Земунски гласник

У ЗемЈпу, II. Фебруара 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК.

Зеиунскн Гласник нзлпзи Недељом у јутру. Цена му је годшиња 5 фо - Предилату на Земунски Гласник прима из Аустрије Гопронова печатња (инти у банкнотаиа зиједно с поштарином или достављнњеи у кућу. За у Земуиу, из Београда и унутрашњп Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројннке у Србији стане лист овај дукат цесарши с поштарином. Број 15. граду.' Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Хрцеговину и Стару Србију 60 гроша ту|1ских, пан турске I се у плаћеним нисмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без пошгарине, коју предбројници самн имају плаћати. новаца ннкакве се не уважавају наручбине.

БЕЧКА ПИСМА. II. 24. Јануара. Морам се вратити на решење граничарске комиоије тицајуће се наетанења Јенрејау граници. Јато чиним с тога, што се већ противници томе појављују, који незнам коју' штету и пропаст ио наш народ отуда претсказују. Ово није основано. Ннамо да Јевреји и досад, премда као странци , долазаше међ нас послом, и да су баш ани главпи купци наших производа били, што доиста пије било од штете по нашу продукцију , јер се њима умножио ојЈЈ)ј кшшур -ената. А што ће они долазити у нашу средину са женом и децом својом, што ће да ^шстану наши суседи, можда ће ио нас још од користи бити. Нека ми браћа Срби дозволе, да им обратим поглед на породичии живот Јевреја. Ио1>одица је основ племену, народу, Држави. У којој др.жави највећи број цветајућих и сретних нородица има, та ће држава на најбољем темељу бити. Сретан и задовољан домаћин свагда је и нал.ан грађанин у општипи и поуздан син отачбине своје. Тисућама година јеврејски је народ гоњеп од немила до недрага. Толико векова беше само трпљен, а не уживаше право закона. Шта га је само шпањска инквизиција намучила у мрачном средњем веку.Па шта одржа Јевреја код толиких невоља ? Једино њихов примерни Фамилијарни живот сачувао их је од иронасти. Нравственост у породици беше њин избавител>, њина утеха и њина је будућност. Угледајмо се и ми у тај заиста примерни домаћи живот. Женимо се и ми у млађано наше доба, не губимо време потометва ради, не трујмо крв и тело своје незаузданим страстима, да не би доцније у браку невина нагаа дечица жиг и ироклетство оне неза-

узданости у крви својој носити морали. Женимо се рацо, и наша пословица вели: Позна женидба, готова сирочад. Нашим женама будимо верни и благи мужеви. Чувајмо им здравље што бол.е можемо. Еад је мати здрава, биће ти и иород здрав , и тиме је и здравље свом илемену установљено. Особито вал>а жене чувати кад роде и док су још иресне. Има ,на жалосТ још српских крајева, где је по снаху срамота у соби, где јој евекар седи, родити. Бедна млада бежи и увлачи се у које какве ћумезе да роди. Колико пути се догоди, да она ири том сакривању падне на путу, и у снегу се олакша дстетом. Мени је познат случај , да је млада једне знамените куће у снегу родила кријући се од свекрва, и од оног доба па до гроба мучила је њу суха, која јој и до главе до1)С. Чувајмо, негујмо породиљу, је]) се тиче здравља њезиног и здравља будућег порода. Пресно тело је осетљиво ; најмањи назеб , ход и напрезање може не излечиму болест да проузрокује. Вато породиља најмање осам дана нек лежи у кревету, нек се чува многе и тешке ране. Има на жалост мужева, који донуштају, или бага и приморавају породиљу већ трећи-четврти дан после порођаја устати, да месу лебац или когауље да перу. Таково гато је убијство , и отуда долази, гато у нас толико млађаних жена почну веиути, те вену док се не сурвају. У Северној Немачкој, именито у Хамбургу и у Холгатајну видео сам у том погледу красан обичај. Онгатинска власт, и то санитетско оделење , води јбригу о свакој појединој иородиљи. Сирота жена, која од наднице живи, не само гато бабичину и докторову номоћ, него и лекове и друге потребе при порођају о оигатинском трогаку ужива. Шта вигае, такова сиротна ггороди.ва до-

бија о јавном трогаку за себе и детенце своје дадиљу, која је кроз пуних осам дана двори. С тога и јесу жене код онога света здраве, једре до дубоке старости своје. Тамо је сасвим обично, видети по десеторо деце здраве и једре у једне мајке, ко.јој су дике и понос. Радујмо се и ми многој деци у браку! Онај народ већма напредује, који се већма множи, напротив онај, који се губи на броју, тај се и морално и по значају губи, и нема будућиости. Почитујмо дакле сваку мајку, која је многе деце родила. Непретимо, као јито иа жалост гдекоји људи чине, да ћемо кривити жену, ако јога и, треће роди, него ју Фалимо зато сваком приликом. Да сам какав законодавац, макар и саме мале кнежевине Лихтенгатајн, ја би декретирао премије за оне мајке, које су највигае деце ро.диле и одраниле. Те иремије у новцу требале би да су веће за срезове него за ошптине, највеће пак за целу земљу. Но то не може бити, зато треба да се установи другатво у средоточним местима, у нас н. нр. у Новом Саду, које би имало гране своје по целоме народу. С малом ж ])твом појединих чланова могло би се то оживотворити. И друге.цели могло би т .о друштво постићи, и. ii. штетне обичаје у народу истребити. Оно би могло дејетвовати против белила и руменила, против пијанства и раскоштва, иротив лењости и нерада, против сујеверја, бајања и врачања, једном речи против многих других' у нашем народу налазећих зала. Овако друштво имало би по народ наш доиста велику заслугу, бар толику као певачке, омладинске, иозориштне и друге задруге , којих је последњих година по Српству миого постало. Да се удружимо и ради те цели, потомство ће нас српско благосиљатИ. (Свршнћссс.Ј