Земунски гласник
У Зету, 10. |1ф 1808. ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК.
Зеиуиски Глагник иалазн НелеЉо* у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Иредилату на Земунски Гдаеник прива из Аустрије Сопронова печатња риитн у банкиотана заједно <■ поштаринои ији доставлањем у ку1 *у. За у Земуиу, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у БеоМредЛрошике у Србији стане лист овај дукат песаргки г поштарином. Број 29. граду. Предбројниии из Босн.е, Херцеговиие и Старе Србије нредброје За Босну, Хриеговнну и Стару Србнју 60 гроша турских, ! ан турске се у плаћеиим писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа ношгарине,'коју Иредбројницн сани имају идаћатн. новаца ннкакве се ие уважавају паручбине.
Згнуиска ИПтсдпоннца. од М. Мвића. (Паст шак ) ш го се првог ириговора тиче, могу е »уним нравом казати, да они, који тикне нриговоре воде, о штедионици уобште, а о нашој напосе нојма немају. Да не говорим о размишљајима о тим заводима, који сваког човека, који иоле мислити уме, до тога довести морају, да ти завоводи и сиротињи од помоћи бити могу. Али размишљавати њихов обичај није, зато се иак зактевати може, да ти заштитници сиротиње мало по свету разгледају, поглавито да се обавесге о деловању земунске штедиоиице, и тек онда п.ихово мнен»е о нашем заводу изјаве. Штедионица наша на двоструки начин може еиротињи од помоћи бити. Први начин најбо.ке је означен у оном нози зу, с којим смо наше грађанство иозвали на оснивање штедионице. У том позиву изриком ее каже, како сиротиња „давајући мале евоте у штедионицу иод иптерес, има прилику, да може евоју незнатну заслугу, која се иначе у беспослене часове лако потропшти да, на оставку дати, и на тај начин беле новце за црне дине сачувиши. . Позпато нам је свима , да у Земуну кадкад надница знатно се илаћа и да паши надничари у извеено доба године лепу крајцару заслужити могу. Подај надничару ирилику, да он своје новце, што их је за то време нришгедио, на сигурном меету сачува и да он преко тих новаца у свако доба раеполагати, но уједно од њих и интерес добити молсе, то си ти њему велику услугу учинио. Коликоје досад новаца потрошено из јединог тог узрока, што их је влаетник у свако доба у руци без хасне имао. А под зајам их дати не еме, јер судијско истеривање евог потраживања није пријаган посо.
Штедионици предати новци носе хасну, и.етоје влаетникУ у свако доба на распололсење. Но још нешто ваља у обзир узимати: сигурност која даје- нростим људим^г штедионица. Ево за то један нриМер, који се догодио код наше штедионице. Пре два-гри месеца један надничар зачу, да овде такви завоД постоји. Он уложи у нашу штеДионицу близу 500 Форинти, које је, као што ми рече. век толико година са страхом код себе носио. Пеуморним трудом стечени новци даваше му еамо бригу а никакве хасне донели ниеу. Сад без бриге живи и сваке године доносе му новци мали интерес. Случај хтеде, да овом човеку кориет штедионице још боље се укаже. Као што је вичан био, новце код себе носити, тако је и уложну књижицу код себе иосио. Неук вину једанпут у лоше друштво иадне, те ее с разумом растане. У том часу нестане му уложне књижице. РСад се разбистрио и губитак евој опазио, иохита у штедионицу па учини нужне кораке, да се његови новци не издаду, док уложну књижицу пе уништи. Да су томе сирбмаку новци цестали, би л' би он лако до њих дошао? Што се је томе надничару догодило, то се и другима догађати може. Због десет или двадесет форинти не може се вертхајмерка набавити. Радимо дакле сви око тога, како би нижу класу нашег грађанства о штедионичком заводу обавестили. Но и на други начин штедионица сиротин.и помоћ пружа. Колико је наших грађана у беду иало, покрај свега евога недвижимог имања, што нису 50 Форипти или никако, или под таквим интересом добили, да еу и кућу и кућиште своје изгубили. Нећу о томе да наводим примере, јер .Латинац каже „охстр1а $ип1 о(1|<)8а. и Од штедионице нак добије се од 50 Форинти почевши све до опе
еуме, која с.е пупиларно осигурати може, по 6'/ ј °/ 0 . Притом није дужник опасности изложен, да ће му се новци у неприлици одказати. Шта више, дуг ће мало по мало у полгодишњим квотама кроз десет година одужиги. Овакав сходан начин одплаћивања није ни код једног другог завода у граници заведен. Који је мало чуваран, тај се на лак начин ослободи дуга, те тиме избегне беду. Неби рекао, да гњев многих на штедионицу из тог врела не извире, и можда би им тај завод милији био, кад би он новац носкупио и одплату отешчавао. Ако је то, онда пека не говоре о сиротињи и због ше крокодилске сузе не Аију. Да наша шгедионица том услову задовољити жели,већ отуда еевидети може, што је од изданих новаца на 29 места испод 500 Форинти позајмл>епо', почем су њих само 19 иреко 500 Форинти примили. Ако дакле етвар непристраено промотримо, то онда признати морамо,да се од нас већ гдекоји сиромашак помогао. Бал.а ми ту и то приметити; да још нико, који је од штедионице новац под зајам тражио, одбијеи није, ако је Земунац и довољну, то јест закониту гарапцију понудио, макар што тај завод тек четири месеца постоји, и у изобиљу новаца нема. Ово морамо приписати многим препрекама, које се чине нашем младоме заводу, због чега смо и морали ее на војено министарсгво обратити. Они који говоре, да је неколико трговаца ради сопствене хасне тај завод устаповило, нису доиста могли с мање речи више лажи изрећи; јер око нодизања штедионице нису еамо трговци радили, цити еу они сами фонд набавили, него су то и другог }>еда грађани чинили, о чему се еваки из еииска акциовара осведочити може. ((»р.пићк се).