Земунски гласник

212

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. У посљедња два броја нашега листа саопштавасмо школски устав за поучавање омладине у недељне и празничне дане, који је усвојило варошко заступништво, а магистрат га је потврдио. Тиме је он ступио у живот, и одсад ће се по њему морати понашати сви, на које се односи. Као што чујемо, власт ће исти до који дан печатан доставити трговачкој и занатлијским задругама овдашњим с нужним наставлењем и налогом, као што ће се званично пописивати сва омладина, која је у тим годинама, за које устав повторавајуће школовање прописује. Надамо се, да ће местна власт настојавати знати, да се ова корисна и не избежно нужна установа што пре заведе. Школска ће је комисија као и г. г. учитељи и учитељке, о томе смо уверени у погледу на толико њихово пожртвовање у тој ствари, својски потпомагати, Нашим пак суграђанима сваког реда и сталежа, трговцима, мајсторима и осталим становницима ове вароши, свима родитељима и старатељима топло препоручујемо ову установу. Њима треба строго пазити, да њихови млађи редовно поеећавају недељну школу, јер од њих поглавито зависи, да се постигне цељ, која се установлењем тог завода постићи намерава, то јест душевно и материјално благостање целог нашег будућег нараштаја. Нека они то не сматрају да је излишно, без које се бити може, него као света дужност пред богом и људима. (Састанак вар. застЈППиштва 15. Шарта. Настанак.) Старица Ана М. моли дајојседије редовна помоћ из омштиисне касе, иочем је она у таком стању, да неможе ни шга принредити а нема никаких срестава. Решава се, да се иа њу узме призрење како буде какво месго упразњеио, јер је она добра понашања и без своје кривице је дошла у то оскудно стање. Варошко заступништво молбено се било обратило преко мађистрата генерал-комаиди, како би ова код дотичне Финансијске власти издејствовала, да одсад овдашња солара сама раздаје лимито-со Ноједииим партајама. Земаљска је власт ту прошњу опшгини с том примедбом вратила, да Финансијека власт тешко би пристала на зактевање застушшштва, јер за то не би ни било доста чиновника код речене соларе, а та манипулиција изискује мн'ого пискарања. Генерал-команда препоручује тпга рнди општини ониј начин, на који се то вриш у банатској граннци, то јест да се раздавање лимнто-солн новерн привашш иодузимачими.

Најпосле оставља она општини на вољи, да ту ствар уреди, како боље зна. И овај је предмет изазвао бурну дебатз г . Колико општинара толико је било и мнења, и прешло се на други предмет, без да је о соли што закључено. Ни ову дебату није могао извештач љутски да бележи, што је и ова без свакога реда била. Старатељи горњоварошке црквене општине ишту при грађењу горњоварошке школе помоћ из школскога Фундуса. Они го чине поглавито с тога, што су тог мнења, да су и горњоварошани учестници у том Фонду, на који су прилагали, те суде да имају право зактевати, да им буде отуда помоћи нри школској потреби њиховој. Мремда се нчје чуло, да би који то право горњоварошанима одрицати хтео, то је ипак неко прнметио, да њима помоћ ннје од потребе, почем имају 8000 Форинти на ту цељ спремљени, а много више да их неће ни сгати школско здање. На то ће рећи г. сенатор П. Нетровић, да то није тако, јер речена сума се води само на папиру. Ти 8000 Форинти налазе се од чести код бнаких људи, од којих се неће моћи наплатити, те ће најмање 3000 Форпнти пропасти. Кад је општнна пре више година, рече. закључила, да се 30 ланица земље под закуп даде, и отуда да се с временом начини горњоварошка школа, то се онда дало земље и онаквим закупницима, који су остали дужни аренду. Макар да су ти дугови интабуловани над добрима дужннка, то има међу њима такових, код којих ће вересија пропаеги, што им добра не вреде толнко. У речену суму од 8000 Форпнти пик рачунају се још једнако и ти дуговн. По дужем дебатовању закључи се на предлог г. варошког адјуикга, да се етнар упути на црквену општину. Ни примедбу другог варошког претстивнпка г. Солара, да црквени опнггнна више не поетоји, рече г. Орељ да црквену општину сачињавају чланови варошког застунништва, који су нравославне вере, и који би, да су ту сви на броЈу, могли ту ствар одмих и решити. Сад беше ни реду пзбор гриђина, од којих ће се по двојица коцком познати за чланове криминалних седница. Премда је закључено, да се најпре састави спиеак способних за то гриђана, то су наименовали особе, како се њих који општинир у ониј чис сетио. но ипак узевши при том обзнр на разне сталеже јеримјетог. Гридоначелник нрепоручио, кога су мнење усвојили и у томе, да тих грађана буде толико колико нма и заступника, то јест тридесет. Но у хитости изабрали су тројица више. Ови су грађани избрани: Г.Г. Ванатовић Коста, Бингас Јован, Бирјактаровић Панта, Бенић Ннкола, Вијнбергер М, Вијнрпхтер Ант(1н, Габрчек Јоснф , Генгел Јовин,Димјиновић Михајло, Домши Вацлав, Ивчић, Јапзен, Југовић Ж., Кетерер Карл, Лоптајх. Мијер Јакоб, Младен Димитр.ије, Миланковић Јовин, Петровић Јонин, Смедеревац Јоаан, Томић Теодор. Фелбер Флориан, Ферко Фринц, Херцл Бернхард, ХеФнер Јозеф, Христодул Дпмитрнје, ћутуковић Јован, Шал Михаел н Шграуб Јозеф.

