Земунски гласник

У Земуоу, 24. Иарта 1868.

Земунски Гласник излази Недељои у јутру. Цена му је год»ши>а 5 форинти у банкнотама заједно с поштаркном ијк доставЈвањем у Вућу. За предбројнике у Србији стане лнст овај дукат цесарски с поштарвном. Број 21. За Босну, Хрцегонину и Стмру СрЛмју 60 гроша Турских. ј нн 1 \рс|;е ношгарине, коју иредбројники сали ихају шаћагп.

Нредилату на Зеиунски Гласннк прнма из Аустрије Сопронова иечипћп у Земуиу, нз Београда и уиутришњ« Србије г. Велимир Валојкић у Бсограду. Предоројници ип Босне. ХсриегОвине и Старе Србије предороје сс у плаНеним нисмнма код упране внлајетс1(е печатше у Сарајеву. Бсз ноиаца ннкакве сс пе уважапају иаручбппе.

ПОШТИ АУОТРИЈСКОЈ У ВЕОГРАДУ. Наш лист, који предајемо Неде.Ђом после подне иошти, раздаје се у Београду Оредом, кадкад тек Четвртком. Питамо уирапу ноште а^етријске у Београду за узрок томе поступку убиточном ио наше подузеке. То чинимо с тога јавно , да би уједно читаоце известили, да до нас није кривице, и да кемо нужне у том погледу кораке чннити, да таково што нечувено престаје. Уредништво „Земунског Гласника."

ПОЗИВ НА ПРЕТПДАТУ. Друга овогодишља четпрт нретплате на „Земунски Гласник" почиље месеца Априла. 0 тога учтиво нозивамо оне, којима истиче рок пренумерације с концем овога месеца, да исту обновити изволе. Тромесечна претплата нзнози: За Аустрију . ф . 1.25 За Србију . . 15 гроша уједно с поштарином. Уверавамо поштоване читаоце своје, да не жалимо труда, да наш лист све бол.им постане и да сзе више одговори снојој задаћи. Како будемо уклопили пеке техничке сметње,| умножикемо садржину листа знатно У р е д н и ш т В 0. ЕКОНОМНА ЗАДРУГА У ЗЕМУНУ. (Свјлиетлк ) „Из тога ће вис. ратно мипистарство видети, да се то земљиште из два велика неједнако зидом нодељена дела састоји. На једној страни има пет мањих зграда, а на другој три таке исте. Неке од тих употребл.ене су за време за школе. Кад би нам се дакле дао један део тога земљишта, онда би ми у толи-

ке у добиту били, што би се с мало новаца, које би само друштво набавило , те зграде за пољсКу радњу удесило. С тим би били задоволлш и неби тражили никакве друге иомоћи, а тиме би се уштедиле материјалне жртве ерару у данашњем Финапсијском стању. То би нам земљиште дало прилику, да би се, са свим близу вароши, могли учити, како се свила, воћпаци, баште и виногради подижу и негују, па ту би онда чланови друштва могли и своје зборове држати, ту би се могло саветовати, па одмах и у нрактици што нокунпшати, а упранитељ би могао школску младеж поучавати. У том би случају политичка општина, свесна свога задатка, прискочила друштву потребним новцем у помоћ. О томе смо напред уверени, јер знамо да је општина знатну помоћ дала само за нодизање воћарства, која је на жалост на незгодном месту. Кад би нам се један део контумацког зем .Бишта дао, од прилике б—8 јутара, контумацу би опет остало довољно нростора са многим магацинима, и за баште чиновницима. У случају да нам вис. ратно мипистарство задовољи молбу нашу, то смо наиред пуно уверени, да ће тај завод бити од велике Користи не само за варош Земун, него и за целу околину, јер њихова деца долазе у варош у школу. Пољска привредност јако ће се подићи. И опда ће моћи она деца, што у К])ижевци уче пољску привреду, у овом заводу на годину дана на практику доћи. Као што се из нацрта те земље види, кога мипистаретву подносимо, десна страна коптум. зем,т»е, па којој је сада школа, сасвим је ненотребна коптумацу, а оне зграде, које су сасвим опале, мораће се саме срушити, ако се не употребе и не доведу у ред. Лева сграпа еа ево-

јим многим магацинима са свим је довољна за највеће потребе коптумацу. На јпоеле имамо приметити, да у Земуду доста душевних сила има, које би у заједници успешно могле радити за друштво. У Земуну има много изобрансених људи са различних етрана наше царевине и у различном занимању. Искуством својим могли би они друштву тсористити. Осим тога има и у самом Земуну људи, који много земл.е имају, на су изображеип и занимају се но.воделством. И они ће бити у друштву, и помоћи ће делом и саветом. Напослетку ваља нам још и го споменути, да у Земуну од неког времена излази недељни лист на српскоме језику, који ревиосно и хвале вредпо разматра наше друштвено и економно стање. Па јављајући у том листу радњу друштвену, народ би се тиме знаменито користио. А у интересу самога уредништва било би, да лиет свој увелича, како би могао сву радњу и резултат радње друштвене саопштавати." .... Почели смо наш лист са чланком о оснивању економних аадруга, а особито са обзиром на Земуп. Ствар је важна и дубоко засеца у наше друштвене одношаје. 0 тога заслужује да се са сваке страце добро промотри. Ми ћемо већ имати прилике, да се опет вратимо на то. Оеоби го ћемо поново доказати, да је нотребно. да економно друштво свепривредпе Факторе ове вароши узима у обзир, јер треба иосреством асоцијације до више радње да дође. Чисто је смешно, кад занатлијеке задруге овде и на другом месту са економнима упоре1)ују, јер ове не само да занат не подижу, него још сметају н.еговом развићу. Зашто, то ћемо другом нриликом казаги.