Земунски гласник

тих реФорма. Босна је много бол>е стојала при свим насилијама и незаконитостима тадашњим. Што је томе узрок? Један је од многих узрока и тај, што нема способних и савесних чиновника, особито нижега реда, који нимало непоказују правичност и поштења у вршењу своје дужности. Ево за то један доказ. С почетка ове годнне влада је вилајетска расписала лицитацију од шума, које је балкан-мемури, надзирател> вилајетских шума, комисионално прогледао и проценио. На темељу тог званичног испитивања, које казује, да су шуме добре, узео је контрактно неки београђанин шуме „Милаву" и „Отапарски луг" у Бањалучком санџаћу по врло доброј цени. Контракт свој продао је одма другом трговцу Аустријанцу, који је послао своје људе, давиде шуме. Кад они тамо, а од речених шума ни трага. Неколико трулих пањева казаше им, да су ту некад шуме биле, ал.и су одавно исечене. Сад ће се подићи процес против вилајета. Но аустријски трговац, знајући како се у Босни тегако до- ј ђе до права, особито кад се има шта од владе потражити, окренуо је краћим путем. Преко пријатеља

својих хоће да тера ствар у Цариграду код саме порте. Дако је њему, јер има за пријатеље онакве људе, који су од уплива. Али шта би било од иростих људи, који немају познанства са великом господоч?

0 ошптој житарској радњи из Германије се ово пише. Од последњег извешћа нашег имамо лепо пролетно време, а тиме се унапређује не само пољска радња, него и зимски усеви врло добро расту. То исто јављају и из заграничја, из Енглеске, али за то и у Француској у Енглеској скаче цена. Па кад узмемо да још 6 месеци имамо до нове жетве да ван Чешке и Угарске са њезиним не најбољим квалитетом пшенице у приправи у горњоземској и балтиском мору скоро и нема, и да је извозна сиособност Американска још неизвесна, барем пре Јунија има се мало очекивати, онда је тешко одговорити на питање, одкуд ће Енглеска, Француска, и Белгија своју грдну потребу до жетве подмирити. А скочити може само тако пре, ако спекулација учествује. За сад се она јако уздржава ослањајући се на старо искуство, јер непредвиђени догађаји поремете сваке предрачуне, а

не испуштају из вида ни велике опасне цене. — Од кр. уг. министарства комуникације издате су ове концесије за грађење гвозденога пута. Г])офу Вл. Вају и друштву концесија за спремање грађења гвозденога нута од Пеште преко Куп-Сент-Миклоша, Халаша и Суботице у Нови Сад. ГроФу А. Андрашу и Адаму Потоцком за пут, који би полазио од Кошауа, а свршавао би се код Палоте на угарској граници. Најпосле X. Хевиту и Г. Гиорду концесију за спремање грађења пута крај речице Ваге у правцу Солна-ТренчинНеихајсел. — Како се сада многи гвоздени путовн граде и мисле градити, јако се разбира за шуме растовине. Задоста је нема, јер у Угарској, одакле је досад ношена, осећа се у томе велика оскудица. 0 тога, штр се више тражи, и цена је већа. Мора ће се и славонска дрва употребити. Само у горњој Угарској и на источној страни има још шуме, али је све у рукама шпекз'ланата.

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

Дукат цесарскн Сребро 5° 0 мсгалици Оин скам.мај — новем. 5°! 0 народни зајам Акције народне банке „ кред. завода Лозови 1860. годнне Лондон

25.

26.

27.

28.

29.

30.

М а

) т а

5 52*' 5

5 54

5 51

5 56

113 35

113 75

114 35

5(5 50

56 60

56 80

56 65

57 35

57 40

57 60

57 50

62 80

68 80

( 2 90

62 60

702 —

704 —

700 —

182 90

182 80

1X3 40

182 —

!-2 20

(-2 10

82 20

82 10

— —

115 95 ј

116 15

116 20

116 90

Пловидба местне лађе до 19. Априла. Из 3 е и у н а у Б,е о г р а д , у 6 и по скжата у јутру Из Београда у 3 е м у н , у 7 са.хата у јутру. Из Земуна у Београд и Панчено, у 7 и по сахата у јутру и у 12 и по сахата но подне Из II а н ч е в а у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у трп сахата после подне Из 3 е м у н а у Београд, у 5 и по сахата после подне. Из Београда у Земуи, у 6 сахата носле'подне.

Пловидба пароброда на Дунаву, Сави и Тиси. Од Земуна до Иеште: Сваки дан, осим Среде, у 6 сахата увече. Од Земуна до Оршаве. Галца, Цариграда: Четвртком, по доласку пештанске лађе. Од Земуна до Сиска : Четвртком по долагку пештанске ла]је. Од Земуна до Сегедина : Недељом и Четвртком у подне.

ОБЈАВА. Код подписаних налази се стовариште правога хидраулскога цеиент-креча из Куфштајна у Тиролској, и могу сваку наручбину на тај к])еч, било на мало или на велико одма извршити. Цена је бечкој центи Овде на лађи . . . . ф . 1.65, На обали београдској ф . 1.70. Браћа Н. Димитријадес. у Зсмуну. |

Л п 3 с 1 б е. 23е[ @с[ег(!дГеп &ери&е( јТсђ Ме 9?(е1>ег< , (аде гоп есђГет (5етеп1?а(Е аиб &и^Г(ет јп Лго1, ип& |1е јтђ Сетпаф јц &ег баде, јевеп 21и(П-ад ипђ јеОеЗ Оиатит јопч-( аибји^иђгеп. Фес фге(6 1>еб 6етеп(Ја1ГеЗ (гаиГо Шег ... (I. 1.65, „ ЗМдгакг Цг*ег . . {I. 1.70. ВгГИег N. ОешеМаАез т бетЦц.

ИЗЈАВА. Јављам како својим трговачкнм прнјатељима тако и поштоианин муштеријама, да је од 1 рвога мессца г. Гавра МиљковиЦ престао бити ортак у досадашшој заједничкој нашој трговини и да је иако свој у тај посао уложени каиитад. тако и његов добпт у суаи од 1200 Фор подпуно прнмио. У једно препоручујем своју тргоиину, коју ћу одсад под сопсгвеном својом Фирмом водпти. У Земуну, 1. Марта 1868. К. А н т п ј о н с в и ћ.