Земунски гласник

292

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ. З смј н . Ванредно стање у Орбији по нас је те неповољности, што се отуда многе скитнице и други сумљиви л,уди протерују. Дан на дан долазе нам такви немили гости, с којима српска полиција обично многе церемоније нечини, већ с њима у каик, па хајд на ову страну, одкуд су тамо и доптли. Истина, највише љих наша власт одмах отправља да.Ђе, но неки ипак остаје кришом у вароши, кад се за њихов долазак не дозна. Од неког времена догађају се овде често обијања куће и крађе, што се тим протераницама приписује. Да би се варош од тих лупежа очистила, наредила је подиЦајна власт, да се ноћу строго натролише. Исто тако је гостионичарима строго надожено, да се странци, које примају на стан, по постојећем пропису пријављују полицајној власти. Који би то гостионичар нропустио , плати ће ирви пут 25, други пут 50 Форината глобе. Трећи пут изгубиће право на своју радњу, У такпим неп])иликама иоказује ./'•е,"како је недовољан број полицајних органа у овој вароши. 0 варошким ноћпим стражарима ту нећемо да говоримо, јер ошпте се држи, да ца или других немоћних .т.уди, ужи» вају пре неку пензију од општине, него што би били варошки чувари, ■прем да је познато, да ови ипак боље одгоиарају задаћи својој , него што је то било негдавдњим патролиса-. њем. За сад хоћемо да обратимо пажњу иа недовољан број иандура, Оних пандура има свега њих 28, м(ч ђу којима четцорица су иоднаредници, остају даклв 24 проста ват рошка војпика. Од ових 24 два-. десет су дан на дан непрестано у опредељеној олужби, то је.ст или нрпге упутрашп.у слун^бу у царошкој кући, иди су командовапи V Францталу, V ГоргћОЈ парчшнг и. т- Д. Оамо четнормца могу бити употребљени ца дрЈцешо ианске полицајне службе за сву вароп1 и оба предграда. Могу л.и пак четири чоцека та^ каој сдун-Ј лц потпуно одговарати. То 0|тавл,амо другима на расуђење, — Овдашња гоопода учителпг српских пгкола ономад рмадопш сврј збор ноцодом ирследњих адМгУЦака Јголитичпе и Ц])квене општкне,'у колико ее одпосе на учитеље. 11а том збору закључигпе, на уредиика овога листа ово писмо обратити, које ево

од речи до речи по жељи писаца читаоцимо саопштавамо. Писмо гласи.: Господине уредниче! Читасмо у неком броју „Напретка", па и у последшем броју : в Земунскога Гласника," даје славна општина на предлог пгкол. комисије пбвисила учитељима плату, али тако, да се доеадањи отпусте, а на њихопо место, да се поставе сомбореки препаранди. Лепо је, што су опттинари усвојили тај предлог шлол. комисије, што се плате учитељске тиче. Види се, да им напредак школа тихових лежи на срцу. Но колико ту показаше лепе тежње и свеснога заузимања за напредак школа, у толико еве то умалише актом, који доеада стоји усамљен у историјн развитка гакола. Заиста још небенге случаја, да су се услед повишења пЛате отпуштали без икаква узрока они људи из звања, који исто звање отправљаху под мањом платом. Ми знамо, да нри свакој роФорми они људи, који су како званије отправљали, остају у служби, па тек течајем времена, кад се увиди, да нису заслужни тога и да не одговарад цели и дужности, тек онда да се отпуштају. Пребацује се и нама, да смо не способни. Но ми питамо, ко је оцонио ту неспособност нашу ? Да није то учињено само по чувењу? Наша сл. школ. комисија зацело пијв, јер осим госн. др. Милапковића не видеемо ми у доњој варошп никада и никога у школи, а у горњој вароши никад ии једног. Ми не зиамо, ко би други могао да оцени споеобноет или неспособност нашу осим славна школ. комисија. На кад се сл. школ. компсија зна наћи нри оцењивању способности или неспоеобиости, гато није и гаколе чешће походила, што се пије старала, да се школама свв потребе подмире. Ми предлагасмо усмено, па подпосисмо и иисмено и искасмо, што гаколама треба. Школ. је комисија можда и нредложгала сл. онштини, али ненађе рдзива, јер до дан данас пагаим се школама нигата ново не нрибави, наша школска библиотека не доби никакве помоћне кшиге учитељске, & н.чиш новци, кој е на те нељи ое— — , мраку н .чп .чајсодаш' ааалуш^- . . ' ч сад на Један пут ко Ј.е крив ? .> чите,т.и ! Они су нам неспособии, мп нх нетребамо, хоћемо сомборске препаранде ! Тако се нпгде не рбФбрмишу гаколе. Пристојна плата учитељима јесте у томе важна ствар, Унравитељ школа у сев. Америци има једнакг плату са председником републигее. Али поред тога, шта и шта јога треба гаколи, гато ми цикако немамо. Американска вдада послалаје нреће једнога стручнога човека у Европу, да види шта је у евронским школама ваљано, на да и сами нриме, И тај човек рече, да у Европн нема ни оно, што они већ ц.мају. Молимо, да нас разумете. Нећемо с тим да кажемо; хођемо сад школе, какве су у Америци. Но, хокемо само да кажзмо, да није доста нмати ообу где ће ее деца скупљати, да није доета одредити учитољима плату и људе, којм могу учитеља увак отпуоти, а неморају се за нигата друго старатн. Ваља пратитп и познав.ати сувремени развитак школа. Тако и према томе ваља удесити своје школе, и недати да школа икада оеети потребу какву. А то може бити, само кетроба о 1нкол.и водити т>>лико бриге, као да је н нема, а међу тим о другим незнатнпм ситницама дебатовати но г.ипге сахата. На сваком месту и у сваком друштву можз се чути разговор о свачему, ту се крптпкују државе И Л(УДи, алн се нс чује ни гласка о ппсоли, која )в нпшта више, него дугаа н човеку и народу. Јест, са повишен,ем плате није мпого иомолусно. Увериђете ое, Без друрих попрадака неће номоћи ни препарандвви СЈомбар , а џамо ли с Јмборскн нрепаранд. Ко зна гата је гакола, чна и та. С тога и ваљан нрепаранд з^а, да у овакшрЈ околностима и за већу плату неће моћи усцецати, на ће се тешко И прцмцти звања, 4јоје (гако на пречац може изгуоцти. Зато, кад је већ сл. школ, компсија смерала то учинитн, ваљало јо најпро, да се постарала за све потребе школскз, да је ваше труда и

