Земунски гласник

284

— Дакле је истина, што еам начуо, одговори Воронцов болно. Млади гроФ хоће да те узме и царица му је на руци. Али пре него што ће те он узети, морамо се на сред еокака оштрим мачем огледати. — Не може Мене нико натерати да ио1>ем за њега, шанне му тихо Ана Скавронска. Али чуј, неко иде. Јест, ах Михајло, бежи! — Стој, стој ! Куда тако хиташ ? Још ти нисам испоручио, што имам. Моја госпођа цесаревна Јелисавета жели, да се с. твојим дедом, веЛиким канцлером Черкоским састане. Јест, мора, јер има врло важна посла, што несме писму поверовати. — Али како, кад мој деда не сме њу походити, јер би пао у сумн.у код царице и минисгара. — То знамо, с тога је цесаревна поручила, да ју он сутра око ноноћи чека у својој соби, а мала врата да остави отвОрена. Хоћеш му казати ? — Хоћу зацело! Али зар ти ништа нечујеш? Нешто шушка, неко нас прислушкује. И загрлише се и плану још један пољубац, и она оде стазом измеђ мрачних дрва. Михајило Боронцов нохити на Другу страну, али после неколико корака наиђе на човека. — Стој, или ћу викати стражу! За један тренутак стајаше Воронцов као укопан, па онда га зграби обадверучке, подиже га и као лопту лугш га о земљу. — Ето ти. гроФе Левенполде. «3а први пут биће ти добра лекција. Изађеш ли још један иут нред мене, не етојим ти добар за живот твој. — Тако, речеВоронцов и отрчи к своме чамцу. Прве ноћи после тога заиста се састаше цееаревна Јелисавета и веЛики канцлар Черкоски. Она језнала, да Јву мотре и да је опкољена шпијонима, с. тога је изабрала тај пут. Дуго се разговараху, али шта, То нико не зна, јер беху сами, премда се по узбуђеном лицу њиховом могло судити, да су биле важне ствари. На послетку ће рећи велики канцлер: — Што се мепе тиче, ја бих волео кад би ударили другим путем, али кад тако жели кћи мога цара Петра, којега и у гробу поштујем, нека буде. Само не верујем, да ће та нропаст бити скоро, јер царица није ни била никад здравија.

- Не старајте се, биће, па можДа још пре него што вам рекох. После тога разиђу се. Није прошло осам дана, а царичин двор обузе велика брига. За ручком се позли нешто царици. Стане иљувати крв заједно са оним што је појела и одмах је несвесну однесу у кревет. Сутра дан дође мало к себи и одмах се пресели у Петроград. Али то не потраја дуго, и њој буде још горе. Сам царичин лекар др. Фишер, државни саветник немачки доктор, као што га сви зваху — изјавио је на питање министара, да нема иомоћи, акО овако још мало подржи. Цела Русија беше у бризи, ал највише владајућа партаја, јер шта ће бити, ако умре, а нема проглашенога законитог наследника. Док је све тако брижно било, велики канцлер Черкоски је са свим тихо и потајно нешто мутио, али опет није могао са свим сакрити од толиких очију. Прво је посетио војводу Бирона, и кад је од њега изишао, видело му се по лицу, да је задовољан. После је иШао редом код свију министара и свуда са истим успехом. Тако је црошло неколико дана. Нешто се живо радило, али шта, нико није знао осим њих. Ноћу између 15. и 16. Октобра буде Бирон одзван од царице, где је са својомженом крај постеље седео. Кад је дошао у своју собу затече ту све високодостојнике. 1>или су : велики канцлер Черкоски, Фелдмаршал Миних, гроФ Левенволде, министар Бестушев, ђенерали Ушаков и Салтиков и још многи други најзнатнији од немачке нартије. 1Пта више и сам болни министар гроФ Остерман сеђаше у наслоњачи. Кад је Бирон ушао, одмах проговори велики канцлер Черкосхси. Најире је говорио о болести царичиној, којој нема лека, после о наелеству престола. И рече, нико други ае може бити него Иван, који се пре неколико месеци родио, а то је и царичина воља. Али сад долази главно питање, ко ће примити државну уираву до нунолетства Иванова? У Русији сеувек појављиваху у таквим приликама немири. Иа то би могло и сад бити, што ће поједини на своју кој>ист унотребити. То би по државу било врло опасно, јер онда би Шведци одмах употребили ту прилику и наиалИ Русију, па би и за људе, који данас сву власт имају у руци опасно вре-

ме дошло, ако се не одржи садашњи систем. С тога не ће ни један нрави патриота иосумњати, да треба владу иредати у руке снажне и искусне „Многи мислише, настани он , да узмемо за наследницу велику кнегињу Ану Карловну, нећаку царичину. Не мислим ничим нбмрачити светлост њезину, али сви добро знамо, да је неностојана, и да неће да зна, за душевно и телесно напрезан>е. Она би можда предала власт своме оцу или мужу, Но ни то ни је добро. Први је ћудљив и самовоља, а други је оп< т са евим оруђе аустријско. За то госиодо моја, заврши канцлер узвишеним гласом, остаје нам само једно, а то је да изберемо онога за тутора неиунолетном приицу, који је већ од толико година новерењем њезинога величанства управљао држапом спажно и славно, да изберемо узвишенога госиодина Бирбна, војводу курландскога. Канцлер ућути, и тишина завлада. Многе није то изненадило, јер одобраваху. Некима је дошло то изненада, па и самоме Бирону, као шго се ноказивао. — Елселенције, моја извишена господо! проговори Бирон, и врло се вешго покажо, као да га је то збунило. Тај иредлог — од чуда н.< могу чисто да дођем к себи. Ви мене суч и ие цените. Али ја сам слабога здравља — не, то је велики терет, кога ја не могу носити. Ја желим још ово нешто у миј >у ироживети. . . . — Ако би ви при томе осгали, одгоаори Миних оштро, онда би ви нроневерили тиме иоверење царичино. Ту се не нига, шта је вама угодно, него се ту ради о срећи и добру наше велике државе, и ми се сви слажемо у томе, да сте само ви способни, да узмете крмило у руке. ( плс ј лн. ii се )

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА.

Г. .1. Б. Ј'. С. Вашнм прнлогоч поииаилп би |;аш лиег, који је већии делом месгиии иитересц.иа поск- 1к-п Ако ки еулите, да ее меспш шперееи заетуннју погрдом снојнх сугрићннн, то се јико иирите. Како сге могли и иомнелнти, ди Кемо оннкном пненарии,у. као што је ваше. уст.уиити местн у нашем лнсјј . Пренприе у бирпузу нсмогу нинад битн Н|едиетн е«опш1:111ин.а једнога лпоа, који хоКе да одржи сноје дост ОјИ нство Такио шго ирегноетавл.аги о иама, значи 1!|ч'1)нтп н е, а на то немате пр<:во. Ниш је задитак шпрнгн братску слогу. а нашом 6н нз јииом томе нјготнино урндили. Га оиим 1Нго ете оетавпли код инс. изволите раеиоложнти.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон,

Сопронова печатња у Земуну.