Земунски гласник

бих у Аустрију, где бих много сугурнији био (Публика: „Био би врага!*'), а не бих овде остао, кад бих знао да сам што крив. (Публика: „Хм! хм!~) Преде. (к секретару): Изволите прочитати шта кочијаш 'Борђе Мерчинковић казује противу ©име Ненадовића. Секретар (Чита): „За ово месец дана кад сам год возио газдаПају у Топчидер, увек сам нашао тамо и Симу Ненадовића или је доцније долазио, а на три четири дана пред убиство био је Сима код Светозара Ненадовића, где су дуго у ноћ седили. То је све што знам да кажем о Сими Ненадовићу." Предс. (к секретару): Сад прочитајте оно што сведочи Катарина Хемсијева. Секретар (чита): „Ја сам служила код Симе Ненадовића годину и десет месеца, но пре него тнто сам изашла од њега, долазио је к њему Драгиша Станојевић, један пут сам видела у Симиној соби на асталу кутију пуну хартија, као шака широких, и на њиМа беите Плајвазом писано , а ту је био и Сима, држећи плајваз у руци, после ми зановеди да гледам моје домаће помове, а то јамачно за то, да не видим шта пише, и тако ја нисам видела шта је писао. Они су се и у последње време саетајали код њега, на шта се могу и заклети ако треба, Све што сам зиала о Томе састенку, ја сам већједан пуТ казала, па ако има јонт што би требало казати. ја ћу казати. Осим тога имам још и то-да кажем , да су Паја и Сима често око 12 сахата ноћу а кад кад и у јутру кући долазили и договарили се, али Драгиша Станојевић није тако често дола.зио." Предс. (к секретару): Прочитајте и оно нтто је г. капетан Јован Јовановић казао. Секретар (чита): ,,Ја сам 29. Маја после подне ишао са секретаром министрарства спољашњих иослова Владимиром Стојановићем и срео сам код академије Симу Ненадовића, који је уз нас пристао. Но кад је Сима спазио кола Паје Радовановића, рекао је нама; „Шта је ово? Не ће бити добро. Хајдемо да видимо!" — А ВлаДимир је казао: коме је за идење нека иде. После тога прође и Видоје а Сима га запита шта је то, а он рече да не зна ништа, За тим је Сима пошао брже испред нас са Видојем, и тако се изгубио. Даје Сима у то време био блед и збуњен, то могу казати, и па све ово, што сам казао, могу се заклети. А друго ништа немам да кажем."

Предс.: Је ли то све истина, што ова лица сведоче ? Сима: Молим нека се прочита и мој одговор на то, те да публика види шта сам ја казао. Држ. тужилац: Ја не знам шта би требало ваш одговор читати. Овде има да се види, да ли су те еведоџбе истините или не. Сима: Али мени је стало до публуке, у којој има и мојих пријатеља, да чује и да се о моме моралу увери. („Дачудна морала!" чује се из публике; један викну: „Да те ти бајонети нечувају, видео би колико имаш пријатеља !", а други прихватају: „не би ти коса на глави остала!") Предс.: Сад је само нитање, да ли су сведоџбе истините. Сима: То је истина да је Павле увек к мени долазио кад је из „касине" кући ишао, а то је с тога што је поред моје куће пролазио. Моја су врата била свагда отворена, и он ме је увек носећавао и дању и ноћу. А птто су се моја врата и вин1е пута и ноћу отварала, то је е тога, што мој момак више пута није знао да код мене има гостију па је врата закључавао. Ја сам више пута и сам морао канију отварати мојим гостима, кад су к мени долазили или одлазили, јер нисам хтео момка да будим. (У публици: „Ха, Ха!"). Предс. Имаш ли још шта за обрану? Сима: Ја држим да сам све навео, што ме правда и немам више ништа.

То су били главни испити кнежевих убица, над којима је у Понедељник 15. Јула изречена смртна пресуда, пошто је био најпре коначпи претрес, који је више дана трајао и такође јаван био као и нре. У прошли УторниК, 16. Јула т. г. пак извршена је смртна пресуда над завереницима кнеза Михајила. У јутру пре 7 сахати , на Карабурми стрељаше пшх 14, и то: Свачетир Радовановића, Марића, Рогића, Светозара и Симу Ненадовића, Иетковића, Петровића, Ивковића, Вилотијевића, Атанацковића и Тадића. Један до другога етајаху везани за дирек, а за њима велика рака. Редом су убијали једпога по једнога и одмах бацали у јаму: Светозара НенадОвића на послетку. Пре смрти сви се опростише и руковаше. При том извршењу десила се несрећа. Ђуле, намењено Марићу, који је тек од четвртог куршума пао, и опет не са свим мртав, ударио дирек његов, одскочи и удари потпоручика Мијатовића по сред чела, да је на месТу мртав остао.

