Земунски гласник

242

за лекара њезиног. Од то доба остао је непрестано код цесаревне. И она му је поклонила потпуно поверење. Но и он је био заслужан тога. И мудар и одважан и веран и у свако доба готов био је за своју цесаревну. И тако седеше њих троје око цесаревне и пазише на жел.у њезину. — Нећу вам спомињати његове нрве речи, па, ни то, како се тужи, да има много потајних иротивника, нроговори цесаревна одвећ узнемирена. Но морам вам казати да се тужи веома на Ану Карловну и њезиног мужа, и тако се о њима изражаиао иа и о њиховом синчићу Ивану, да му нисам могла новеровати. На се најносле изјаснио, ^а је науман, да их све троје са малим годишњим издржањем где год изнан Русије смести, а на њихово место, да дигне на престо мојега нећака Нетра Феодоровића. (НАСТЛВИКК СЕ )

Из живота једие протуве. Духови то су празници пролећа. ГБик човек радо проведе у нољу, у слободној божјој природи, да се ту нреда слаткоме одмору, одрешеи свакидашњих брига и невоља. За таким уживањем ирироде по свој прилици чезнуо је и брат Фрања М., кад се је сетио да о духови посети свету обитељ Фенек, и ту да нровеДе код гостољубног бпатија свету тројицу, оставивши бригу и кубуре бирташима и кредиторима својима. Као нрави поета и негдашњи ученик апостолских наука упутио се он пешице у Сурчин и оданде у Фепек. У Оурчину састане се са капетаном и ваљда му је пешачење већ доеадило било, цу ее надао безплатежну „воршпону 1 ' до намаетира, те окрене у дипломацију , и престави ее капетану као „тајни" политични агенат, коме је наложено , да испитује мнење народа о Руеији. Титула „тајни политични агент," ми(лио је брат Фрања, импонираће канетану тако, да ће га с места с безплатежним подвозом понудити. И није се у евоме предпостављању преварио; он је добио безплатежан подвоз, ако не до намастира, то бар од намастира. Сунце је седало, ватао се сумрак кад се брат Фрања крене пут Фенека, и то пепшце. Веше пријатно поетично шетање по тој вечерњој хладовини, но било би још

пријатиије, да се Фрањо могао отрести свога немилог иратиоца. Празан стомак јако емета поетичком уображењу и слици, иремда их он кадкад рађа и живље изазива. Тако и код брата Фрање. На Краку види он где горе ватра, и око ватре уображавао се, да седе пастири који окрећу на ражњу младо дебело јање. Он удвостручи своје кораке управо к ватри. Чинило му се да већ осећа мили мирис од иечења, скоро ће му, миелио је, славенска десница брата славепа пружити славенску чутуру. Али V место те умиљатосги, уместо братске добродошлице , нападоше Фрању бесни пси. Немогаше се бранити од њих, иодераше му хаљине, које су као вечита усиомена његовога бавлења у Београду записане у теФтеру кројача кредитора. Ни један глас се пије појавио да заустави бесне исе, из којих се зуба и Фрања једва избави. Излетише идилие слике из Фрањине Фантазије. Гладан и издеран морао је ноћити под једиим растом. Свануло је. Мало за тим разлегаху се звуци намаст. звона по околним шумама и нозваше хришћане на јутрење. И Фрања се подигне са романтичког ноћишта свога и нохити у свету обитељ. Он је човек бистрога разума, и радо се иреда философском носматрбњу кад је сам. Особито радо чини но нриродним појавама закључке за ирактични живот. Ту му лођика непорушна. И на овом кратком иуту пружила му ее прилика затаква иосматрања. Он је опазио, где ее један димњак намастирски нуши. 1>идећи где се плавикасти дим вијугајући у чисти јутрењи ваздух нодиже одмах је закључио , да ту мора бнти ватре , и иочем V Мају само Руси ложе Фуруне, то ће ааћи или какваг рус$ог емисера у једној усамл.еној ћелији сакривеног, или горе ту ватра на огњишту. И једно и друго било би му добро дошло; оно у интересу свога „тајнога" звања, ово ради нразног стомака свога. Не прође много времена, а отац Игуман види пред собом важан један орган најновијих нолитичних начела, ко ји му еа не изказаном брзином у језику исприча тајну миеију његову. Фенек је близу Вемуна, отац Игуман је имао дакле ирилике известити се, како изгледају „тајни" иолитични агенти. Он је чуо, да су то људи угледни , лепо одевени и ћуталице, а брбл>авци да се еамо наметну за „тајне" агенте. Такви

агенти не иду пешице, те их не нападају чобански пси на иуту. То ће бити иротува вандровац, мисли Игуман. Но што му драго, нека ироведе благ дан овде , бар ће бити сит и моћиће искрпити подеране ианталоне. То изјави Игуман нашем Фрањи, упутивши га у кујиу намастирску. Фрања се одмах удоми у намастиру. Док благочастиви оцеви калуђери служише службу божију, брат Фрања искрни најпре панталоне, и носле разгледи намастир. Врло му се доиада транезарија и кујна намаетирска. Он се све око ове врзао наслађавајући се мирисом од јела, што ту зготовише. Ходајући горе доле, предусретне га један ОФицир. Фрањо се овоме одмах нредстави као „тајни" иолитични агент, на што ће овај рећи: „Та вас и тражим, господине. Имам заповест да вас однратим под стражом." „То неможе бити. Ја обилазим народ ио вишем тајном налогу, да исиитујем мнења народа о Русији." „Ове је то леио, рече ОФицир, али ћете ви ииак с места самном иоћи." „Бар да чекамо док ручамо. Ручак тек што није готов. Неку се гушчићи и иилићи, а биће лепа вина планинског. По инштрукцији својој ваља ми остати свагде и на ручку, јер при ручку мање се нази на речи, које частећи се изусте, те се ту дочују тајпе." „А моја иак инштрукција ми налаже, да вас силом одведем у Земун, ако нећете добрим да нођете." Бидећи Фран.а да ту нема помоћи, седне са официром на кола, на управо у Земун, где нашега Фрању ставе под строги војнички затвор, но други дан га опет нусте.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА.

Р Д. у Б Морамо се и љутиги и сиејати вашем нисму. Велите: „Почем бих ннжеслелећн опис појаве неку овдапш.у намнлију на мах фрапирати нмао. то сам за лобро нашао, да вас умолим, да ју као допис из Веода у вашем листу уврстите, а заш 1 екземнлар роб1е г>-81.1п1с за дар дати извоЛите." — Најпре вам кажемо, да вас жалимо, нио сто вогди помпслити да ћ».мо ваш „нижссгављенн опнс:" и До чега дође цицнјашлук" уврстити у наш лнст. После вам кажемо, даје нродрзљнвост од вас још искати 1 екземилар „Зсм. Гл " за оааку бгзпослицу, к<>ја вас само срамоти, као да 6и вн оинм „о шсом" неком онштем добру послужиш. А најпосле ва« кажсмо, да је неуч-иво од вас, послати у не ианлаћсном писму ону будалашгину ваше личне страстн. Илн сте нас мнслили дово.мо награднтн смсјом. кога нам изазваше ваши безмпслсни рсдови п које би нам моралн коментирати ?

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.