Ноћни стражари ђорђе Илијашевић и Фрања Шимунић предали су молбеницу, којом траже, да их вар. заступништво успостави у службу. из које су неправедно одпуштени на предлог њиховог комесара г. Јована Лацка, Овај предмет јако узбуни општинаре. Неки ппташе, како се могу варошки стражари без знања и дозволења заступнишгва из службе одпустити, које једино, веле, на то има право. Други општинари опет викаше: 'Треба сву стражу укинути, која није ни за што, а хиљадама стане варош. Бадава су неки покушивали, да докажу, да је у интересу точног вршења службе, кад екзекутивна власт држи дисциплину над стражарима; бадава је претседник непрестано звонио, како би се оиштинарн сећали парламентарног реда н достојанства. Они надвикаше при свем том један другога, и права бура настане, кад је варошки алјункт г. Орељ рекао, да магистрат, односно градоначелник, не само што може по закону стражаре, иего и саме варошке заступнико одлучити. У тој општој гунгулн чуло се, где неки ишту, да се с места закључи, да се варошка стража укине, други зактевише, да се одмах одпуштени стражари успоставе у њихова места. Но г. сенатор II. Петровић примећује, да се данас нншта неможе решивати, почем нема за закључења прописани број заступника. Ниши поштовани варошки оцеви , по давнашњем обичају своме, изгубише се у течају седннце сне један по један тако, да их је при свршетку једва десет на састанку бнло, а и ти су сада, осим двојце-тројице оетавили дворану узрујани, не чувши глас претседников, који их натраг звао, ди решавају, како ће се са лимито-соли раднти и да изберу оне који ће протокол потписати. — Господи пуковник Кениг, начелник оделерва за границу у војеном министарству у Бечу, који 1 је пре неки дан дошао из Беча у Панчево, као што чујемо, ритским послом, јуче се вратио преко Београда и Базијаша натраг у Беч. Наш врли суграђанин г. М. Ивић ономад у Четвртак по дужем одсуству вратио се са свога пута из Чешке. При повратку бавио се неколико дана у Бечу, где је код војеног министарства у интересу наше штедионице неке нужне кораке чинио и са високим личиостима разговора имао о другим важним по нашу општину предметима. — Проба са справом за гашење ватре, за коју смо у прошломе листу говорили, да ће бити у Четвртак у башти гостионице код „Радецкогдржала се у Петак пред вече у реченој башти, јер у опредељени дан јаки је ветар дувао, те није с тога власт експеримент допустила. Премда је многима це пбзнато било, да ће ее у Петак чинити про-