Српско иародио позориштс.

У Суботу 13. Јула беше „Доктор Гобен," шал»ива игра у једној радњи, превео Јов. Ђорђевић, и ,Дудниц;а и шаљива игра у једној радљи по Десажијеру. Оба парчета задовољише публику потпуно и одржаше је у најлепшем расположен,у. Герик (Телечки) и Мара, Џоксонова кћи (Гргу|7ова) то су најглавније улоге, и обе су добро одигране. Герик је заиста улога за вештака. Дретстава беше у онште добра. У Недељу 14. Јула претстављаше се ,,војнички бегулаи,", позориштна игра с песмама у три радн»« од Сиглигетија, превео Рад. Стратимировић. У доброј вечерашњој претстави одликоваху се г-ђа Љ, Коларовићка, г-ђа Гашићка, па и г-5)а С. Максимовићка и г. Ружић. У Уторник 1С. Јула имадосмо опет лепа три комада: „Вежбање за брачни живот" прерадио Јов. Ђорђевић. ,,Он је излечен ," и „Лек од пуница," превео Ђорђевић, све шаљиве игреуједџој радњи. У „вежбању за брачни живот" игра само једна особа Милка (г-ђа Гргурова). По своме претставл>ању брачнога живота она се вежба за њега. Весела је , радује се мужу , па се у часу и свади с њиме. Претставл»ање беше добро. „Он је изле? чен" веома је зашшљиво парче. Мужу додија монотони живот, несносно му већ непрестано лиле миле женино. Жена види шта њезином мужићу Фали, а жена ко жена, вешта, направи малу рево. луиију у кући, и — он је излечен! Г. Ружић (Светозар) и г-ђа Ружићка (Драгиња његова жена) одиграли су обе улоге, како се еамо може желити. И „Лек је од пунииа" врло забавна игра, нремда доста ненриродна што се заилета тиче. И овде јв нретстава задовол>и.га иублику. У Среду 17. Јула видесмо „Инкогнито", шаљиву игру у четири радње , посрбио Коста Руварац. Овај комад има још једнако вредности за нае, нремда би бол,е било , да нема, и има ће дотле, докле год узимамо онаквих СрпкшБица, као што је Евица. Само што је у истоме парчету добрим наиутком опет Евица показала , да је најлепше Српкињи бити Српкиња. Позориште је за то, да нае забави, али баш под том умил>атом маском скрива строгу дужност, која хоће, да нам креии врлине-, и да нас чисти од мана. У Евици је могла многа сестрица видети себе. Нека би само за рана допгла до оне свести. И иретсТава беше добра. Г. Ружић (Милан правник) и г. Телечки (српски учитељ) доиадашо се и ио улози и по претстави евојој. И други принесоше пријатности овога вечера, које јс на нослетку мало киша узнемирила нри свршетку последње радње. У Петак 19. Јула место у Четвртак (беиге клша) видесмо три шаљиве игре : „Он и она" у једној радњи с певањем, иосрбио Ј. Ристић ; „Четири писмена" у једној радњи, посрбио Ђ. Поиовић, и „Прко~" у једној радњи с иевањем , нрерадио др. Ј. Андријевић. Сва су три комада таква, да нублику у најлепшем расположењу испратише. Пркос" је верна слика из даиа живота нашега. Ожењени ће л>уди најбол>е знати, колико је истинита. И претСтава беше скроз добра. Р. Ружић ц г-ђа Ружићка и у „Пркосу" и у „Ои н она" одиграше сјајно своје улоге. У „Четири писмена" и . ко нас веселише, иалазимо малу вредност. Видимо ђаке и њихову шалу, али те природности не налазимо у радњи целога комада. Узгред јављамо, да ћемо само још 3—4 претставе имати. Заиста нам је жао што нас позориигге тако брзо оставља. Но кад је тако, иублнка неће вал>да бар са ово још неколико иретстава изостати.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Соироиова печатња у Земуну.