Земунски гласник

308

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Најпре нам ваља од местних ствари споменути опроштај нашег бившег господина бригадира витеза Вагнера, за кога смо јавили, да је постао главним губернатором Далмације и подмаршалом. ЊеговаПре.узвишеност г. подмаршал вратио се из Беча у Среду, а други дан, око 10 сахата пре подне, походио је магистратску дворану, да се опрости од варошког заступништва и магистрата, но уједно да свечано придене сребрни заслужни крст с круном на прси седога грађанина г. Марка Николика, који би, као што јависмо, одликован с тим знаком царске милости. Пред искупљеним свештенством, заступништвом с г. Градоначелником и осталом господом магистратским званичницима и учитељима опростио се г. подмаршал, рекавши од прилике, да му је жао оставити Земун, где је за време његовог бавлења имао прилику уверити се о добром понашању грађанства и о потпори подчињених му органа. Царска га је милост, рече , позвала на сјајну и узвишену дужност, но она је уједно и тешка, а свагда ће се радосно секати пријатних околности, под којима је живео у Земуну. На беседу Његове преузвишености одговорио је ваљано г. Градоначелник неколико захвалних речи у своје име и у име ма-гистрата и варошког заступништва. И одликовани старина г. Марко Николић благодариоје за милост, којом га је одликовао нресветли владалац и којој ће до последњег тренутка живота његовога његовом лојалновдћу достојиим се показати, као што је кроа цео п>егов живот , рече , лојалан био, молећи, да би 11». Ц. милост му унинила, ово његово благодарно осс" ћање узвишеном престолу поднети. Сад се очекивало да ће и г, ирви варошки претставник у име целога овдашњег становништва коју захвалну реч рећи Њ. Преузвишецости, но почем је то изостало, и дочем је г, подмаршалјош једанпут се опростио, удалио се он, испраћен бивши с громовитим „живео!" И ми од цавде стране делимо за^ хвално осећање свију цаших суграћаца нремаЊеговој Нреузвишености. Господин витез Вагнер за цело његово овдашње службовање није дао новода несаоразумлењу, Особи го се оц лено одликовао од неких својих претходника у томе, што није имао обичај, мешати се у оцштинске послове, који ииак за то време доиста

лепих резултата показаше; јер што је год корисно по општину и државу било, то је нашло у њега потпомагача, а у ситнице није се плео, као што није ни делом партајичко гледиште заузимао, при свим покушајима тог рода, За кратко време његовог бавлења и његовом потпором добили смо пустару, штедионицу и економно друшто, све сами корисни заводи. Ми га уверавамо при растанку нашег поштујућег сећања, а браћи Далматинцима честитамо , што им је њихов завичај поверен таквом управитељу, који је као рођени Хрват исто тако вичан народним обичајима, као што говојзи пашим језиком. — Испити су свршени. 0 немачким школама и о реалки доносићемо други пут опширни извештај, а о српскима добили смо од компетентне стране овај допис : „У прошлом броју овога листа јављено је , да су свршени испити у овдашњим српским школама, а уједно је и обећано, да ће се у идућем броју која више о њима проговорити. Ево. ћу учинити , што је обећано. Но пре него што почнемо о самим испитима говорити, усудићемо се г. Т. Димића, управитеља српских школа у варадинској пуковнији запитати, да ли му допушта време, да се може дуже од полдруг дана бавити са исиитима у нашим гаколама ? Ако му допушта, онда би наша жеља била, да у будуће бар три дана пробави код иас са испитима; јер то ће нам сваки допустити, да је немогуће за полдруг дана или за 12 сати свестрано испитати сву децу из 10 разреда из свију предмета, осим ако се нећеју тек проФорме испити држати. Не допушта ли му пак, онда би ми тог мњења били, да школска комисија у присуству школског надзорника испите држи. Јер изриком велимо, да ако се и у будуће буду држали испити на брзу руку као досада, онда слободно могу изастати, јер од њих никакве ползе немамо. Испити у опште доста су лоше испали. У трећем разреду, код св. николајевске цркве тако је лопт иснит испо, да је и сам г. управитељ казао, да ни једно дете из тог разреда не заслужује да нређе на јесен у четврти разред. Чудно нам је, даје ове године и г-ђца учитељка из другог и трећег разреда доста лоод испит предала, дочим знамо да је лане скоро најбољи испит предала. А што је у првом женском разреду лош испит испао, томе се нечудимо, јер досад од како је у њему

еадаља г -ђца учитељка, научени смо на хрђаве испите код ње. И осталој господи учитељима имамо рећи, да нас иису са испитима задовољили и да им неће шкодити, ако у будуће много већи труд око деце полагали буду, и да се старају, да са децом више умно него механично раде, јер ако Земунци само зато четири разреда издржавају, да им деца науче прилично читати и писати, онда жали боже оног новца, што се на њи троши. Види се, да су и господа свештеници катихете слабо се трудили с де- ' цом око науке христијанске , и ми држимо, да би нуждно било, да Земун има свога ђакона, који би уједно био и катихета у српским и немачким школама, и само тако могла би се наука христијанска предавати као што треба, јер смо уверени да господа свештеници имају више пути посла и да им није могуће ићи на катихизацију, анаравна је ствар да кад се уредно преДмет какав деци иепредаје, да ту ни успеха не може бити. Свима господи учитељима примећујемо, да боље пазе на дисциплину дечију, јер може учитељ имати најбољи начин предавања и најбољу вољу, да што више децу своју цаучи, ако није у стању у школи мир, ред и послушност одржати , ене ће му бадава бити. Ово зато господи учитељима приметисмо, што смо на испиту приметили да се деца хрђаво понашају, а кад су се на самом испиту онако понашала, онда можемо себи преставити, како су се тек иначе понашала. Жао нам је што ове године мало грађана дођоше на испите, јер знамо, да су пређапнви година у много већем броју долазили и чудимо се некојим грађанима, који се показују, кад дође говор о школама, пријатељима њеним и да им на срцу лежи , да се поправе , а овамо не налазе за нуждно ни на саме испите доћи, да се увере, какав су труд полагали господа учитељи око деце и какав су усиех деца показала. Још се већма морамо чудити једном грађанину нашем, који док није посто чланом школске комисије, више је пути у скупштинама пребацивао школској комисији, да не обилази школе, а он сам, од како постаде чланом школске комисије, не само, да није још ни у једну школу завирио , него ни на саме испите иије дошао. А највећма се чудимо кнезу општинском, да и он недође на исните. Ону пак господу, која дођоше на исиите, молили би да у будуће има-