Земунски гласник

194

ња љезиног неочекујемо никакгшх практичних резултата. Нека се наука посдужи истинитим Фактима, па иека ошатински устав осуди или одбрани, он у истини остаје не као питаље, него као живо биКе. Иека говори ко хоће, немачки је језик богатији, талијански је звучнији него руеки, зато ми опет остајемо при нпшем руском језику! — Као год језик наш, тако исто наш оиштински устав припада међ најстарије народне основе наше руске народности. Ио за владу није то питагве, него необорими Факт, и законодавна власт не сме га потрести, ако неће да темељ еамој државној огранизацији не норемети. 1 '

ГГрва и пајважпија основа свију модерпих држава и самих новијих друштвених одношаја народних, то је општипски устав. То је темел> целе државе. То особито важи за државе, где је сељачки принцип преТ#жнији од варошкога, У Италији је варошки нрипцип (независне мале варошке ренублике средњега века) земл>у и села сасвим подјармио, и општински устав угн.ео или поништио. Ва то друштвеном стању у Италији и неможемо завидити! Разрушавајући елементи, што сваку социЈалну свезу прекидају, тамо су нретежнији у свакпј вароши. Остали су тако растројени, да им не могу нротив стати. У ГИнанији је борба нротив мупициТтлпе слободе од стране владе дотле довела, да сад држава пепрестапо између трулог абсолутизма и разоравајућег демагоштва вегетира. У Француској су револуција и владе, крје су отуд постајале, и које су све у Иаризу централисале, радиле да разруше огпптинску слободу. У неколико им је то и пошло за руком, али можемо ли затворити очи пред јавпим хисторијским Фактом, да се Фрапцуска револуција само у вароншма породила, однијала и развила, а села да нису пи имала удела у револуцији, да су се у варошима иоједине, тако рећи арамијско чете саставл»але и да су их варошке демагоге нредводиле, и да су се најпосЛе у зе 4 чл >и ио различним крајевима озбил-.ни устанци прртив револуције дизали? Иаи сада, зар нису цару Нанолеону се .Ђаци најјачи ослонац, сељаци и . војска у којој опет четир петине сељака има? У Инглеској вреди и сада веома брижд>иво нодигнути и на автоно-

мији основаии мупицинални устап, ие само као темељ целог државног устава, него и као паладиум против силног ипдустријалисма и револуционарни иобуиа у варошима које се одтуда рађају и социјалне одношаје руше. ПГто се у Немачкој 1848. г. није савршено подлегло, ваља пајвише миру и несуделовању сељака захвалити, и наравно у активном одношају и самрј војсци, подивл>апој солдатесци, као што је демагоге тада називаху. Онда су били револуционарни иокрети свуда у варошима јачи. Вароши Франкфурт, Берлин и Беч ие могаху се само међу собом сложити, где да буде средиште будуће републике. Међу врјницима били су сел>ачки синови скорр свуда нослушни, верни и поуздани, више иего варошки, који се већим изоб})ажен>ем хвалише. Ја позиајем земаљски устав многих земал>а у Евроии, многе из сопственог разматрања и испитивања. Али не знам ни један, који би се могао мерити са рускн.п сељачким усшавом у погледу на добру оргапизацију, на унутрашњу моралну спагу, на социјалну и нолитичну важност и иа толику вредност, да би тако снажан темељ и поуздап ослопац могао целрј државној згради бити. Руски сељачки устав ујемчава, као ни један други, своме народу највећи мир и безбедност имања, крепи породички живот, јер што је већа породица, што је више деце у њој, то је боље за поррдицу у руској сељачкрј ошитини. Нанротив у свима другим земљама евроиским врде миога деца породицу к сиромаштву. Он одржава социјалне и политичне врлине, он одржава осећап,е узајамности, заједнипггва, братства,, једнакости иред једном истом влашћу, и осећаље љубави за отачаство своје. (] тога је тамо лако завести друштва за сироте и болпе и за помагање невол>ника, што од глади пате. ГГа у Русији и има тога свуда. Нрава Русија, језгро царства рускога састоји се ионајвише у но.т>скоме иринцнпу; У средн>ој Еврони живе три четвртине народа по селима, а једиа четврт у варошима. Ио у Русији се узима петнаест шеснаестина народа на села и само једна шеснаестипа на вароши. И већина тих места може ли се варош звати? -Руски је иарод дакле скоро сам сељак, како ни један евронски народ није. Сељак је још свуда па

ниском степену модерне културе. Руски су сељаци још иа иижем, премда на срећу њихову. Ја нисам хвалиоц модерне културе, ја само држим напредак у нраветвепости и религији за леи и ирави напредак , а 4 Руси стоје у томе иогледу пад многима другим евроиским народима. Таквим народима владају и управл>ају обичаји и начин ирађедовски, владају навике, што нрелазе са оца на сина. Ако ћемо то оборити, онда морамо другу културу, друге назоре, друге обичајеве завести! А је ли то лако? Нису ли томе потребна многа колена? Принцип, темељ рускога општинског устава, то је деоба све земље рад користи и ужипа : ња паједпако међу свима члаповима општинским. Папредвећ рекосмо , какве кориспе друштвене, моралне и нолитичне последице има од туда оиштнпа, народ и влада. Но не треба мислити, да је та социјална институција некада уведена, и да јето дело какве предашње ваљане заузетне владе. Не, у прастаро време развило се то по нриродним потребама у животу рускога парода. Може бити , да је било још у најстарија времена сталних населбина дуж река у Русији. Но у опште парод руски био је у ванисторијском добу номадски. А код Номада нема својине у земл>и. Сва је зем.;,а опгита. Сваки се може њоме користити, само су племенске поглавице делиле ирјединим пОродицима извесне диштрикте са раширеним границама на време за уживање. (ГИРШНПЕ СК.) ОДГОВОРИ УРЕДНШИТВА. Г. II. Н. у П. — Пн смо се се иог.ш корнстнти ванши дописоп, ирво шго о г. д. Ч . . . ћу оинко исто мислнмо као и бсчг.п дописник у „Засгави," а друго што личне с.ткари не могу бити нредмеги нашега листа, осич ико се иште, да их ставиио м( \) огласе, за којв се п.шћа опридељеиа такса. Син пак тимошњо једпе госпоје. за к >ји иаш јавнсге, неби нашо читиоце нн ма.ш ингер (Ч '.мрао. Неимеиоианом плн нениенованој у Земуну. - Допнсе без потписа не примамо , ако су пак оиикне сидржпне као што је виш, то нх успорећујгмо масквплима. Мило ним је шн> се нисте потписали, бар не знамо на кога се односи нише орезрсн,е Ока.ђити част једне жеаскиње, срамогно је дело. Што је она женскмн,а уевм.т.ена, заго нпко нема нриво, о части н.езмној иосумн>аги, а чин њезин. коме се поснетила, заслужује најнеће поштоиање.

Издаје и у| еђуЈе: И. К. Сопрс н.

Сонронова печатн.а у Земуну.