Земунски гласник

188

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. У Среду 10. о. м. у пет чавова у јутру родила је њено величанство царица Јелизавета у кралевском двору будимском женско дете. Вванично је јављена ова радосна вест овамо тек око два сахата по подне, док је у другим местима, н. п. у суседном Панчеву још у јутру позната била. Мало часа за тиме објавио је двадесет и један топ народу тај радосни догађај у царској Фамилији. Наше варошко заступништво, које се скупило било, да нроучи елаборат о недељном школовању, који је израдио одбор , закључи, да се као знак опште радости у исто вече варош осветли. Премда се налог за осветлење доста касно издало, ипак је било осветлење опште, бар у главним улицама. Други дан у осам сати у јутру било је у римокатоличкој потом у православној цркви благодарење. Из православне цркве отидоше сви војени и други званичници, сви у парадној униформи, као и многи грађани , у јеврејску синагогу , где је била за тај дан још и друга свечаност приређена. Јавили смо у прошломе листу, како је овдашња јеврејска општипа закључила да држи свечано богомоље с тога, што су дата Јеврејима у Граници равна права са осталим становницима. Јављено је и то, да је она на ту цељ позвала сегединског равија г. Лева. Овај је господин у Среду после подне овде приспео са сегединском лађом, која је имала на катарки почасну заставу ради одликовања истога. На обали дочекаше га старешине јеврејске општине, и многи други њезини чланови. У Четвртак у 10 сахата пре подне било је богомоље, на које је био дошао многи свет свију вероисповеди. Од странаца видели смо међу осталима господу конзуле Француског и румунског са својима секретарима, заступника портиног у Београду г. Алибега. Ту је био и г. Калаи, аустријски дипломатски заступник. Богомоље је трајало до подне, и одликовало се красним хармоничним појањем , а особито словом, које је говорио г. Дев. У вече тога дана био је сјајан банкет од 100 особа у Алмослиновој каФани. Господин Лев, који је прешао у Петак у Београд да чини подварење неким одличним особама, вратиће се данас натраг у Сегедин. Приликом ове славе нримили су наши јеврејски

суграђани и са стране срдачне честитке преко телеграфа, међу којима и честитку славнога родољуба бискупа Штросма,јера. И командујући генерал у Всрадину чинио је то исто, као и протестански свештеник панчевачки г. Шнебергер. Осим лепе ове свечаности једне и друге имамо још и друге важне предмете по нашу варош поменути, који бијаху ове недеље на дневноме реду. У недељу иосле подне имао је велики одбор за оснивање економног друштва састанак свој у магистратској дворани. На томе састанку прочита се устав тога друштва, који је израдио потодбор, и који беше с. малом изменом одобрен и на потврђење поднешен. Ми смо устав тај саопшгили у изводу нашим читаоцима, и дадосмо им прилику, да с-е упознају са цели друштва, с правима и дужностима његових чланова. Сад нам ваља позивати како чи таоце нахпе тако и сваког другог суграђана нашег, коме напредак ове вароши и благостање њезиних станика на срцу лежи, да се придруже основачима, и да постану чланови економне задруге наше. Жртве, које ће сваки поједини принети, не знатне су, а бог ће дати, да буде берићета отуда по нашу варош. О елаборату за недељне школе говорићемо опширно у идућем нашем листу. — Синоћ је дала овдашња њемачка певачка задруга свој редован концерат у дворани код „златна анђела." — Јавили смо у прошлом листу, да ће се куће прегледати ради пописа странаца. То бива и због калфи , слугу и слушкиња, да се зна који су јављени и који нису. У интересу је самих господара. да се наредби јављења задовољи, јер нису ретки случајеви, да су они од својих млађих оштећени, и у залуд је тражити их, кад су побегли и под Феличним именом и без пасоша у службу стали. — Ономад у Петак око 6 сахати пред вече отрово се у каФани каспаридесовој један књиговезац, по свој прилици са знатном количином цианкалијом. Дао је себи кафу донети, коју није дирнуо, већ читајући дуже време новине, виде га , где уједаред чашу с водом испије, и за тили час по томе стропошта се на земљу као од муње погођен. Лекарска помоћ беше одмах на месту, али без успеха; за по сахата био је несрећник мртав. Судска комисија нађе у њега мало ста-

кленце. — Исти дан у јутру испадне за руком полицији да опаснога зликовца ухвати. Неки Јован Петровић са Глињске пољане у Хрватској стао је нре неког времена у Сурчину у слугкбу. Међу тим тражило се један злочинац, који је у Хрватској убио човека и похарао. Сурчинској власти испадне за руком, да истога пронађе и ухапси у лицу реченог Јована. Пре неки дан пробио је овај тамницу сурчинску и побегне са оковима на нози. Није држао, да је за њега од потребе крити се : јер он дође у Земун, наравно тек, подпто је гвожђе са себе скинуо, и ходао без бриге по пијаци, кад га неко упозна, те га полиција узме под своју заштиту, и оправи га у тешком гвожђу тамо, одкуд је утекао. Ове недеље је полиција и кријумчарима учинила криво. Једна партија од 40 ока дувана и цигаре је конФискована. — Господин Јован Ристић, за кога је у прошломе листу наш београдски дописник јавио, да иде у важној политично! мисији у Париз и Берлин, прешао је из Београд у Петак пред вече, па је одма одпутовао са оршавачком лађом. — Ово дана прошао је кроз нашу варош за у Цариг ]1ад г. «>ра Грго Мартик, католички парох сарајевски, и познати наш песник. Као пуномоћник бискупа босанског прегледаће Францискански самостан у Цариграду. На истој л;|Ј)и пошли су за Цариград и паша бихачки Ахмедпаша и доеадашњи поглавица Финансије босанског вилајета Вејси еФсндија. — Из Београда јавља наш дописник: Ономад у Нонедељник предао је у свечаној аудијенцији г. Калаи, дипломатски заступник аустријски, светломе кнезу своје пуномоћије. То је било са не обичном у такима приликама парадом. На кнежески парадни коли, праћен од више њих кнежеских гардиста на коњима одвезо се г. Калаи заједно с бившим консулом госп. Ленком у кнежееки двор на аудијенцију. Он ни је био обучен у обичну униФорму аустријских званичка, него је био у народно-маџарском оделу , богато искићеном, с калпаком и саблом. Г. Калаи је први, који је као политични заступник акредитиран код наше владе. — 24. о. м. биће у околини Београда велики меневер више хиљада народне и редовне војске са седам батерија. Маневер трајаће више дана. — Румунски агент у Београдт развио је заставу своје земље. Тако

т