Земунски гласник

186

у Шоју собу и скитге огртач и баци шешир. Соба беше осветљена, и у страицу се могаше јасно познати — ђенерал Корона. — Учинио сам, што сам могао Взега ваља од смрти спасти , републику од срамоте. Нека судбина реши, је ли иотребна смрт рвегова за слободу и мир Мехике, и да л' ћу ја бити издајица мога отачаства, ако га спасем од смрти. Свој живот залажем за част народа мога, као гато сам га век толико иута за независност љегову залагао. Нека се цар врати својима у своје отачаство, па ако буде још еретан, чуће ком-у-је жи^зот новратио. (Зн ће наћи нових нријатеља, а моја ће отачбина оити сретнаи слободна, република ће бити спасена, свет ће се с нама измирити, и ја ћу бити задовољан. То нека је последтва тежтва моја и највећа слава моја, коју сам извојевао за четири године у борби, где је брат брата убијао. (н-аставкки сб.) Д У В А И.

(Свршетлк 1 Драпи кажу „кава без дувана, то је јело без соли." Други кажу „дуван извлачи влагу из главе." Може бити , али добро знам , да извлачи паре из џена. Кажу , кад слопови _уђу у ио.т.е где је сам дуван, тако се опију, да их носле црнци без по муке хватају. На Филипинама где сви пуше, затгаљивали су заљубљени на ,,рандеву" цигару , она тта његовој , или отт на њезиној цигари. На из тога ако се брзо или тетпко запали, изводе они випте него ми из накашљивања, осмејкивања, или из поздрава. Пушење лепо забави човека. Пушењем се иресече пут каквом непријатном мирису, да не дође до носа. Па и само пљуцкање уз пушење врло је забавно , само што таког госта чиста домаћица не радо гледи. Велика је разлика између лица, које држи лулу у усти, и лица без луле. Лула даје важан, озбиљан изглед! Него с овим стоје у противс.лов.ву људи, који не иуше, па су опет важни — бар они тако суде о себи и свој суд најгрлатијим грлом другима намећу: „ Ја сам Авала, а сви други само су Гардош и Ћуковац." Ово је баш скромно мишлење о себи, тако скромно, да би човек морао поцрвенити, и кад би ко други за њега то казао. Читам ових дана, да наш »Игњатовић пипте ноВ роман јтод име-

ном „Чудан Свет." Ја ћу га врло радо послужити ором чудном изреком чудна човека, ако је само може на каквом чудном месту употребити у свом роману „Чудан Свет." Лихтенберг је казао, који путпи, тај не може бити никакав дух. Тешко да није и код нас когод чуо те речи •Дихтенбергове, па је сад најљући противник дувану, и да би само био дух, гепије, толико се пренемаже кад осети дуван, да изгледа као жена, као дете, да постапе смешан и још горе. Познавао сам једнога таквог човека. Он је веома радо седео у соби, где има новина. Па затече ли собу запушену , или кога да пупти, скочи ће као опарени два дана пеће доћи у ту собу. Један пут је иитао некога за једно лице, које је по госпоству међу првима у Срнству: „А молим вас, пупти ли?" — „Не пугаи." — „А гануфали?" — Ни то не ради. — 0, то мора бити паметан, научен човек, дода тај иознаник; а бага напротив онај господитт за кога је он питао, доста је ограниченог схваћања, поред свега тога, што не ттуши, као и тај познаник натн. Праве дуванџије имају читав арсенал од лула. Једне су „ислужене," као војници, друге стоје као „троФеји," победпи знаци, треће су јопт „у служби" и стоје пуне, па чекају, да их само запалипт. Ч-овек , који пугаи , па иде коме у походе у „визиту ," на је на таквом месту, где се „не пристоји" пушити — то је мука т-т за цело велико пожртвовање. Ко пе пугаи не може ни помислити , колика је то жртва. Кад говоримо о дувану, морамо споменути и бурмут. И .бурмут игра важну улогу. Вур>гу г т чува од дремежа, и многи кад не би бурмутицу имали, не би знали куд би с рукама и збунили би се, као један адвокат који јеусуду најжептћу беседу развео бранећи једнога , па чим му је неки обешењаковић полако украо бурмутицу, коју је увек превртао ио руци, он се тако збуни, да да.ве није могао ни маћи у беееди. Морамо као неку. оеобитост епоменути, данико ие добија толико бурмутица, као заступнПци сила, премда у њима често место бурмута злато буде. Но ниједна влада није издала толико на бурмутице колико енглеска. Г. 1818. одређено је у ваступничкој кући у Инглеекој 22,500 <т-упти иттерлинга за еаме бурмутице.

Људи што „шпуфају'- тако исто претерају, као и они , који пупте. Прави „шнуфач" ако само сваких десет минута узме по једап пут бурмута и на то по једну и но минуту проведе, то годишње изгуби на „шнуФање" 36 \/, 2 дана! Један Енглез види зидара где на послу „Пшуфује на се с твиме опклади, да ће он ире попити једно стакло гаамиаљера, него нтто ће он један пут гампкпути бурмута. И добије опкладу. Бурлтут је врло не.чиста ствар. О томе бивас најбоље увериле праље, или жене, које свога мужа неру. Има „пшуфача," који ће осам лоти на дан бурмута попт.мркати, нерачупајући оно што се ири томо проспе. Иеки траже бурмутицу и у сну. Неки га и једу са дињама место бибера или шећера! Има бурмута, који успављује. Тога су употреб.вавали крадл>ивци у Паризу. С тога једаи путник није хтео да прими бурмут, кад му је неки понудио. Казао му је да не „шиуфује ," и чисто је био весео и поносит, што га је тако паметно ивешто одбио. Но кад је догаао кући, пађе у џепу место своје златне бурмутице цедуљицу са овим речима: „Кад господин не „гануфа," не треба му ни бурмутица." У евакој соби, где се пупти требало би да стоји Никотов лнк, који је дуван распростро по Европи, но у Финансији понајвећи, јер дуван доноси држави грдну корист. Сваком је дуванџији острво Табаго и Нантукет тако свето , као Јерусалим и Мека Јеврејима, Турцима и Хришћанима. Многи мисле, наравно који не пугае , да дуванџија већ и пе осеКа ниптта кад пуши. Али се варају јако. Поред евега тога опет би желео, да се младеж сачува од те лудости. Увек је боље, кад је мање потреба. Вадава, дуваи јесте и остаје гакодљив за здравље. Рђава је то навнка. Па оиет зато да сад лекар каже коме : „оставите дуван, јер ћетезло нроћи," не би га могао оставити, јер му је лула у еамоћи једипа и н ај в е р ни ј а д ру гар ица. м »А најпосле који се већ навикао на то, нека путпи. Ако је здран не ће му шкодити. Слава дувапу! Јд му не ћу правити пепријатеља , и само би желео, да му трговци будг непријатељи, јер оттда га не би можда тако држали иа цеии и ситно дробили, кад га мере. По „Демокриту" ■ С. //.

Издаје и уређује; И, К. Сопрон.

Орироновл печатња у Земуну.