Земунски гласник

146

беђења, да нетреба чувати своје дивне народне обичаје, сетићете се, како и ми Срби лепо славимо Бога песмом и играњем на пр. кад се бере „Ивањско цвеће" и другим приликама. Да, играње! Али скакање и срамотно тоскање и дрмусање неможе никада бити — играње. Најбољи играч или играчица неможе никада радити што мајмун. Овај скочи с једнога дрвета на друго, па често још с мајмунћима на леђи. И те туђе вртоглавице, у којихма се топимо од милине на нашим „беседама" и „баловима" нису ништа друго него крајности, које на*з упропашћују. Многи играју, као оно *сунце, ме.сец и земља, да себе помраче. •' . Прву игру зацело су играли двоје, који се љубише. У Грчкој се усавршила тако, да је заносила човека лепотом, па је затим мало по мало дошло до харемских игара, о којима не смем ни говорити, и које нека Инглескиља смешно описује. Игра је зацело једна од најстаријих вештина на свету, и Симонид назива игру немом појезијом, а појези ју игром, која говори. Већ је Давид играо, као и Луј XIV. у балети. Сократ је учио играти од лепе Асиазије, на самој ксенофоновој части играло се. Све игра на свету, па и сам старац, кад се мало ђорне. Наши стари скупише се и играше, јер весели беху, а ми играмо тек да будемо весели, а често, баш да не кажем понајвигае, и пусте сујете, или из другога узрока. Мени беше заиста увек мило видети старце кад играју. Французи — бадава, што јест, јест! — јесу и остају Грци новога света. Анакреоп, песник грчки, певао је: „Волим веселе старце; кад игра старац, онда је он само по коси старац, али момак по срцу." А Французи певају: „ЖивеЛа Француска! Све је добро, још се игра!" Дивљи народи свуда уплећу игре. Црнци играју и као робови од недеље у вече па до понедељника у јутра, и радо би сиротани сутра држали „блаумонтаг," кад само неби робови били. Неки Немац гледао је једнога Црнца, што је дошао на игралиште, а никога није било да с њим игра, паје читава два сахата са својом сенком играо. Њихови посланици ириближује се играјући. Објаве ли рат, они одиграју ону дивљу ратпу игру. Приносе ли жртве боговима или славе славу какву олет играју особите игре. Ако је ко болестан, свештеник му напиИздаје и уређује: И. К. Сопрон.

Ше рецепт, т. ј. — да игра гпто. А ако је болесник тако слаб, да не може играти, онда одигра свештеник за њега, Код различних народа и игресу различне, премда се код једнога народа и туђе играју. Каквих ти по богу код нас нема ! Ја би мождајош у највећу милост дошао код иаших лепотица, кад бих им еада све по реду казао, али да би ме бар, ако ништа више, признале за „гебилдет" човека, то сам уверен. Али шта ћу, јадан, кад не знам, па се обе ереће морам одрећи. Читајући ово можда ће сада доскочљиве сестрице радосно кликнути: Видиш како смо те ухватиле V недоследности; не знаш игре, а кажеш да играмо та ч_уда! И јест, душе ми! могао би још поцрвенити предњежнимукором, да се моје сестрице и браћа нису постарали за ме да ме у свако доба оправдају својим „распоредима" „српске беседе" и „балова," где за вечни спомен остају наређени сви „тајчови," и „енглише" и „Францезише" игре, „минети," „трамблани," „валцери," „котилиони" и - ј-и боже знаш како (^ри зову. Ах, то еу „штетише Фергнигунген," простота пе зна за то! Најдужи дан у години, то је по женском календару вече у очи „бала" или „беседе"> — (опростите, што нисам к;1зао сриске!). ИгроМ је Рим насељен, јер да су Римљани игру и свирку приправили, не би Сабињанке дошле, а да ниеу догпле, не би Римља ни имали жена, а овако је сваки по једну уграбио и своме доМу одвео. Љубав, или што Друго под тим именом, играју увек главну улогу у игрању. Непристојна поверљивост појављује се у реченим играма као ирисшпјна, и стога ту говорити о моралу и диететици — остаће увек глас вапијућега у пустињи, као што је с многима и било, који до сада из чиетог српског осећања о томе говорише. Та кад би игра била само кретање тела по свирци, оно би могао човек с човеком тако исто лепо играти, као и с женском, као што то и деца раде у својим играма. Михаља смејала ее Давиду, кад га је видела, где игра, ал'то не зато, што игра, него што се у игри могло видети смешних ствари, што Французи с речцом „се1а" изражава ЈУИма код нас душа, који су вео-

ма заНесеНе игром, и ја знал!, да ће се њима ова причица допасти. Играли једни мештани на своме гробљу у очи божића. Бога љубави држали су они за бога гњева и освете. Главпи евештеник нрокуне их и они су морали годину дана не пресТано играти, док ее смрт не емиловаше на њих, а дотле еу већ до појаеа У земљи уиграли. Е, баш еу се иаи« грали! Па како играчи одушевљено говоре о игри. Један танцмајстор рече: „Изображен кграч треба све на нокту да игра, а не да луна, да се свирка не може чути. Прво је правило: поштовати себе, ако хоћеш да добијеш великопоштовање других." Други један хтео је да каже какав је „трамблан," па није могао да искаже дивоте његове. Опет један писао је своме другу, који се учио играти: „Смешно је, али је истииа — теби је сада танцмајстор најважнији човек у целој Европи." За игре, које су на Форму „трамблана," ево шта је још Хорације казао : „Пола незрела девојка учи јонске бестидне игре." Како се у тим играма вређа женека невиност, знаће добро они који играју, а ја не могу казати, него нросто осудити, као што ће еваки пријатељ врлина радити. Не усво-. јајмо све туђе, јер од чега се ми морамо стидети, с оним се Француз поноеи. Неки Француз рекао је једноме: „Господине, вискачете; ах само се у Француској игра, само тамо раде то ваљано." Да бог да тако никад не рекли за наше СриетвО! (СијмннНе се.)

С М Е С И Ц Е. (Спекул а ц и ј а.) Начелник париске полиције добио је пре неки дан телеграм овог садржаја : „Цар је (Наполеон) овај час пао с коња и убио се ио глави. Објавите то одма на берзи." На телеграму беше нотиисано име ирвог дворјанина царевог. Господин Петри, како је примио телеграм, похита сасвим иоплашен државном министру, где се извести, да је тај глас не истинит, и да га је по свој прилици неки спекулант за оружје на берзи хтео употребити. (П а п и р.) Од хартије се праве новци , крогнови, шешири, цеви за чесме, а сад је отворена у Америци Фабрика, у којој нраве чарапе од папира. 1 »■ Сопронова печатња у Зсмуну.