Земунски гласник

236

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ. Земуи. По давнашњем обичају приредише овдашњи Грци и ове године на други дан духова своју школску свечаност. Они то чине сваке године у спомен оснивања школске своје Фундације, те се том приликом прочитају из посветног документа цељ те Фундације — неговање грчкога језика и ширити грчке образованости код људи без разлике народности и верозакОна, и имена главних прилагача, као што се дајеизвешће о стању школскога Фонда. Из овог извешћа дознамо , да капитал грчко-школске Фундације 40,562 ф . 33 кр. износи. Из тог Фонда плаћа се само плата једном учитељу у износу од ф. 8О0/ и намирују се неки други незнатни трошкови, тако да сваке године знатан сувишак од дохатка остане главница. Фонд се тај још једнако множи и добровољним прилозима. И овом приликом пало је 131 форинта. Прилагали су ту суму гг. А. Д. Јовановић, СтеФан Петровик и Игњат Василијевић, сваки по 42 Фор. и госпођа Ана ПортаФели 5 Форинти. 0 самој свечаности мало што имамо споменути. Она се проведе сваке године на један исти начин. Појање, облачење ђака с рипидама, слово на грчком језику, који говори један ђак наизуст и у коме често филосоФију спогиене, као и читање основног писма и имена основача сачињавају ту свечаности. Тај се програм не мења, као што се не мења ни при свето-Савским светковинама. На ту светковину мало је дошло, особа. Ни су ту ни били сви становци овдашњи, који су грчке народности. Кад их је и онако мало на броју, то неби требало да изостану у таким приликама. Људи чине славе, и што их више има, тиме је она сјајнија. Но и од других народности јесу многи били позвани, а мало их је дошло. Братска љубав и поштовање изискује , да један другога походимо у свечане дане и да смо учестници у слави својих: еуграђана. (Општинско всће 13. и 14. Маја. Свршетак,) Вшие оидашњих становннка, који ое баво око одхрањииања сшмених буба, туже ее што иемају довољно лишћа за то, а у Горшој вароши, где 6и тог лишћа било, многи им недоп-ушгају, да га беру са дз г дова. Од неког времеиа јако се труди г. ђорђе плем. Спмрга, да ову ирнвредну егруку, одгајање евилених буба, шири између становника овдаши>их п околине, предњачећи сам у том е похкалним примером. Он је н ,био тај, који је у »ме иоменугих сгановника предао пиемену молбеннцу на магистрат и варошко засгушшштво, с ко-

јом иште дозволење да могу они брати дудово лишће са дрва, која се по улицама налазе. Овај је предиег изазвао живу дебату. Неки су општинари били тог мнења, ди су властници дудова они, пред чијим су кућама посађени. Они су их ту садили , дакле им је у власти, да могу брање лишћа допустити или забранити. Ово је мнење наишло на опору опозицију од стране већине застуиника, који рекоше, да је све оно, шго се налази по варошким сокацима општинско, од општине дакле зависи допустити или забранити брање лишћа. Било је онштинара и онаквих, који су средњи пут предложили , по коме они, пред чијим су кућама дудови поеађени, имају првенство на лншће, кад га погребују, тојеот кад они самп одхрањују свилене бубе, иначе га могу браги и други. Са иишином гласова прима се магистратски предлог, по коме да се изда заповест, да је брање лишћа од дудова по сокаци допуштено свима, који га употребл>авају за одхранење свилених буба. После овога предмета дође питање у претрес, коме да се преда раздавање лимито-соли. Иочем је г. Солар био један од потражилаца, то је устао и оставио дворану, кад је тај предмет дошао на ред На позив магистратски одазвао се до опредељеног времена само г. Вукомановић. Он се је понудио, дванута у недел>и дана раздаваги со партајама, и иште 40 новчића од центе. Нозније предао је и г. Солар своју понуду. И овај иште 40 новчића од центе награде, но хоће сваки дан осим недеља и света ца да раздаје со у своме дућану на ћошку господске улице Ова понуда по себи је пробитачнија, но при све« том неки су опшпшари хтели, да се распише ново стециште, и го само ради одржања принципа. Јер нити они хоће. да је ма ћа награда, нити што имају прогпв личноети г. Солара. На то ће неко рећи , да је време, да се со подигне из армиције, и да се становницима разда, а начелна питања може се другом приликом решнти, којег је мнења и г. Гра »оначелник и виш: њих засгуиника било. Уељед тога је решено, да се раздавање димито-соли повери г. Солару. Сад је била на реду кандидација за упразњено меото магистратеког писара. Билојемол беннцаод22 тражилаца, највише стражмешгера од управе. И овај је предмет жеетоку дебату изазвао. Најнре је оишгинарг. Ивић питао г. Градоначелника, да ли је оправљеиа познао репрезентација на минисгаретво, коју је општннар г. Иаић обећао, да ће је нанисати ? Одговор беше да није, иочем није још напиеана. На то питаше више њих општинара, зашто још није нанисана, зашто магистрат не наетојава, да г. Цаић своје ооећање испуни. Г. Солар рече, часг и пошгење г. Иаићу, али он много обећава а ништа не сврши. Ошцтинар г. Светозар Јовановић рече: „Почем је дао реч, а није ренрезентацију нанисао, то предл'Жем, да оишгина г. Паићу изрече евоје неповерење, и да се то запише у прогокол." Г. Градоначелник нримеги, да то бити не може, ирво што није уместно, одсуствујућег осудити, који се бранити нц може: друго, што не постоји закључак, барнијезаведен у протокол, по којему би било г. Наићу наложено, да речену реирезенгацију напише. Тако исто се изјаснио и г. варошки унравигељ. Иоеле дужег дебатовања иредложи ирви варошки претставник г. К. Нетровић. да се предузме избор, но само под условнма, који ће се у реченој репрезенгацији по закључењу оншгине изложнти. IIри избору добиоје од кандидата један 27, друга 21, трећи 19 гласова.