пажње гаколи пок-чањала, па кад неби успеха било, да нам је јога првог течаја опомену дала, и онда би се видело, јеемо ли вредпи всће плате. Школу треба подизати, учитеља нетреба ионижавати. Оволпко имадосмо рсћи, јер би нам се можда нребацило, што оћутасмо на закључак општински. У 3 е м у н у 10.. Јула 1808. Српски правосл. учитељи. — Од стране местне школске управе објављује се, да ће у овдашњим јавним школама испити бити у ове дане: 22. и 23. Јула у реалки, 25., 26. и 28. Јула у главној учионици, 29. о. м. у женској немачкој, 30. у Францталској , 31. у еврејској општинској школи. У Петак 19. Јула биће испит у српским школама. 1. и 2. Августа походиће ради инспицирања г. надучитељ српске основне школе. — Мило нам је, што можемојавити читаоцима за одликовање седога суграђапина пашег, г. Марка Николића, које му је дошло од Њ. В. пресветлога цара наптег. Оддикован је овај честити старац са сребриим заслулшим к])стом са круном, и то ради „заслуге његове, које је стекао као грацанин и ошптинар," веле званичне бечке новине, а оиштинарску дужност вршио је г. Марко пуних четрдесет годипа. Г. Марко Нјш !.. и.1± ј с и 1 ГОс 5 ДСДТБИ огранак онога Марка Николића, који ј<Ј у прошломе' веку толику засЛугу стекао по ову варош. — Госнодин ђенерал Витез Вагнер ономад је отпутовао у Тител, одкуд ће се до који дан вратитк. После ће обићи варадинску ])егименту, и око половине идућег месеца одлази у војнички стан код Брука близу Беча. — Г. Ђорђе Отратимировић, бавибши се кроз неколико дана у Земуну, отфиао је са Фамилијом у мехадијско купатило. На последтве^ брзоплову отпутонаше у Влашку сестрићи покојнога Кнеза Михајила, Вајићи и Николићи заједно с доктором Пацеком. Оаистом лађом отпутовао је и г. мајор Миша с Фамилијом такођер у Вдашку. — Овде гарнизонујући стрељачки бата.ђон оставиће нас 22. о. м. и измеииће га две кумнаније регулаша из Варадина од пукОвије Цесаровића, који су већином Румуни нз Темишвареке Јкупаније. — У идућу Оуботу даје пајца српска црквена певачка задруга у днорани „златног анђела" редовну своју беседу.