не продаје на квантум. Кунује се од продуцента по 5 '/, ока, а на пијаци јој је цена 6 '/ г . Лој скуп је, по 8 гр. продаје се ока, а восак по 26 гр. ока. Шишарки мало има , цена им је 2 % гр. Шљивама 130 — 140 гр. Остале радње, осим гвожђарске, јер јој није време, придично пазаре, и ако остајемо на миру, изгледи су, да ће још бољи бити. Јер је у народу сида новаца, премда не толико, као што га има сељак у другим нахијама крај реке. Смедерево и Шабац то су у (Ј|)бији гдавна тржишта од ране. Српска престодница једва се може у том погледу у другу динију ставити. Још која година, па ће Београд и у другим радинским струкама изостати иза тих вароши. За њега није најбоља перспектива по трговину; изгледи су, да ће своје првенство морати уступиги тим млађим сестрама својима на Дунаву и Сави. Особито чека Смедерево депа трговачка будућност. Од првог Фебруара п. р. аустријска ношта прима нисма с маркама. Досад се морало поштанска такса плаћати с готовим новцем, и то звечећим. Имао би вам још којешга јављати, но оставићу то за други пут. За сад хоћу да вам споменем, какоје госп. Ферд. Ферко, овдашњи трговац, подучио похвалу кнежеву и министра војеног, што је положио на униФормирање народне војске 5 дуката.