Земунски гласник

У Зем\пу, И Јулија 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК

Земунски Гласник изиави Недсљом у јутру. ЦеИа му је годипш.а !> форипти у банкнотама заједно с ПоШтариноМ в.ш доставлањем у кућу. За Цредбројнике у Орбији кгане лист овај дукат Цесарски с поштарипом. Број 37. 8а Босну, Херцеговину и ("тару СроиЈу 60 гроша 'гурскнх, ваи турске ноштарине, коју иредбројницИ сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник нрима из Аустрије Сопронова нечатн»а у Земуну, из Београда и унутрашње Орбије г. Велимир Валожић у Београду. Цредбројници из Босне, Херцегонине и Старе Србије предброје се у ллаћеним нисмима код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца иикакве се не уваасавају н аручбине.

Шта јс радња? Сцесна и поштона радн.а нини, да је човек оно, што јесте. а не животиља, јер рекох, свесна и поштена радља. Види се дакле. да је свест и ноштење прво. То је услов корисној радљи. Код нас с-е мноЈКе трговци и занатлије. Но и данас још хнил>у многи оцеви своју децу у школу, не да што пауче, да себе изобразе, па да могу занат или трговину поштено и свесио радити, него да им детс будс „госнодин." С вакиЈе могаб лако увидети, да човеку \ ма каквој раднЉ треОа пре свега наукс. да би му рад од користи бко. Тако је исто могао* сваки лако увидети. да су мкоги л>уди дошли до тога убеђења тек онда, кад су изгубили све Јшање своје и своје лепо име. • Код нас је Срба све скоро још у новоју. Стога је данас најпотребније говорити о свакој струци радње и душевне и телесне, како би свакој иравац ,дали. како би свака радња од користи била оиоме, хсоји је ради, *и ономе за кога ради, т. ј. пароду. . Књижевноет наша** почела се мало живље мицати. У неким струкнма књежевности прилично смо и дотерали. Али иа жилост немамо књига за трговце, за занатлије, иемамо књига за оне, који подижући себе крепе и подижу народ. Мени јс таква књига дошла до р\ке. 'Гц је књига доживела многа издања у Америци, у Инглеској. на и код других народа. тога сам 'рад ио тој књизи нроговорити коју п тој стиари , која је јаки камен у тсмел.у друштвене зграде. ХоКемо сад да говориио о радњи. II :во иам је иитање дак.ле: шта је ра,Н1.:1 ?

Радња се може разумети као неко занвмање, и озбиљнији посао за разлику од предузећа, која нису од никакве користи. Обично, по здравом разуму , значи радња занимати се стварима, где ћемо се користити, где ћемо што добити или себе усавјлнити. Има л.уди, који употреб.кују то име радња и за свакидањи поеао , т. ј. за носао , који данас или сугра раде. Али ако ћемо строго узети, радња означава само онај носао, где је иажња и сиособпост потребнија од телесне снаге. У таквој радц.и више се ствара, него што се телом издире. Човека сачин.ава душа и тело. ] Чшгсктгап ј •• а и . |ш „, Н ог. 1 То двоје, разум и тело. долазе често у сукоб. Човек, као такав, има своје потребе. 11>их ваља задово.ћити, иодмирити. А то је цељ свакој радњи. Знати читати и нисати , то бистри и отвара увиђавност човеку. Човек од радње , он је и земљеделац и занатлија. Он нрибавље све, и оно што тело потроши, и оно с чиме се тело кити. Научењаци прибављају хране дунш. Сад чији је в^ћи задатак , научењака или трговца. и чија је радн.а нажнија ио друштво, и да ли је дугаа узвишенија него тело , то су све нразна питања. И једно и друго иужно је, да човек може жинети на свету. Тело без душе, то је лешина, дунга без тела, то је сен. 0 шв да би задатку и оиределењу човека одговорили, треба се толико исто етарата за тело, колико и за ДУ Ш У- " на душу и на тело ваља једнако добро пазити . ако хоћемо. да сма госнодар своје воље, своје радње. Душа и тело стоје једно ирема другом. као муж и жена. Догађа се да слабији иад јачим влада , али је најбоље у кући, кадје споразумење, кад се заједнички ради, кад невлада један над другим.

Шта је права и најважнија цељ радње ? Права и најважнија цељ радње јесте — благостање? Стећи имање не ваиш толико. Главно-је, своје иотребе подмирити. Радња је извор благостању и срећи. Кад човек ностигне оно, чему тежи, онда му то увек снажи и велича душу. Човек почне сам себе поштовати, јер види, да је користан. Извршењем цељи своје иостаје човек способан, да ради оно . што га памет учи и што му срце жели. Посмотримо живот људи, од почетка света на до данас, и видићемо. да то није ништа друтчк него ћом. Човек налази своју срећу у сдави, у частољубљу, у одушевлењу; у уживању, у раду или нераду, у различним насладама, у несрећи свога ближњега, у језујитизму, у лажљивој самоћи калуђерској и т. д. Чонек је блудио, док му самоиознање не отвори очи. Дође наука и она нодиже благостање човечанегва. И рече: срећу треба тражити у озбиљној душевној радњи, у личној слободи, у добрим законима и у братском међусобном сношају. Јест т само у радњи иоказује човек величину своју. Но жалосноје^ дд» још многих има,, који с нреарењем говоре о раду, о занату. г Шта ми је трговац. занатлија! Каква је то част и титуда I* Јадне незиалицеЈ ЗаисТа је то већа част човеку, а већу корист има од њих човечансгво т него од оних, јјјто својИМ госпоством светле, а ништа не кориете народу. Такве светлости иалик су на жене, што хоће да су нероткиње, само- да би младост и леноту обдржали. (НаставиКе се.)