Земунски гласник

т

Босни знали вешто прана Ваша осећања сакрити, јер вас је „Турчин за Турчина, Шокац за Шокца а Орбин за Србина дрл«ао," опет тим неиријатељским поговорима нисам веровао; па баш да су и истинити били, ја Вас извињавам, јер док смо ми народну ствар из вида изгубили, пак на измирење свију партаја у атар општине ишли, противна партаја држада се сгрого народности пак је на избор народних људи смерала. И при тој околности Ви сте Ваше драгоцено време с општинским пословима провели. Морате припознати господине , да Вам ни та два Факта не могу дати права да мене опадате ; због награде, коју сам за трошкове и труд у општинском послу получио. Ви додуше кажете, да добивена пустара није моја заслуга, него других неких особа. Али допустите ми господине само једно питање, те ми кажите од куд је Вама то познато, да ја у ту сврху ништа писао , а у Бечу као посланик општине ниптта радио нисам ? Што се писмена тиче, која су мојим трудом у тој ствари произашла, Ви нисте ниједно још прочитали , пак покрај евега тога што ја Ваше хвалисање одобравам, да Вама „што се памети тиче међу општинарима нема пара," то ке те ми опростити ако Вам кажем, да Ви оне способности немате, која Вам је нужна да би вредност мојих писмена могли пресудити. Радња моја као посланика у Бечу у корист општине, Вама је такође тајна, и то из сопствене Ваше кривице. Ви ће те се још добро сећати говора наших при избору посланика и да сам ја био онај који је предложио, да уз мене као правобранитеља општине још два општинара и то један римокатолик и један православни у Беч иду, да тако оба верозакона ове вароши у тој депутацији буду заступљена. Срећа и поверење Ваших суграђана Вама у део паде, што ме је врло обрадовало, јер сам држао да ћемо у Вами у Бечу искуснога говорника имати. Знајући да Вам је време Ваше врло драгоцено, хтедох Вам послаништво олакшати, па сам с госп. Фелбером неколико дана пре одпутовао, да све предходне кораке учиним како би пре до аудијенције дошли. Ви сте за Добро пронашли код куће остати да као што сте после говорили општиик за, Вашу особу одређени 100 ч>ор. завпедити, а као што Ваши непријателл кажу из узрока тога, што сте прорачунали, да с одређених ' фор. путне трошкове подмирити не чожете. Ја мислим да су

Вас обадва та узрока од иута задржала, те тако сте општини 100 Фор. а себи двапут толико заштедили. Што сам пак ја у Бечу говорио и радио о том се изволте известити код гг. генерала Филиповика, Заставниковића и Јона и код других достојанственика, који ће Вам засведочити, ако код Вас сведочанство поштених људи важи, да је мени месарска пустара једино на срцу лежала, а оргуље римокатоличке цркве само сам мимогред у толико поменуо, што сам писмено Њ. Величанству предао. Ако Ви дакле мој труд и мрје трошкове за нитптетне држите , то Ви о нечем говорите о чему ни појма немате, што у противословљу са Вашом иначе припознатом памећу стоји. А дал' је то образовано и паметно било, што сте Ви у Ваше нечисте намере против мене управљене, једнога од нас свију поштованога госиодина уплели, то се неусуђујем оценити. Ја сам признајем, да је исти господин , по могућности у назначеној ствари општини користио, пак му је зато општина и благодаЈзила, али зато не смемо ни за оне заборавити, који су у Бечу дејствовали. Ви ни најмање нисте иоштовања према том господину иоказали, јер сте Вашу здравицу само зато употребили, да у невинрј Форми на ме ударите. Срдачној здравици и ја бих се био одазвао, но Вашој никако. Као што видим, Ви господине ни најмање нрава немате на ме нападати. Ајде да видимо зашто нападате. Рад благостања општине не може бити, јер деловање обојице нас у оппггинском већу а и на другоме пољу не даје Вам никакво право да тако поступате. Уздам се у верољубље иаших суграђана, да ће ми прииознати, како сам се ја при свакој прилици необзирући се на то дал'је то господи повољно или не , а особито у овим случајевима кад се је о располагању с општинским благом већало, за интересе општине крепко заузимао, што се о Вама не може казати, особито онда кад би мнерве оиштинара гдекојој господи не повољно било. Сећајмо се само на последњи случај кад је говор био, да к зидању овдашње реалне школе општина штогод допринесе. Ја сам и у томе случају много бољи појам о Вами имао него гдекрји Ваши суграђани, јер сам држао да Вас жеља само на то води како би се овде трећа реална школа устројила а тиме пак средства изображењу умножила. дочем други мисле да је Вама до јеФтинијег изображења Ваше деце стало, да сте дакле у неком смислу личну корист

пред очима имали. Ја сам био против свакога прилога од стране општине, зашто, то сам у општинском већу разјаснио без обзира на то Што би моја разјаснења многима не повољна била. Дуго сам размишљао шта Вам повод даје к непријатељству према мени. Саветујући се с Вашим пријатељима будем од истих упућен да та мржња у Вашем користољубљу и себичности има свој извор. То је могуће, јер се добро сећам да Ви од оно доба на ме нападате од како у име г. П. С. Лека против Ваше супруге парницу водим, која Вашем имању с погибељу прети. Но узмимо пак да ова моја сумња није ос.новани, то морате припознати, да начин с којим на ме насрћете нити Вашем сталежу нити Вашој памети нити пак Вашем изображењу недоликује. Механе нису места особито не за општинара да се о таквим стварима разговара; та Ви сте за бога госнодине имали довољно прилике у општинском већу против одобрења награде говорити и гласати. Остављам публици на разсуђење да л' Ви тиме велико иоштовање према преставништву општине показујете, што Ви против једногласно усвојених закључака по механама говорите и при чахци вина вер у задајете, да ће те „народ против тога закључења побунити," ако би се од Вас стављеним увјетима задовољило. Ово што овде рекох неговорим из огорчења већ из чисте жеље да моју част пред нубликом одбрапим, а мило би ми било господине кад би Ви у будуће моју личност на миру оставили а Ваше душевне силе на то употребили, да у друштву са нашим суграђанима за напредак ове вароши радимо, која нам и једном и другоме сретства за повољан живот пружа. Благодарност према њој и њезиним становницима нека нас руководи а на томе путу, тврду Вам веру задајем, ја заостати нећу. Примите госиодине израз мога дубокога поштовања с којим се потписујем Ваш покорни М. Ивић.

Господине уредниче ! Један је од главних задатака јавнога листа, да обелодани неваљалства и да настојава да се таквима на пут стане. Неваљалство је , кад се невини Оремац, који долази у варош да своје знојем стечене производе прода и потребне му ствари купи, под свакојаким лажним речима у