Земунски гласник

181

ви1)» и I) Со-мра, из општинара др. Ми«анкоки!)а и Хелмлиига, нрониди »дањи шпиталско. У тој ће комисији бнти и г. Орељ и варошки ииџснир г. Штајнер. — Као што чујемо, у понедељак ке један полицајни чиновник с квартадници.ча прегледати куће ради поииеа странаца, који се овде надазе. Има овде много такових, који нити су јављени полицији, нити плаћају општински прирез, премда овде станују и послове раде. Разуме се, да сваки газда од куКе треба да пријави странце , који станују у његовој куки , да неби имао неприлику. — У овдашњој полицији налазе се две наруквице, једна од сребра а друга од корала, које су нађене. Онај чије су, нека се пријави полицији. — Од стране полиције достављено нам је до знања опозивања ради, да онај сандук са еспапом, којије нестао на путу између Земуна и Ст. Пазова, и за који јависмо у прошлом листу, да је нађен, није овдашњој полицији предат. — Говори се, да ке до који дан доки у Земун на своме путу из Хрватске надвојвода Албрехт. — Треки дан ускрса дао је вештак Сигмунд Епштајн нретставу у дворани „златног апђела," у корист овдашње болнице. Прететава беше бројпо посекена од публике, и чист доходак износио је 72 Фор. 60 новч. По обичају тих вештака он је у једној овдашњој каФани показао више парчади своје вештине, особито с картама, пред гостима. Том приликом показана вештина његова чинила је, даје публика толико бројно посетила његову претставу, премда сама претстана ју није баш сасвим задово.вила. — Говорено је по новинама више пута о реФормама у нашој војсци, на којима су радиле комисије генерала у војеном министарству. Један део тих реФорма изишао је; он се, истина, односи за сад само на одело војничко, али ке их ваљада бити и у другим струкама. Наредба о војничком оделу напуни два и по табака званичног уредбеног листа. Ми кемо само но њему споменути, да ке се код регулаша изменути бела хаљина са нлаветном, а граничари ке одсад носити панталоне уместо маџарских чакшира. — Из Руме јавл>ају нам ово : Румљани изјавише своме посланику на загребачком сабору г. Филиповику своје негодовање због понашања његовог на сабору. Други дан ускрса у вече у 9 сахати скупила се

омладина пред станом реченог господина и држаше ту мачију музику. Псекиј е урликање, звиждање и свирање у три егеде уз лупање легења и других судова од метала сачињавало је ту вечерњу забаву. — 8. о. м. држаке ОФицири овдашње уланерске регименте трку на коњма у Тиволи гроФа Пејачевика у четири разреда и толико премија. — Из Београда јавља нам дописник ово: Говори се, да ке Ристик бивши министар спољашннх послова ики у Париз и Берлин, да ради, да Србија мирним путем, „дипломатским преговорима" добије Босну и Херцеговину. И колико је ово важан глас, опет га за сада пуштамо без икаква коментара. Кажу да ке до који дан бити шеФОМ министарства грађевине Атанасије Николик. То ке бити као министар грађевине. — Аустријско паробродско друштво. ноднело је нашој влади пројект о регулисању Мораве. Влада је одредила комисију, да тај пројект прегледа и прецени. Ово је од велике важности и користи по Орбију. Регулише ли се један пут Морава, то ке она бити нова и то јака полута за подизање земаљских производа — богатства и народног и државног. — Г. Цукик вратио се ово дана из Беча. Говори се, да је његова мисија била од успеха. Консулатска јурисдикција ке се укинути над страним поданицима. Орбија је чинила пак концесију, да могу аустријски поданици имати непокретна добра. И поштанеки уговор стуггаке скорим у живот. И претседник државног савета г. Мариновик вратио се са иута из Загреба, куд је ириватним послом био отишао. — Чује се, да је Загребачки велики жупан Боговик био у Пешти и да је код његовог величанства имао Д )'гу аудијенцију. — Министар унутрашњих послова у Пешти наложио је „Домократичном клубу" да недржи више својих седница, јер ке се иначе морати власт умешати. Но чланови „демократичног клуба" претворилису друиттво у „клуб демократа" и гледе свакако да га одрже. — У Фелеђхазу, варошици у пештанској жупанији, било је нереда на велику Суботу. Асталош, познати агитатор из Кечкемета. дошао је у Фелеђхаз, да држи састанак демократа, на који да дођу били су многи једномишљеници у Пешти снремни, но кад чуше даје Асталбш под затвор стављен, изосташе. Овај је био с тога затворен, што је бунтовну прокламацију по

Кечкемету раздавао. Одведен бивши под стражом у Пешту, хтедоше га пријатељи његови пре тога ослободити, што Је дало повода власти, да помоки војничке асистенције скупљени пред варошком куком свет растера, и ту су седам њих од народа рањени. — Глас, што га је „Застава" донела, да у Босни постоји одбор за ослобођење земље и присјединење Србији потврђује и „Политика" дописом из Босне. У истоме допису вели се, да ке одбор послати посланицу аустријској влади у том смислу са 10.000 потписа. (Који познаје околности у Босни знаке, да није могуке овакову разгранату маниФестацију без знања владе произвести. Многобројни одбор за ослобођење, за који јављају листови, или не постоји никако, или ако постоји, онда то бива са знањем турске власти и то зацело не за ослобођење , него ради друге какве цели. У.) — Из Сарајева јављају немачким новинама, да је влада издала заповест, да се Бошњаци силом задрже у земљи, који би претегли да се преселе у Србију. Но како су многе Фамилије тврдо наумиле да своју намеру изврше, то ке им власт стати на пут, чему су консули противни, бојеки се, да би могло доки до сукоба. Томе противно јавља „Босна" полемички: „ . . . Кад би било истина оно, што српске новине говоре, да народ босански од царске владе тако насиље трпи, неби из Црне горе 270 душа или око 45 кука амо дошло у царску земљу ; ова ствар је како босанском народу тако је цијеломе свету позната, види се дакле, да им је напразно труд раздраживати народ, који подпуно право и благостање у држави ужива. ..." (!?) — За набавку пушака , што се састраг пуне, наменила је Аустрија 80, Француска 100, Русија 130 ,'а Енглеска само 60 милиона Франака. Пруска влада, као што из Бриела јављају, куиила је један „кугелшприц" са 87 цеви, што у минути 370 пута пукне. — У Русији постоје многе вере. Ове је године прешло више тих секти са својим вођама и владикама у православну веру. У целој Русији иознат је староверац богослов Павле Прус. И тај је сада нримио са својих 25 најбољих ученика правоелавије. И то су врло важни догађаји под владом Александра II.