Земунски гласник

четци још из прошлога столећа датпрају. Па вито што је нБ(!му , рече, позннто било , да та ствар путем нроцееа неће се моћи брзо снршити, он је нредлог учинио, да се на царсну иидост обратимо. Који је пак од нас диоје себичан, рече, иидн се из тога, што г. ПаиК као пзбрнни посланнк у Беч није хгео ићи, јер је добро прорачуиио, да се сн опредеЉеннх 100 Форинти путни трошкони подмирити немогу. Тн оиај богптпш досад ни на накву народну це.т> ни нрајцаре жртвовао није, докле ја. рече г. Ивић, из сиромашке граничарске к} ће риђеи, одкако сам за Земун определ>ен, где осим дуга ништа друго стекао ни сам. од онога што дневно заслужим, за сваку ннродну цел> прилажем. А богатош Паић у корист ошпгнне нехгеде своју властнту крајцару на путно трошкове нр нети. „Још две примедбе имам да учиним, рече г. Ивпћ. Прво да се непрнјатемсгво г. Паића спроћу мени датира од онога вре«ена, одкад сам се процеса протпп нвегове оупруге примпо. Друго, да је ивегово данишнве насрташ>е на мене ианл>учепо при вечерп на дан св. Коусгангпна и Јелене код г. по.шцај-адјункта Маиџула, који се том прилпком изјнснио, да ће ме с бајонетнма истераги нз седнице." (Полнцај-адјумкт Манџула виче: То је лаж!) Док јо г. Ивић говорио често му беше говор прекнднн жагором и изјавама одобраииња већином онштипнра, који тиме иису мало сметалн беседиику. Чеето му упадоше у реч и г. Паић са изразииа као ипо су: „То је лаж!" „Зи своју корист!" „Лобцијхбридери !" И ганкн глае првог варошког нретстанника г. Косге А Негровића чуо се кадкад, где је Негодоваше своје према Ивићу п:)јавл>ивао. Кад се бура мило слегла, ренлнцнраће г. Пачћ реканши да Оно што је г. Ивић за општину радпо, радио је нз сопственог интереса, кио што је и оно иетина, што је говорио о мачјој музици. То ће иосведочнгн г. парох Никола Савпћ Овај је на то устао . н бриеајућп зној са чела рече, да је то г. Инић доиста говорио у општнненој седигци п да еу то и други ошптинари чули. Г Иинћ одговорп г. иароху, да нијс ИС1ИНИ, да је он то кизао, и позове сне оншгнннре, да иогведоче, је ли он то рекао. Иа Ивићево питињо одговорише снп општиннри н чпнонппци. да инсу чули, дн јег. Инић то рекно. После се познно г пирох Иикола Сннић на одсуетвујућег опшгинара г. Снетозара Л. Јовнновнћи Оппир поглед на г. пароха Ннколу Саннћа Онцившн еео је г Ивић на Своје мсс10 Свршпће се. — Подмаршал барон Габленц, командл јући генерал у Хрватеко.ј и Славонији, добио је запОвест да одлази нреко Земуна у Београд, где ће његово величапство пресветлога цара нашег заступати нри погребу кнеза Михајила. Он се очекује овде данае. - Баља нам јавити, да је наш пречеељејши г. протонресвитер био на путу обилазећи свој нротопресвитери јат и да се у прошли Уторак вратио с тога пута. Он је прегледао школу и цркву и свуда се бријк.биво распитивао о стаљу истих. Г. Шу.вепников, цареко-руски консул Досад у Оарајеву. становавши бавио се неколико дана у Земуну и ономадје отпутовао преко Беча и Берлина нут Нетрограда. — На место аудитора г. Ангера постављени ка-