Многи се сгановници туже због великог оџачарског приреза. Неки су општинари били зато, да се гај прирез са свим укине, и да се појединим људима осгавља, да сами плаћају оџачаре. Г. Градоначелник рече, да то за ову годину бити не може, почем је све на тај начин заведено, него до године моћи ће се одустати од тог начина. Тога мнења беше и други општинари, и почем се дознало, да су оџачари сами пописали и таксирали оџаке по кућама, то се закључи, да се нсги још једанпута комисионално прегледају и попишу. За чланови те комисије избрани су опшгинари г.г. И. П. Јовановнћ, Илкић, Волф , Шграјхер,, В. Бинкас, Вајзерг, Шерер и Сајферт. На предлог г. капетан-аудитора Шрајбера, који је с тога у седницу дошао, предузме се вучење од 20 чланова криминалног еуда, од којих ће се по потреби за идућа три меееца по двојица свагда позвати у седницу. Коцка је пала на г.г А. Д. Јовановпћа, Сгевана Петровића, ђ Солара, Хелмлинга, ХеФнера, Јов. Д. Јовановића, Ивића, Кеглића, Д. Ж. Максимовића, Хриетодула, Бенића, Паића, М. Николића, Јакова Мајера, Пециковића, Игњата И. Јовановића, ђ. Шграјхера, Јенча, ЦфеФера и Јована Бингаса. Сад дође у прегрес варошка ноћна стража. Г Орељ рече, да је та стража, као шго сада иостоји, излишна. Она је само један инвалитски завод, јер „људи, који о Петрову дну огрну кабанице немогу никога чувати. Томе је доказ, што је онај младић у присуству сгражара погинуо. Докле ћемо још држати слепце?" Г. први варошки иретсгавннк Петровић нитаће, да ли је тај завод од потребе, п одговарали тој погреби. То стоји, да та стража опшгину сила новаца стане. На го ће рећи г. сенатор Петровић, да би стражари одговорили тек онда своме задатку, кад бн их било још један пут толико, да се могу мењати. Но од ове плаге не могу живиги, морају имати још неко занимање. Али дању радити, и ноћу стражаригн то не иде. Ошшинар г. Волф пига, да лп ч;у то она исга лнца, која је опшгина примила у елужбу? Говорило се, да се догоднло где су једни другима уступили своја места. Одговорено му је, да је то само иривремено са знањем власти било. Опшгинар г. Ивић рече, да је стража од потребе, н да мањег трошка стане варош , него стражарење на иређчшњп начин. Само ва.ћа, рече, насгојаваги, да она врши пронисану службу, и њезпн комесар треба да предњачи у томе, и да иази, да стражари само оно чине, ради чега су постављени, а не да се употреб њавају за тајну службу полицајну. Ако су држави од потребе шпијуни, то нека их она себи плаћа; опшгина на то не може да троши. Ноћна сгража ова стоји под надзорсгвом општине, она ју плаћа и поотавља, а нико други. Г. Орељ прпмети на то, да магисграт као ексекутинна власг, не само што може сваког варошког ччновника и служитеља од службе одлучити, него му је то и у дужноош, кад опази, да се служоа пренебрегне. — Цајносле је решено, да сви сгражари у тућој седници имају лнчно изићи нред заступнике, да их ови виде, који су. На месга отпуштеннх огражара цоотавиће у будуће само општина друге. После дебатовања о стражарчма чинноје г. А. Д Јовановић ову нитернелацију и пр (!длог ј Гооподо! Без сумње свима је нознато, да је овде у Земуцу православно-црквеиа оншгина од вајкада своју авгоночиЈу слободно упркжц>авала. Та је иста општина управљала исгина иод надзором политичке власти тнко са свето-Николајевском, свето-Богородичном и горњоварошко« црквом ц конгумацком каиелоа,