Земунски гласник

У Земупу, 50. Јуипја 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЈ1АСНИК.

Земунскп Гласпик иалази Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима иа Аустрије Сопронова печатња риити у банкнотљча ваједио с поштарином или достављан.ем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 35. граду. Нредбројници из Боене, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, иан турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа попЈтарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Трећа овогодишља четврт претплате на „Земунеки Гласник" почиње месеца Јулија. 0 тога учтиво позивамо оне, којима истиче рок пренумерације с концем овога месеца, да исту обновити изволе. Кој1ш начпиол да се репш ннтање о нашњашша н угару? Од М. Нвића. Сеоска општипа дечка управила е пре неколико дана на варадинску туковнију молбеницу, којом ингге, \а се житељима других општина, еоји у територији општипе дечке !емљишта п[)ител;авају, забрани, да вихову стоку на пашу дечку те>ају. Овај Факт даје нам повода. да | том предмету коју прословимо, но (ајвише из тога узрока, како би се акови предмети у будуће на други ачин решавали, а не како је то од арадинске пуковнијс досад учињено, оја је за ту ства]) једино на основу рађанског закона по дечку онштину е пово.вно реше.ње издало. Коме су иоле познати господаргвени одношаји наших земљоделаца, ааће, како нашњаци и угарење орачих зем.вишта знатни уплив на пооделску привреду имају, пак ће ризнати, ако хоћемо ту важну ствар ред довести, да нам ва.ва све опе чолности у призрење узети , које г од унлива на исту и које стоје тесној свези с тим предметом. Најглавнији чинитељ пољоделске )ивреде сам је народ. После њега »лази пачин пољоделског рада, који жи у данашњим навикама народгм, па с тога се неда у маху прео»енути, нри свем том, што ће свесни м.воделац сам увидити, и што га куетво других поучава, да пољодски ]>ад у нашем иределу ни мало одговара нити цели , нити научм господарству. Исто тако приати морамо, да наши закони на јих је основу варадннска пуков-

нија односни предмет решила, слабо узимају обзир на ностојеће госиодарствепе околности и навике нашега народа. Земаљске власти поглавито су позване, управо је то најлепша задаћа њихова, да благостање народио унапреде и главној тој цели сметајуће препреке уклоне, и за настајавају око тога, да се постојећи закони и наредбе, који неодговарају врховној тој цели, преиначе. Варадинска пуковнија, као што нам се чини није имала у виду ту кардиналиу задаћу кад је напоменито решење дечкој општини издала. Оваква решења могу имати неповољне последице по жител.е, јер могла би оне до међусобног сукоба довести. Требало је дакле ту ствар на онај начин решити, како би се такве могућне пеповол>не поеледице избегле, и међусобни правни одношаји земљоделаца у склпд довели. Ово Моридос .мо напоменути, премда признајемо, да је при решавању реченог предмета закон у обзир узет био. Али морамо и додати, даје законодавац, особито у новије време, определио начин, на који би се .старија определења закона , која потреби не одговарају, мимоићи могла. Познато је , да је у закону о уређењу сеоских општина установљено опште заступништо региментских општина (Вс§јтеп1б -Сс111е ]п(]с-Усг1ге1ип^), коме заступништву сви они предмети у делокруг спадају, који се или свију или више њих општина тичу. Овакви је предмет и онај у Дечу, јер се и он одаоси на стаиовнике других општина, који на дечком атару земљишта имају, па си отуда то право присвојавају, да евоју стоку па дечка земљишта терати могу, што је житељима села Деча противно, јер пуним правом они се боје, да сопствена-њихова стока довољне храна^^гога имати неће. Застуиници свију општина, којима би

се тај предмет на свестрано разматрање поднети имао, најбоље би могли наћи начин, на који би такве ствари уредиле. Желили би, кад би варадинска пуковнија, пре него што се сукоби између становника разних села породе, ову ствар још једанпут у претрес узела, и региментском заступништву сеоских општина на претресивање предала. Ово питање, које овде разложисмо, има и по нашу општину важност, јер и у нас постоји борба између земљодецала и притежатеља стоке због пашњака, нарочито пак због угарења земљишта. Ово борење биће, чини нам се још жешће с. тога, што је у новије доба војено министарство "издало решегве, у коме се каже , да угарење не одговара садашњем схваћању о рационалном земљоделству и да се иоједини притежатељи земаља натерати не могу, да своју зсмл.у за угар оставе. Но пре него што ће се у смиелу овога решења поступати, желили би, да се иово утановљена господарствена задруга о предмету саслуша, јер овај предмет поглавито у њезину задаћу спада и позвана је законито, да иолитичкој власти у таквим приликама мнење своје поднесе. И општински су пашњаци онако исто важно питање по земљоделску привреду. О том предмету беше у последњој седници варошких заступника живе преиирке приликом том, кад се већало и решавало, да се економској задрузи нашој од општинског пашњака шесет ланаца на уживање уступа. П ])етставници горњоварошки и Францталски живо се опираше против тога решеЊа, јер , као што они кажу, пашњак општински и онако јеограничен, док дољноварошки заступници доказиваше, да су нашњици са свим излкшии.