петан-аудитор г. Руф већ је одпочео вршити ду/тсност судца код овдашњег мађистрата. — Полицај-адЈЈнкт у Горњој вароши г. Манџул, као што чујемо , одлучен је од сЛужбе и стављен је под судску истрагу. — Јуче на подне приспео је овде са пештанском лађом госп. Ђорђе Карађорђевић, синовац кнеза Александра Карађорђевића и зет г. мајора Мише. Незнамо, којим послом ? -— Три грозна случаја догодила су се ове недеље у нашој околини •Варадинске иуковије (регименте). У Бановци насао је један старац овце, и дошав на Сасачки атар , упитан буде од кметова Саеачки, да није он еа његовом стоком Сасачко поље потро. Старац одговори да није, но да је неки други Бановчанин. Кметови одоше натраг , и застану случајно у свом селу истог Бановчанина кому нриметише да су од тог и тог старца чули, да је он њино пол>е потро , овај се изговараше и тврдише да није , но у свом пакосном срцу одма на освету помисли, и пошав са својом снахом на коли кући у Бановце, стане где су овци старчеви били, извади колац из кола и једним маом на меето убије старца. То је видела његова на коли седећа сна, то су видили и на близу налазећи се старчев син, са једним своим другом , кои за њим и унотеру пођоше но несретник на коли побеже, и до данас још га власт није добила. — У Бојки евадише се у својој кући два рођена брата, па се по обичају и потукоше. Жена једнога нриступи да их развади и помири , но што се она сирота више трудила да их умири, то су они све жешћи бивали, тако, да иа једанпут и ножеве потргоше и у једном магновењу беху сви троје ж])тве несретне свађе. — Један сиромашак из Бачке иђаше са својом старом мајком друмом од Шимуноваца Голубинцима, рада потражити, и ту на друму ухвати их јака киша, они се обоје склоне под једно дрво , но није неколко трепутака потрајало, али муља сене, гром пукне, и на меето убије до старе мајке седећег сина. Она је сирота од тог потреса у тај пар изван себе била, но после неког магновења кад је себи дошла, видела је да јој је несретна с.удба и ту једину утјеху и иодпору у њеним старим годинама од ње отргла , и да ју јо еаморану у туђем евету оставила. — Она је сирота одма у Голубинце отишла, и несретни случај јавила. — Ево опет примера да кад јака киша пада, грми и сева не треба у но.ву нити

с колима јако трчати, нити се у том случају под какво дрво или плает склонити, јербо ту се готово најчешће несреће догађају. — Из Београда пипте један наш дописник ово: Кнез Михајло, Милошев син, убијен је из потаје, убијен од српске руке. Немојте тражити сад од мене , да вам јављам појединости проклетог тог дела. Душа ми је узбуњена, срце огорчено, стидим се, што сам Србин. Повесничар друго ће Косово записати у крваву историју српску, Косово црње и горе, него што беше оно на Видовдан. Ево вам неколико бележака што сам их до грознога тог дана побележио за ваш лист. Господин Јован Ристић врлоједобро био примљен у Петрограду од цара Александра. Цар том приликом рече, да му је мило што је оно већ испуњено , чега ради је Ристић дошао у Петроград. Он жели, рече цар , да би г. Ристић и код других дворова исте среће био. Цар је отликовао посланика српског кнеза са лентом ордена св. Станислава. Из Петрограда узео је г. Ристић пут Париза преко Берлина. — Московски трговци послаше преко овдашљег руеког конзула мустре од чохе за народну војску као што је она у руске гардб. Цена јој је нижа са 14 гроша, него што је ишту немачки Фабриканти. Исти се трговци нуде, да ће дати сва одела одмах и еашити у Руеији , и то једно читаво одело но 18 копеки, т. ј. по три и по гроша. Орбија би тиме заштедила око 10 милиона гроша. Чујем, да је влада наша закључила, тим руским трговцима предати носао у руке. — Из Београда добили смо још овај доиис од донисника, који досад нас није почаствовао са својим прилозима: „Сигурно је вам до знања дошо несрећни случај србски, да је господар Србије убијен. Обширног извешћа немате, с тога изволите послушати како је то било. Господар је пре 10 дана био извештен средством једне нашквиле од једног неименованог пријатеља да се чува т. ј. да у Тончидер неиде, јербо снремају да га убију. То је писмо прочито само министру војеном — свом љубимцу — г. Блазиавцу, који га је клечећки молио да у Топчидер неиде или ако иде, да поведе са собом неколико гардиета, будући је свуда, па чак и у м. Раковицу ишо без икаквог пратиоца изузимајући своју Фамили ју. Но он није хтео то учинити, одговоривши му : „Ја Србину, ако добра учинио нисам, зла заиста ни-