Земунски гласник

и учинила. Турскога заступника потпомажу сви други осим рускога. Још јављају, да се устанак на Криту приближује крају и то у корист хришћана. — Руски посланик у Бечу добио је велики крст Леоподдовог ордена. . — У Петрограду су 2. Маја свечано прославили апостоле св. Кирила и Метода. Том приликом пало је одушевљених здравица младоме престолонаследнику, који се врло либералан показује. — Из Париза телеграФишу, да се принц Наполеон кренуо из Париза. Шш ке преко Карлсруа, Штутгарта, Минхена и Беча у Цариград. То је можда у свези , што нама из Београда јављају, да ће и тамо доћи. — У Паризу били су опет немири. Ђаци се побунили јер су неки. проФесори нападнути у сенату. Преко сто полицајских слугу дошли су да угуше немир. — У Француској је изишла једна брошира , у којој се каже, да мора бити рата између Француске и Немачке. — Инглеска је радила, да Кандија дође под заштиту њезињу. Привремена влада у Кандији протестовала је код страних сила против инглеских интрига. По новијим вестима опет је било боја у Кандији. 30. Апр. ударише 4. батољона Турака против 3000 Хришкана. Вођа је био Хаџи-Михалис. Хришћани су победили и ухватили су 40 Турака живих, 50 је погинуло, а 110 је рањено. И у Хришћана је био знатан губитак. — Туниска је ствар сретно докончана. По самом извештају из Туниса Француска је добила накнаду и потпуно је задовољена. — Проно'сио се глас да је у Мехики револуција и да је нредседник Јуарец морао побећи из земље. „Њујоршке трг. новине" јављајући о републици веле, да је народ и влада у најлепшем сагласју, да су бунтовничке чете одмах и без икакве муке су растеране, и да је у целој земљи мир и безбедност, како скоро у Мехики није било.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

Беч, 25 Маја. (Телегр.) Шеиица у ђуру Банатска: 87 88-фунгашка по 5 35, 88 89Фунташка по 5 50; иоришка: 87'/„ 88-фун-. ташка по 5.25, 88 -фунташка за гогоио ио 5.30;

бачка : 83|89-фунташка по 5 Фор; пештанска 87ј88 -Фунташка по 5.40. — Словачки јечам у Бечу 70ј71 -Фунт. 2.60, 71 -Фунт. по 2 65. — Зоб транзито 46 -Фунг. по 1 76. 50 -фунт. по 2 Фор. — Промет у шеници 20.000 мерова. Стање воде Савс. Код Земупа: У Пстак 24. Маја : 16 ст. 5 падаца над нуЈОи. Ведро. „ Суботу 25. Маја: 16 ст. 3 налца над нулом. Облачно. „ Недељу 26. Маја: 16 ст. 1 палац над нулом. „ Код Мнтровице: У Петак 24. Маја: 7 ст. 6 палаца над нулом. Ведро. „ Суботу 25. Маја : 7 ст. 4 пал. над нулом. Кишовито. „ Недељу 2(). Маја: 7 ст. 0 пал. над нулом. „ Код Снска: У Петак 24. Маја : 0 ст. 11 палаца над нулом. Ведро. „ Суботу 25. Маја : 0 с.т. 1 пал. над нулом. Ветровито. „ Недељу 26. Маја: 1 ст. 7 палаца над нулом. Суво.

Земун. За неделБу дана ове су просте теретне лађе прошле Савоушће за Сисак. Лађа Павла Черначека из Панчева са 8400 кукуруза. 600 жита и 940 вагана зоби. Лађа Андрије Чадера из Вермоша са 3338 вагана зоби. Лађа ЈосиФа Перице из Вршца са 5000 вагана кукуруза и 5000 вагана жита. Лађа ЈосиФа Сучића из Бечкерека са 4000 вагана жита, 4000 вагана кукуруза и 2000 вагана зоби. Лађа Алексе Вучковпћа из Панчева са 4019 вагана кукуруза и 1792 вагана жита. Лађа Николе Сучића из Уздина са 3000 вагана кј 'куруза и 3000 вагана зоби. Лађа Хамершлага из Сегедииа са 129.517 ком. дуге. Лаћа Игљата Леополда са 75 000 ком. дуге. Лађа Мије Радовића са 3600 вагана зоби. Л;фа Хамершлага из Сегедина са 39.135 ком. дуге. Лађа Мартона Часара са 6600 центи соли Лнђа ђурђа Бнвалћа са 1527 вагана жита и 2130 вагана кукуруза. Лађа Иштваиа Буроша са 4^00 вагапа кукуруза. Лађн Киша н Брајтнера са 4224 вагаиа кукуруза. Лиђа Исидора Силбенера са 7162 вагаиа кукуруза. Лађа Ференца Копача са 3415 вагана кукуруза.

ТТХ Земун, 25. Маја. Месец дана није падала киша ни овде ни у ближој околини Земуна. Пољеделци јако се забринуше због суше. До тридесет степена топлоте показиваше кадкад термометер, и јаки источни ветар сушио је још више њиве и ливаде. У Среду окрене се ветар, иа почне дувати са запада, те нам донесе лепу кишу, што оживе сву природу. Као што чујемо, било је свуда по доњем Срему кише, негде и града, а у Каменицу и Варадину провала. Житна радња је престала, она се ограничава само на незнатну местну потребу. То исто јавља се и са горњих места, где цене хране од

дана на дан падају. Добри изгдеди на жетву у западним земљама и велике количине хране, што су тамо нагомилане узрок су наглом падању и слабој тражњи хранеи по домаћим главним житним тржиштима. Одвози српског жита ове недеље паробродима маџарског друштва, чини нам се, да ке последњи бити овога сезона. За трећи дан духова беше зака*зана скупштина наше трговачке задруге, но није се ништа могло предузети, почем је само три-четири члана на састанак дошло. То је већ други пут, што се тако збило. Госнода трговци показаше тиме, колико им је стало до задружног интереса свога. И они болују од опште болести наше, која се зове немарност у општим стварима. Оамо да се код нас скоро не појаве елементи, који ће их научити, како ваља схватити дух времена. — На реченој скупштини трговачке задруде хтело се, осим избора председника и одборинка задруге и предавања рачуна, као што чујемо и то закључити, да се недељом после подне дућани држе затворени, као и определити оне празнике једне и друге цркве, у које ће се то исто чинити. Земун је напуштен као гарнизонско место. Стрељачки батаљон оставиће нас 3. Јуна, и одлази у Ердељ. Овај је гарнизон најмање 80.000 Форинти за годину дана трошио. Панчешк 25. Маја. (о. д.) У општинском већу покренуло се питање о житном тржишту. Ово је дало повода жестоким препиркама између оиштинара. Од неколко година ушло је у обичај, да се сељаци, кад донесу храну, дочекају ван вароши и ту се пазари. С тога и јесу више њих ту и подигли своје магазе за храну, од којих има неке на по сахата далеко од вароши. То хоће неки да се забрани и нареди, да се у будуће храна може продавати и куповати од продуцента само на определеном за то тржишту. Многи су томе пројекту противни. Они Га сматрају за ограничење трговине, која треба, веле, сада да је слободна. Други напротив виде да је досадашњи обичај штетан по трговину и но продуцента, а највише вређа интерес општински, који заступници као такви никад не треба да губе из вида. Да споменем само калдрмски приходак, који је оштећен тиме. Но има у том ббзиру још и других валчнијих узрока, који би се могли невести. По трговииу је пак од ште-