Земунски гласник

233

са једним оФициром и више војника. Покдони се пред н»ом најпонизније и рече: — Милостива гроФице, господин ОФицир вели да је амо један преступник у сељачком одеду умакао, и да је дужност његова, да га тражи. — Зар у двору гроФа Черкоског, великога канцлера руског ? проговори девојче и погледа их оштро и поносито. Но најпосле, то није моја стпар. него мојега деда, а он, чини ми се, ето баш иде. И Кола стадоше збил>а пред кућом и велики канцлер уђе. Враћао се са губилишта. Официр му најнонизније изјави рад чега је дошао. — Налази ли се у двору такав бегунац? занита гроФ оштро двороуправитеља. — Како би се смео усудити такав преступнику кућу великогаканцлера добећи! преухитри девојче старога двороуправигеља и брзо и смотрено намигне на њега. Верни слуга је разумео своју госпођу. — Г. ОФицир, проговори он, ваљда мисли неко младо сељаче, нгго је овде прескочило зид, и скочило у Волхову, да преплива на другу сграну. Девојче погледи старца, а у очима јој се могаше читати највећа благодарност. Официр сепокорно извини, што је узнемиравао и оде са својим момцима. После чеврт сахата новери гроФица Ана Скавронска — тако се зваше девојче — све своме деди, и на захтевање његово одведе га у собу, где је младога пријатеља свога ерца сакрила. Сви троје седеше дуго заједно. После узме велики канцЛер младића за руку и одведе га у јеДну собу баш до његове. — Ту ћеш остати Михајиле Воронцове, проговори му он пријатељски, док се ми не вратимо сутра из Петрограда. Милије би ми било, да си остао на својим добрима, јер сам обећао твоме покојном оцу, да ћу пазити на те, и тамо пет стотина врсти од престолнице могао си мирно и безбедно твоје дане проводити. Но бог хтеде дукчије и доведе те амо, да учиниш то одважно дело. Али од тога дела зависи будућност твоја. Истина, осим нас троје још нико не зна да си ти то учипио, а нетреба нико ни да зна. Јо.ш ћемо једној поверити, њој, о којој сам ти говорио. Она ће те радосно примити. ЈБезина је будућност, њој треба и да служиш од сада. И ја ћу јој служити. само моја служба мора у тајности остати.

Тако говораше велики канцлер Черкоски младићу, који је додао нож кнезу Ивану Долгоруком, да се сам убије и избави срамних мука. Недељу дана после тога имала је цесаревна Јелисавета Петровна новога дворјана. Звао се Михајпао Воронцов. У Петрограду га није нико познавао, нити је когод знао о њему што изближе. Но код цесаревне био је у великој милости, јер кад год би се извезла у шетњу, увек ју је пратио.

4. С м р т ц а р и ц е А н е. Прође неколико месеци како три кнеза Долгорука падоше под мачем џелатским и опет се догоди један крвави ггризор после оне ужасне трагедије. Немачка је партаја отела мах и узела је сву влает под владом царице Ане у своје руке. На челу парТаје стајаше Бирон, Миних, Остерман и Левенволде. ЦариЦа их обасинала сваком почашћу и изобиљем, али њима не беше то још доста. Они хтедоше да својом силом зададу староруској нартаји вечити страх. С тога беше и министар Артемон Волински жртва страсти њихове, а он беше још једини у влади од Староруса. У Априлу 1740 био је изненадно оптужен, да је увредио царицу и њезина л>убимца Бирона не достојним речима. Оеим њега загпорише још и гроФа Феодора Сојмонова, гроФа Платона Пушкина и друге, а то све с тога, што беху приврженици староруске партије. Предадоше их суду, у који су се могли поуздати. И нресуда се изрече. Главнији беху осуђени, да се ударе на колац, или на точак, а остали просто да се погубе. Царица је дала само петорицу тако погубити, остале јр помиловала тиме, што их је у Сибир послала. И сада мишљаше владајућа странка да је до века обезбеђена и мирна од сТароруске, тим више што је на место погубљенога министра Волинскога дошао верни приврженик Биронов, гроФ Бестучев Ријумин, који је говорио, да је инглеска порекла. На скоро посЛе тога догоди се нешто, што је владајућу партају још више обрадовало. 13. Аугуста 1740 роди сина Ана Карловна, жена Антона Улриха Врауншвајгског, и назваше га Иван Антоновић. Ко ће сада описати радост царице Ане, њезиних пријател>а и п])иврженика? На рођеном принцу остаје сада престо и с тога је вла-

дајућа партаја била радосна, јер држаше, да ће зацело сва власт остати у њиховим рукама. Шта би се дакле они бринули за то, што Шведци иду с војском на њих, да би осветили грозно убијство свога мајора Синклера? Они су са свим безбрижно подигли нешто војске и скупили је у Петроград, и го не по становима код грађана као дотле, него по касарнама, да би им увек била на руци. У лето 1740. г. онет се царица са целим двором пресели у летњи Петров дворац. У почетку Септембра дошла је велика кнегиња Ана, кад је оздравила. Једнога дана, баш кад је дошла велика кнегиња, даде царица велику част, која је до мрка мрака трајала. У вече је била игранка. Све је било весело, па и сама царица, и ако се у последње време увек тужила на неку слабост и неспавање. Само једна дворкиња кнегиње Ане, онај дивни цветак, онај упола развијени пупољак, само Ана Скаврон^ ска није играла. Отишла на страну у башту, која је лежала на Неви, и ту се шетала горе, доле. На један пут чује, да нешто зашушти. Учини јој се као да чује жубор од весла, и погледи низ реку. Но не могаше ништа видети и опет пође даље мирно се шетати. Цо чуј! Као да је неко зове по имену њезину. Стаде за једно дебело дрво и прислушкиваше. И заиста, чује где неко тихо прошапута име њезино. У исти мах обви се рука око њезина паса и она осети врео вољубац на усгима њезиним. — Михајило, враже, прошапута она њежно, како си ме уплашио! Али, како си се смео усудити, амо доћи? Да нас опазе, ја би пропала. — Умири се, драга! прихвати Михајило Воронцов, јер то је био он главом. Неће нас нико опазити. Досад ме није нико видео, а овде смо у мраку, па ни сад неће. Ах, ти не знаш колико чезнем за тобом, да те само опет један пут видим. Нроклињем увек тај несретни одношај између моје господаркиње и дрора, јер док је тако, не можемо се јавно састајати. — А како ли је мени? уздахне девојче. Ах, Михајиле! Твоје је стање опет боље од мојега. Твоја је цесаревна Јелисавета добра и свак је хвали, али моја госпођа је одвећ ћудљива и дурљива према свакоме. Горак ми је живот. Па осим гога још ми досађује и млади грОФ Јевенволде, Ваздан ми се намеће, а ја га не смем онако отправити. као што би ја хтела.